Tijeri Anri otvoreno o borbi sa depresijom: Suze su tekle same svakog dana...

Kada kažeš Arsenal, mnogima će prvo na pamet pasti Tjeri Anri. Francuski golgeter je svoje najbolje godine proveo na starom Hajberiju gde je u dresu Tobdžija izrastao u jednog vrsnog napadača, jednog od najboljih u istoriji fudbala.

Danas selektor mlade reprezentacije Francuske i stručni konsultant, Anri često u javnosti govori o važnim pitanjima, pa i o mentalnom zdravlju. Kako je otkrio, u vremenu kada je započela pandemija virusa korona patio je od depresije.

“Skoro svakog dana sam plakao bez razloga, suze su tekle same“, izjavio je Anri i dodao:

“Sve se skupilo pošto je došlo nekako odjednom. Bilo mi je mnogo teško jer nisam mogao da vidim svoju decu godinu dana“.

Kaže i da se dugo borio da prizna problem, jer su ga svakodnevne obaveze sprečile da zaista razmisli o tome šta ga muči. Ipak, sa pandemijom virusa korona, u vreme kada je on bio trener Montreala, sve se skupilo...

“Bio sam izolovan u Montrealu. Shvatio sam da sam ranjiv, plakao sam stalno. Dok sam igrao bilo je drugačije, a kada sam postao trener nekako se sve promenilo. Nisam imao vremena da razmišljam o tome šta me proganja, da se nosim sa događajima. U ljudskoj prirodi je da beži, umesto da se suočava sa problemima. Trudiš se da budeš zauzet i ne razmišljaš o tome šta se dogodilo. Kada je korona došla, više nisam mogao da bežim“.

Depresija ga je pokosila...

“Plakao sam svaki dan bez razloga. Ne mogu ni sam da kažem zašto. Nisam mogao da suzbijem osećanja. Stalno su mi, još od malih nogu, govorili da ne smem da budem takav čovek, da pokazujem ranjivost. Bilo je teško. Sada pokušavam da napravim balans između sebe kakav sam i deteta u meni. To tada nisam bio ja, bila je mlađa verzija mene. Kada obaviš razgovor sa mlađim sobom, tek tada postaje strašno. Ono što ti 'on' kaže su zapravo sve one stvari od kojih si bežao“.

Tjeri Anri: Godinama sam najviše voleo da gledam Azara, Belingem blista u Realu jer mu to sistem dozvoljava

On čak isprva nije ni bio svestan sa čim se bori...

“Nisam znao da se borim sa depresijom. Kako sam saznao? Ne znam, nisam tada znao da čitam signale. Ljudsko sam biće. Imam osećanja. Tokom karijere i od momenta kada sam rođen, mora da sam bio u depresiji još neki put. Da li sam svestan toga sada? Ne. Da li znam nešto o tome? Očigledno ne“.

Ipak, nešto slično osetio je i kada je završio igračku karijeru...

“Lagao sam sebe i trudio se da moja osećanja i razmišljanja ne odu predaleko. Kada više nisi igrač, ne možeš da obučeš isti plašt. Tek tada počinje sve da te plaši. Razmišljaš o svemu što se dogodilo, kakav si bio prema ljudima, kako si se ponašao prema njima. A onda postaje strašno jer sebi ne možeš da odgovoriš na neka pitanja. A, inače sam tip čoveka koji ima odgovor za sve. Kada sam se našao u novoj situaciji, mozak je počeo samo da vrti misli, počeo sam previše da razmišljam o mnogim stvarima, a to onda ode u ekstrem jer često to nisu pozitivne misli. Tada padaš, ali ipak pokušavaš da se izvučeš. Ne mogu da kažem da sam bio tužan, samo sam tražio objašnjenja za neke stvari koje su mi se dogodile. Bio sam neko ko je samo tražio objašnjenja. Moram da znam zašto su mi se neke stvari dogodile. A, kada nemaš odgovore, to te pogodi. To je prosto moj način funkcionisanja“.