Maldinijevo (i Bobanovo) remek-delo – kako je sa manje para stvoren Milan koji ruši sve pred sobom

S najmlađim timom u Seriji A, Milan mimo svih očekivanja drži prvo mesto na tabeli od početka sezone. Štaviše, povećava prednost, ima pet bodova više u odnosu na Inter, šest više od šampiona Juventusa. I relativno povoljan raspored da kraj godine dočeka kao lider.

Tome se ni najvatrenije pristalice Rosonera nisu nadale kada je klub letos zavrnuo slavinu za pojačanja.

A opet, Milan posle devet kola ima sedam pobeda i dva remija koji je trebalo da budu pobede. Pobedio je Inter u prvenstvu posle pet godina, slavio je u Napulju posle 10 godina, ima drugi najefikasniji napad i drugu najtvrđu odbranu u Seriji A, najbolju gol-razliku, na svakoj utakmici je dao makar dva gola Ibrahimović je prvi strelac lige. Ako postigne gol u sledećem meču, Milan će postaviti klupski rekord po broju uzastopnih mečeva na kojima je dao gol – 30 računajući i prošlu sezonu. Otkako se od 1992. godine za pobedu dodeljuju dva umesto tri boda, Milan nikada posle devet kola nije imao 23 boda. Izjednačen je i rekord iz sezone 1958/59 sa 11 uzastopnih mečeva na kojima su Rosoneri dali makar dva gola. Sve su to brojke o kojima navijači nisu mogli da sanjaju letos kada se stidljivo najavljivala borba za Ligu šampiona pored objektivno jačih Juventusa, Intera, Napolija, Atalante, Lacija, pa i Rome.

A sada se priča o tituli?!

Snovi o skudetu su i dalje preuranjena i čista romantika, ali Milan iz meča u meč pokazuje da je izrastao u ozbiljan tim. Čak i kada nema Zlatana Ibrahimovića.

Izgleda da je ovo ta dugo čekana sezona Milanovog vaskrsnuća. Milan je poslednju titulu osvojio 2011. godine, a 2013. poslednji put igrao je u Ligi šampiona. Od tada se sedmostruki prvak Evrope našao u slobodnom padu. Menjali su se igrači, treneri, direktori, čak i vlasnici, ali napretka nije bilo. Tačnije, klub je nazadovao. Četiri godine ga nije bilo u Evropi, završavao je sezone u Seriji A kao osmi, deseti, sedmi, tri puta šesti i jednom peti. Blizu povratka u Ligu šampiona je bio samo pretprošle sezone.

Delovalo je da će agonija trajati godinama, jer je Milan izgubio pozicije i uticaj u italijanskom i evropskom fudbalu. Najbolji treneri i igrači su počeli da ga zaobilaze, veliki sponzori da se okreću drugim klubovima ili da smanjuju ugovore, a klupska kasa je bila sve praznija, što je značilo još manju konkurentnost.

Pre godinu i kusur dana američki vlasnici nisu imali kud, niti je neko od ozbiljnijih operativaca na "čizmi" hteo da radi za njih, pa su zatražili pomoć od legendi Paola Maldinija i Zvonimira Bobana, koji na Apeninima uživaju veliki ugled, reč im nosi težinu, mišljenje im se poštuje i nisu kompromitovani ni sa jedne strane. Legendarni prvotimci su do tada odbijali da rade nešto konkretno i kritikovali su sa strane, što je iritiralo navijače čija je impulsivna reakcija bila da ‘Maldini i Boban samo pričaju, a neće ništa da rade’. I zaista, tako je delovalo sa strane. Ali oni su znali šta je unutra i koliko je Milan truo.

Zapravo, nisu hteli u blato i da ih neko potroši da bi zaštitio svoju fotelju, kao što su potrošili Sedorfa, Inzagija, Gatuza i ostale legende. Čekali su momenat kada će im biti obećana samostalnost u radu. Kako Amerikanci nisu imali drugog izbora, njihov glavni čovek Gazidis je obećao Maldiniju i Bobanu autonomiju. Jednostavno, nije imao drugog izbora jer je vukao klub u propast.

