Teško da postoji objašnjenje za ovo što se desilo Radničkom! I teško da će Matiću to biti oprošteno

Ako postoji jutro koje nije pametnije od večeri, onda je to slučaj danas na Čairu. Još sto (ne)prospavanih noći da prođe, teško da će neko moći da pronađe razumno obajšnjenje za ono što se sinoć desilo Radničkom u finišu utakmice protiv Novog Pazara (2:3).

Nije da se nije dešavalo, bukvalno i u finalu Lige šampiona. Nije da u životu ne može da vas zadesi milion gorih stvari od poraza u jednoj fudbalskoj utakmici, pa da bismo preterivali i ovo nazivali nekakvom tragedijom. Ali, koliko god da zvuči fatalistički, utisak je da će Radnički za ova tri boda što su iščezla u samo 100 sekundi između isteka 90. i drugog minuta sudijske nadoknade, žaliti dugo, dugo – kamo sreće da ne bude sve do kraja prvenstva...

Da su izdržale još tih par minuta, danas bi Nišlije bile tamo gde smatraju da pripadaju u širem kontekstu srpskog fudbala – deo “velike četvorke” na tabeli, kao najprijatnije (svaka čast Radniku, IMT-u i ostalima) iznenađnje uvodna četiri kola šampionata, etablirane kao ozbiljan faktor na srpskoj elitnoj fudbalskoj sceni.

Ovako, sve što se desilo može da se posmatra i iz sledećeg ugla: Radnički je TSC-u gostovao kada su Topolčani bili u najvećem raskoraku, posle velikog remonta ekipe i priprema na kojima nikog nisu pobedili, u momentu kada im najnovija pojačanja još nisu stigla; protiv Čukaričkog je celu utakmicu imao igara više; Novi Pazar je dočekao par dana nakon što ga je napustio fudbaler koji mu je značio kao pola tima – a iz ta tri meča izvukao je samo jedan bod. Premalo!

Istina je i da se niškoj publici nešto dopalo kod ove ekipe. Možda onaj karakter da na Banovom brdu dođu do boda par sekudni pred poslednji sudijski zvižduk, ili da protiv Pazara preokrenu minus u poslednih pet minuta prvog poluvremena – mada je na kraju meča baš taj karakter pao na ispitu i poništeno je sve ovo vredno što je prethodilo. Uglavnom, u samo par meseci odnos Meraklija i fudbalera Radničkog prešao je put od puštanja ‘Labudovog jezera’ sa razglasa “balerinama” na terenu, što je, jelte, bila tadašnja poruka sa tribina, do sinoćnjeg gromoglasnog aplauza, pre svega na poluvremenu, ali čak i podrške na kraju, posle onako šokantnog poraza. Utoliko je veća žal što je na Čairu opet zavladala negativna atmosfera pred vrlo težak raspored uoči reprezentativne pauze – gostovanje Želji u Pančevu, duel sa Partizanom na Čairu, pa okršaj sa imenjakom u Kragujevcu...

Uobičajeno je – u Nišu sigurno i više nego u drugim sredinama – da se u ovakvim situacijama postavi pitanje odgovornosti, pre svega trenera. Mladi štoper Dušan Pavlović u samo nedelju dana spoznao je obe strane medalje fudbalske i medijske slave. Onoliko hvaljen za partiju protiv Čukaričkog, u idealnom timu prethodnog kola, svakako je najveći tragičar zbog greške kod izjednačujućeg gola (da je makar srušio Oparu, nakon što se prethodno loše postavio i izgubio duel). Jovan Nišić kardinalno je pogrešio nakon polaska sa centra, posle čega je primljen još jedan pogodak, ali u obe situacije poslednja linija stajala je previše visoko i to je, otprilike, i suština zamerke Slavku Matiću – da nije umeo da “zatvori” utakmicu.

Izmene se svakako nisu ispostavile svrsishodnim, mada je neke imao potrebu da objasni nervoznim pojedincima sa zapadne tribine još dok je utakmica trajala, a ako mu je uprava kluba zamerala na zakasnelom ubacivanju klasičnih napadača u meču sa Čukaričkim, nema dileme da će i na tome što je bez ijednog završio duel sa Pazarcima. Posle bitke, svi su generali – oduvek bilo i biće.

Otkako je počelo prvenstvo, Matić je bio dosledan u svojim principima, ali je sinoćnom izjavom na pres konferenciji posle utakmice (“Videli ste šta su izmene donele njima, a šta nama”) nastavio sa insistiranjem na velikom disbalansu u pripremljenosti igrača koje je vodio u Bugarsku i onih koji su nakon toga stigli u klub, kao i sa pritajenim nezadovoljstvom zbog činjenice da prilikom dovođenja većine pojačanja nije bio konsultovan.

Da se razumemo, niti je posao novinara da smenjuju trenere, niti nam je to, daleko bilo, namera. Slavko Matić je u ponedeljak ujutro odradio trening oporavka sa ekipom i u momentima dok ovo čitate on je i dalje zvanično trener Radničkog. Ali, jeste nam posao, da na osnovu iskustva, logike i informacija kojima raspolažemo, konstatujemo da će biti veliko iznenađenje ostane li to i u narednim danima...