Tišina, govori Zlatan: Nisam Majkl Džordan, ali isti smo mentalitet

Neki tvrde da je čudo prirode, neki da je pronašao eliksir mladosti, a nama se čini da je Zlatan Ibrahimović kao vino – što stariji, to bolji.

Zato je Zlatan jedinstven. Ne samo zbog tipičnog balkanskog mentaliteta, niti zato što o sebi voli da priča kao o fudbalskom božanstvu, već zato što na terenu uporno dokazuje zašto je među najboljim golgeterima trećeg milenijuma i kako mu vreme ne može ništa.

Na pragu 40. godine Zlatan kraj svog imena ima deset golova iz devet utakmica. Najbolji je strelac Serije A i trenutno vodi Milan ka senzacionalnoj tituli.

Čudo prirode

Zlatan u podužem razgovoru za italijanski Skaj kod domaćina Masima Ambrozinija, između ostalog, tvrdi da je deo inspiracije za vrhunske role u dresu Milana pronašao gledajući dokumentarni serijal “The Last Dance”, posvećen neponovljivom Majklu Džordanu koga on izuzetno poštuje…

“Nisam Majkl Džordan, ali imamo istu strast za pobedama. Gledao sam dokumentarac i jako mi se dopada, najviše jer se pronalazim u nekim rečima. Kao na primer: ‘Teško je igrati s njim jer je jako agresivan’. Istina je da nabijam veliki pritisak saigračima. Jednostavno, ne volim da se šetkam okolo i delim poljupce. Takav mentalitet dao je Majklu Džordanu pravo da bude ono što je postao, on je školski primer pobedničkog mentaliteta. Tako je i sa mnom. Osvojio sam ono što sam uspeo, ali i dalje sam tu. Malo ko može da razume taj pritisak, ali ja to razumem na sledeći način – ili ćeš ti pojesti sve, ili će oni pojesti tebe. Izabrao sam da budem lovac”, počeo je Zlatan.

Otkrio je i tajnu zašto Milan igra tako dobro na početku takmičarske 2020/21.

“Imamo trenera koji nam traži da igramo na odreeni način i pronašao je način da izvuče ono najbolje iz mene kako bih pomogao ekipi. Momci su jako gladni uspeha. Imaju snove i ciljeve, ali ne žurimo nigde, idemo polako. I dalje imam mnogo ciljeva koje želim da ostvarim, a jedan od njih je da Milan uradi mnogo više nego prošle sezone. Znam da nismo Juventus ili Inter, ali verujem da možemo do Lige šampiona”.

Pričao je Zlatan i o tome zašto je odlučio naprasno da napusti Mančester junajted i preseli se u MLS, gde je branio boje Los Anđeles Galaksija.

“Želeo sam da krenem ispočetka. Rekao sam Murinju da me više ne zove, jer sam bio svestan da Ibra posle oporavka od povrede nije bio isti kao onaj pre. Bio sam realan prema sebi, ne ego manijak. Zato sam otišao u SAD. Nisam znao šta da očekujem, ali posle dve godine igranja tamo ponovo sam se osećao živim. Zato sam odlučio da se vratim u Evropu. Ponovo sam imao onu jasnu viziju svoje igre, samopouzdanje, ali na kraju sve zavisi od onoga što pokažeš na terenu. Nije mi važno šta ljudi misle, jer na mene ne utiču te priče spolja, imam poverenja u sebe. Zato često govorim da je uspeh stvar ega”.

Zlatan Ibrahimović (©Reuters)

Zato je odlučio da se vrati na mesto gde se kroz karijeru osećao najlepše – u Milan.

“Milan je moja kuća. Ovde nikada nisam osetio potrebu da jurim kući posle treninga, jer Milanelo je moja kuća”, priča Ibra i nastavlja:

“Sećam se kada sam došao ovde pre deset godina. Igrala se utakmica između Barselone i Milana, a nedelju dana ranije svi u Milanu su mi pričali da treba s njima da se vratim kući. Ubrzo je Adrijano Galijani došao u moju kuću u Barseloni i rekao mi da ne sme da se vrati u Italiju bez mog pristanka da potpišem za Milan”.

U dahu se priseća nekih prošlih vremena.

“Moj status u Barseloni nije bio razjašnjen, ali i danas mi nije jasno šta je zapravo bio problem tamo. Imao sam brdo drugih ponuda, ali izabrao sam Milan jer sam već znao grad, znao sam i da je Milan veliki klub, koji zna da te dodatno motiviše, to mnoo znači. Nadao sam se, iskreno, da ćemo tada da osvojimo nešto”.

Guliver među Liliputancima

Sada Milan ima dobru poziciju da bude ozbiljna konkurencija za titulu i konačno prekine Juventusovu dominaciju.

“Kada svi govore da je nemoguće, to me dodatno zapali. Mnogo je lepši osećaj kada klub dovedeš do vrha, nego kada dođeš u tim koji je već tamo. Sada želim da pomognem svima u ekipi i pokažem im šta znači biti na vrhu. Iskreno, kada sam se vratio u Milan imao sam osećaj kao kada sam došao u Mančester junajted. Svi su mi tada pričali da je tempo Premijer lige prejak za mene, a isto su mi govorili i kad sam se vratio ovde. Zato volim kada ih demantujem”.

Pokušao je da uporedi Zlatana iz prvog mandata u Milanu i sada…

“Pre deset godina sam bio drugačiji. Trčao bih nazad da pokupim loptu, sada to vidim samo kao nepotrebno trošenje energije i nisam koristan timu takav. Treniram jako i kako godine prolaze shvatam koliko je važno da se fizički osećam dobro. Sada se osećam bolje nego u prvom boravku u Milanu”.

Zanimljivo, pošto je sa Milanom izborio plasman u Ligu Evrope, rekao je Stefanu Pioliju da je vreme da okači kopačke o klin. A onda…

“Onda se sve promenilo. Rekao sam mu da je vreme da se povučem, jer sam osećao koliku žrtvu podnosi moja porodica u Švedskoj. Pioli mi je rekao da poštuje moju odluku. Sledećeg dana me je pozvao i rekao mi: ‘Suviše lako sam te pustio, ali znaj da će Milan biti drugi tim bez tebe’. Otišao sam na odmor i razmišljao o tome koliko će ova sezona biti dobar izazov za mene. Nisam želeo da okačim kopačke i da osećam žal što nešto nisam uradio. Odmah sam pozvao svog agenta (Mino Rajola pr. au) i rekao mu da odmah završi posao”.

Maldinijevo (i Bobanovo) remek-delo – kako je sa manje para stvoren Milan koji ruši sve pred sobom

Kaže da mu to nije prvi put da je razmišljao aktivno o penziji.

“Još dok sam bio u Mančesteru sam vagao da li da kažem ‘kraj’. Tada sam imao 35-36 godina, ali sam shvatio da u meni i dalje ima previše žara za fudbalom i želeo sam da nastavim. Posle te povrede kolena u Junajtedu razmišljao sam: ‘Ko sam ja bez fudbala?’ Teško je kada ne radiš nešto što si neprestano radio 25 godina. Zato sam nastavio i spremniji sam nego ikada ranije”.

Zlatan je neko ko retko hvali druge fudbalere, ali je jednom zahvalio što mu je dao novu fudbalsku perspektivu.

“Nekoliko njih uticali su na mene fudbalski, ali Klarens Sedorf je poseban. Strašan karakter, jedan od najsnažnijih fudbalera s kojima sam igrao. Voleo sam to što nikada nije znao da prećuti, nego je uvek odgovarao kritičarima. Promenio je moj pogled ka fudbalu i kritikama”.