Iako su od nekadašnjeg saigrača Leonarda nasledili tim sa gomilom problema i skroman budžet, legendarni asovi su zasukali rukave i započeli posao. Vizija američkih vlasnika i njihove udarne pesnice Ivana Gazidisa je bila da Milan kupuje mlade talente, razvija ih i da postane neka vrsta Sevilje ili Lajpciga. Diskont za najbogatije klubove. Eventualno Arsenal koji je Gazidis unazadio u suvi prosek od kluba koji se borio za trofeje.

Leonardo, Gazidis i Maldini (©AFP)

Pre nešto manje od godinu i po dana Paolo Maldini je postao tehnički direktor Milana, a Zvonimir Boban prvi čovek svih fudbalskih operacija. Prevedeno na srpski, bilo bi nešto kao potpredsednik za sportska pitanja. Za sportskog direktora, Gazidis je imenovao Rikija Masaru, koji je zanat pekao uz starog vuka Valtera Sabatinija u Palermu i Romi, odlikovao se sjajnim skauting sposobnostima, a potom i sam jedno vreme bio prvi čovek Rome za sportska pitanja.

Prvi potezi Maldinija, Bobana i Masare su bili da se reše grešaka Leonardovih prethodnika Fasonea i Mirabelija. Metla je zahvatila Montoliva, Bertolačija, Zapatu, Abatea, Halilovića, Strinića, Andrea Silvu, a klub je morao da prodaje svoju decu poput Kutronea ili Lokatelija kako bi peglao finansijske knjige i pokrivao manjak. Zarada od njih je bila potpuna pa su najviše donosili u smislu ‘plusvalenci’.

Kada se platni spisak rasteretio, Maldini i Boban su krenuli u dovođenje igrača. Zahtev Amerikanaca i Gazidisa je bio da se kupuju mladi kako bi se moglo zaraditi na njima. Problem je bio što Milan niti je imao novac za najbolje mlade igrače Evrope i sveta, niti su oni želeli u prosečan klub koji se ne bori za trofeje. Ipak, direktorski tandem je uspeo da ostane na tom kursu i da kupuje mlade, a jeftine. 

Uspeo je Maldini na svoje ime i ugled da od Florentina Pereza dobije talentovanog, ali problematičnog levog beka Tea Ernandeza za 20.000.000 evra. Ako je neko umeo da proceni levog beka, pa valjda je to najbolji igrač u istoriji fudbala na toj poziciji. Maldini je lično na Ibici ceo dan ubeđivao Ernandeza da prihvati izazov i lansira karijeru. Reč je o momku kojeg je uvek bio glas da je ogroman potencijal, ali problematičan što se tiče discipline i taktičkih obaveza. Real je vodio pravi rat sa Atletikom i Barsom da ga dovede, a onda ga je Zidan glatko otpisao i oterao na pozajmicu u Real Sosijedad bez namere da mu pruži novu šansu. Maldini je u Teu video ogroman kapacitet za napredak i želju za dokazivanjem. Danas Teo vredi makar 50.000.000 evra, ofanzivno je jedan od najboljih bekova na svetu, jedan od Milanovih najboljih igrača, iako u defanzivi i dalje ima crne rupe. Ali valjda će Maldini i tu da ga posavetuje…

Boban je istovremeno stavio ruku u vatru da će još jedan kontroverzni i nezreli momak biti kapitalno i ozbiljno pojačanje. Vrlo dobro je znao mogućnosti svog mladog zemljaka Anta Rebića koji je u Ajntrahtu oživeo karijeru posle neuspeha u Fjorentini i Lajpcigu. Uspeo je da nekom magijom napravi finansijsku gimnastiku i realizuje trampu sa Ajntrahtom za Andrea Silvu, što se pokazalo kao pun pogodak za sve četiri strane, a u jednom od najmisterioznijih poslova fudbalske pijace u prethodne dve godine. Rebiću je trebalo nekoliko meseci da proradi, ali početkom godine je eksplodirao uz Ibrahimovića. Da ga povreda nije omela na početku ove sezone, Milan bi bio još opasniji. Rebić je Milan koštao 3.000.000 evra plus Andrea Silvu koji je bio višak, a danas vredi makar 30.000.000 evra.

Još jedna dobijena opklada Maldinija i Bobana je bio alžirski plejmejker Ismael Benaser. Metronom u pas igri za kojim je Milan čeznuo od Pirlovog odlaska i nije ga dobio u neuspešnim pokušajima sa Montolivom, Polijem, Kuckom, Bonaventurom, Biljom… Arsenalov otpadak u kojem Venger nije video potencijal je oživeo karijeru u drugoligaškom Empoliju, a Milan ga je doveo za 16.000.000 evra posle ispadanja Toskanaca iz Serije A. Uradio je to u minut do 12, jer je Benaserov transfer dogovoren uoči Kupa afričkih nacija na kojem je bio najbolji igrač i vodio Alžir do titule, pa mu je cena skočila. Danas Benaser vredi makar 40.000.000 evra, a svaki čas se pojave glasine da ga Leonardo želi u Parizu. Za Piolijev tim je Benaser neprocenjiv i ubedljivo je tehnički najpismeniji igrač koji savršeno diktira ritam utakmice i dopunjuje se sa Kesijem, čija fizika nadograđuje Ismaelove nedostatke u duel igri. Ne juri statistiku, ne trči za golovima i asistencijama već sav svoj kvalitet podređuje ekipi.

U istom prelaznom roku su došli Rade Krunić kao želja trenera Đampaola koji ga je vodio u Empoliju, kao i mladi Brazilac Duarte i Portugalac Leao kao želje skauting službe i obećanje američkim vlasnicima da će doneti finansijsku dobit kada se razvije. Krunić je svoje mesto opravdao kao džoker sa klupe koji zatvara utakmice i donosi balans u igri Rosonera. Ironija je da je to uradio kod Piolija umesto kod Đampaola, koji je bio najlošija Bobanova i Maldinijeva procena. Za Duartea se ubrzo videlo da je promašaj i da skauti sa laptopovima ipak ne poznaju fudbal kao ljudi poput Maldinija i Bobana. Fudbal nije Foootball manager… Leao posle godinu dana pokazuje veliki potencijal i njegova vrednost raste, ali još treba da se radi s njim.

Prvih šest meseci Maldinijevog i Bobanovog Milana su bili frustrirajući. Rezultati su bili loši, smenjen je Đampaolo, stigao je Pioli kao vatrogasac, a Gazidis je radio direktorima iza leđa i ugovarao dolazak Ralfa Rangnika za leto. Nemac je bio baš ono što su Eliot i Gazidis tražili. Savršen poznavalac tržišta mladih talenata i ekspert za njihov razvoj i dizanje cene. Problem je bio što je trebalo preživeti drugi deo sezone dok Rangnik ne dođe… Gazidisu je bio potreban rezultat, a nije hteo da plati neki skupocen prelazni rok.

Maldini i Boban (©AFP)

Kao dokazani šampioni, Maldini i Boban su videli šta Milanu treba – Zlatan!

Znali su za Ibrahimovićevu želju da se jednog dana vrati u Milan i da sa porodicom živi u Milanu i preko Mina Rajole su napravili dogovor. Ibrahimovićev dolazak je bio u potpunoj suprotnosti sa onim što su Amerikanci i Gazidis zacrtali. Njima nije odgovarao igrač na kojem ne može da se zaradi. Ali situacija je bila takva da su navijači tražili Gazidisovu ostavku, pritisak je bio veliki i američki čovek nije uspevao da se sakrije iza Maldinija i Bobana.

Amerikanci imaju crvene linije kada u poslu nema uspeha i novca. Gazidis je vrlo dobro znao da ako odmah smeni direktore, a rezultata i dalje ne bude, sledeća glava na panju će biti njegova. Pristao je da Ibra dođe na šest meseci verujući da Maldini i Boban znaju šta rade i da će malo pasti pritisak sa njega.

Znali su…

Ne treba trošiti reči šta je Ibra uradio u Milanu za manje od godinu dana. Ibrahimoviću je sve ovo veliki izazov za njegov ego i sujetu, ali saigrači se kunu u njega. On voli kada se sve vrti oko njega i kada ga saigrači slušaju kao što ga mladići u Milanovoj svlačionici slušaju. Realno, imaju i koga. Sa većim igračem nisu igrali u životu. Prate ga, veruju mu, a i on njih motiviše i ceni. Slika kako kao vođa navijača bodri ekipu prošlog vikenda sa tribina ili gest da svim saigračima kupi “Sony Play Stattion 5” najbolje govore o poštovanju i drugarstvu koje vlada između dve generacije u Milanelu.

Isto tako, Ibra je uveo pravila da se u teretanu može samo u čarapama ili bos jer mu se nije sviđao nered kada mladi saigrači unesu blato i prljavštinu. Trener Pioli je aminovao. Kao što je samo slegao ramenima i potvrdio Zlatanov zahtev da se tokom zajedničkih obroka mobilni telefoni isključe. Ibrahimović je za ovaj tim Milana više od vođe. On je nekrunisani kapiten čija se reč poštuje, a on je na terenu opravdava golovima i potezima. Saigrače tera da treniraju više, da veruju u sebe i da podižu limite. A oni su spremni da ga slepo prate u avanturu koja bi mogla da se završi bajkovito.

Zlatan je danas od neprocenjive važnosti za ekipu. Nema tih para kojim na tržištu mogu da kupe sličnog igrača koji će sa tom reputacijom pristati da sam stavi ekipu na leđa i da je nosi. Maldini i Boban su napravili fantastičan potez, a Gazidisu je ostalo samo da proguta knedlu i letos plati ono što je Ibra tražio za novi ugovor. Došlo je vreme da se naplati ono što se zaradi…

Kao što su znali za Ibru, Milanovi direktori su znali i da je danski veteran Simon Kjer kojeg nisu želeli ni Atalanta, ni Sevilja, baš ono treba mladom timu Rosonera. Stub uz na koji će nepouzdani kapiten Romanjoli moći da se osloni i uz koji će sazrevati. Jedva su direktori tada ubedili vlasnike da dovedu Kjera na pozajmicu. Sa Ibrom i Kjerom je Milan poleteo. Bilo je potrebno par nedelja, a pauza za vreme pandemije korona virusa je dobrodošla Pioliju da uigra dvojicu iskusnih asova sa ostatkom ekipe i da ih nametne kao lidere mladim igračima. Kada se Milan vratio na teren posle pauze, bio je to neprepoznatljiv tim u pozitivnom smislu, a Kjer je imao jednu od ključnih uloga. Letos su ga otkupili od Sevilje za samo 3.500.000 evra, a u ovoj sezoni je igrač sa najvećom minutažom i igra skoro bez greške.

Ipak, prilikom zimskih dolazaka Ibrahimovića i Kjera, došlo je do prvih pucanja na relaciji Eliot i Gazidis – Maldini i Boban. Mediji su provalili da Gazidis pregovara sa Rangnikom što je Bobanu bio okidač da mu uzvrati vatrenim intervjuom preko Gazete. Kako u svetu kapitalizma podređeni ne sme da krtikuje nadređenog, Boban je dobio otkaz, a Maldini se danima premišljao da li da i on podnese ostavku. Ipak je ostao da se bori za klub u kojem je proveo ceo život.

Poslednji Bobanov poklon Milanu je bio malo poznati Belgijanac Aleks Salemakers iz Anderlehta, za čiju pozajmicu je plaćeno 3.500.000 evra, a javnost je odmah zakukala da Milan nastavlja sa trendom dovođenja ispodprosečnih igrača.

“Videćete, jak je igrač”, poručio je Boban malo pre nego što će dobiti oktaz.

Salemakers je postao standardan u prvih 11, Milan ga je letos otkupio za još 3.500.000 evra, a Belgijanac je danas reprezentativac i vredi 15.000.000 evra.

Istovremeno je nastavljena čistka igrača na kojima ne može mnogo da se zaradi ili imaju velike plate. Otišli su Leonardovi skupoceni promašaji Pjontek i Paketa (zajedno plaćeni preko 70.000.000 evra), prodat je Suso sa velikom platom, otišao je večno povređeni Kaldara, Ernandez je iz prvog tima oterao nepouzdanog Rikarda Rodrigeza, da bi se Milan letos rešio i visokih ugovora Reine, Bilje, Bonaveture…

Iako je budžet za plate opet skresan, iako su rezultati na kraju prošle sezone i preporod tima sa Ibrahimovićem opet obećavali i navijačli su se opet zapalili za Milan, klupska uprava nije htela da izdvoji novac za pojačanja. Maldini je dobio dozvolu da dovede Dijaza iz Reala i Dalota iz Mančestera na pozajmice, ali bez prava otkupa. Osim Ibrinog novog ugovora, otkupa Kjera, Salemakersa i Rebića, od većih pojačanja je kupljen samo Sandro Tonali kao jedan od najtalentovanijih Italijana. Na Maldinijevo insistiranje. Bio je to jedini poklon klupskih vlasnika za direktora koji je odradio veliki posao za godinu dana. I prvo kapitalno pojačanje Milana poslednjih godina kada se gleda konkurentnost Interu i Juventusu, koji su takođe želeli “novog Pirla”, kako je italijanska javnost krstila Tonalija. Na kraju, za male pare je doveden i dotadašnji anonimus Hauge iz norveškog Bodea.

Gazidisov plan da otera Ibrahimovića, Piolija i Maldinija je propao, odustao je od dovođenja Rangnika, a utisak je da su se svi u ekipi ujedinili da suštinski prvom čoveku kluba pokažu koliko vrede i da mu natrljaju nešto na nos. Od Maldinija, preko Piolija i Ibrahimovića do ostalih igrača. I tako je krenula ova luda sezona u kojoj Milan gazi iznad svih očekivanja.

Zvanično: Milan je u Maldinijevoj eri potošio na kupovine 108.000.00 evra (bez unapred uračuntog otkupa Kesija i budućeg otkupa Tonalija), a od prodaja zaradio 109.000.000 evra. Istovremeno je budžet za plate smanjen sa 115.000.000 na 90.000.000 evra godišnje. Primera radi, Juventusov je 236.000.000 evra, a Interov 149.000.000 evra. A prema Gazetinoj proceni, ovaj tim Milana sada vredi 100.000.000 evra više nego letos.

Uprkos svim merama štednje, Paolo Maldini je za godinu i kusur dana napravio pravo malo čudo, zaustavio propadanje Milana i na pragu je da ga vrati u vrh italijanskog i evropskog fudbala. Uz sav respekt prema tradiciji i istoriji velikog kluba, Milanov "skudeto" ove sezone bi bio u rangu onog Veroninog 1985. godine, Maradoninog prvog sa Napolijem 1987. ili Sampdorijinog sa Vujadinom Boškovim na klupi. Toliko je Milan urušen prethodnih godina. Za početak bi uspeh bio povratak u Ligu šampiona koja bi finansijski i u svakom drugom smislu oživela Milan i dala Maldiniju više resursa za budućnost.

Imao je savršenu igračku karijeru i bio besprekoran sportista, a kao funkcioner nagoveštava da sve što njegova porodica dohvati u Milanu, obećava uspeh. Šteta je samo što su brzo zaboravljene i zasluge Zvonimira Bobana. A velike su…