Tanani golfer Hari i dedina opklada od 125.000 funti: Vels ima pravu levicu i posle Bejla

Vrlo je moguće da se prosečan srpski ljubitelj fudbala, što ne prati redovno dešavanja u Premijer ligi i Čempionšipu, sinoć zapitao "Ko je, bre, ovaj mali u iz Velsa što nagrdi Hrvate?" A opet, oni kojima je ostrvski fudbal odavno postao droga dobro su znali kakve kvalitete poseduje taj, odavno ne klinac, sa kojim Liverpul nikada nije bio dovoljno strpljiv, u kojeg velikan sa Enfilda nije dovoljno verovao.

Ima tačno deset godina kako je Hari Vilson zaigrao za Vels. Da, za prvi tim reprezentacije koja je ne tako davno, 2016. godine igrala polufinale Evropskog prvenstva i izgubila od potonjeg šampiona Portugalije. I da, baš on je pre tačno jedne decenije srušio rekord Gereta Bejla i sa 16 godina i 207 dana postao najmlađi fudbaler koji je ikada zaigrao za Vels, a onda tom istom Velsu pomogao da se plasira na Mundijal 2022. godine, prvi za Zmajeve od 1958.

"Sada je imao prilike iskusi taj osećaj koji će zacementirati njegovu budućnost sa Velsom u narednih 10 do 15 godina", rekao je tadašnji selektor Kris Kolman koji je tananog Vilsona bacio u vatru.

Kolman je znao, ali veći vizionar bio je Harijev deda Piter Edvards. On je početkom 1999. godine, kada mu je unuk bio 18-mesečna beba, skoknuo do obližnje kladionice i položio 50 funti na opkladu da će njegov mali postati internacionalac. A odluka Kolmana da Harija pošalje na teren u poslednja tri minuta protiv Belgije (kvalifikacije za Svetsko prvenstvo), donela je Vilsonovom dedi zaradu od 125.000 funti.

Ipak, Harijev razvojni put u A reprezentaciji bio je poprilično sporohodan, jer je na naredni nastup posle debija čekao još četiri i po godine. A kakvu je nostalgiju za reprezentativnim dresom osećao dok su mu prolazili tinejdžerski dani, videlo se već na tom dugo čekanom drugom nastupu, gde je momentalno počeo da pogađa i namešta golove u prijateljskom meču protiv Kine.

Ali nije bilo ni realno da golobradi mladić, poptilično sitan za svoje godine već sa 16, 17 postane redovan član reprezentacije. I to ne bilo kakve, već ostrvske koja dobar deo igre bazira na fizikalijama, duelima, skok igri. To što je Hariju manjkalo da se odmah ustali, od starta je imao Geret Bejl. Vanserijske fizičke predispozicije, a baš u vreme kada je Hari debitovao, Bejl je počinjao svoju bajku u Real Madridu, kao najsuplje plaćeni igrač svih vremena, koji je sezonu pre žario i palio premijer ligom, topom u levici raznosio protivničke golmane.

A baš ta levica najmoćnije je oružje Harija Vilsona. Videlo se i juče u onom savršeno odmerenom lobu protiv Hrvata. Samo što je, za ulogu prve violine Velsa morao da sačeka da se Bejl povuče. Jer sa Bejlom se znalo. U kakvoj god formi na klupskom nivou bio, kada bi obukao dres reprezentacije večito bi bio lider, čovek kojem se, s razlogom veruje i koji će pronaći način da reprezentaciju dovede do velikog takmičenja.

U suštini, Harijeva nesreća bila je u tome što igra na identičnoj poziciji kao Bejl, koji je s godinama, od levog beka, postao jedno od najubitačnijih desnih krila planete, koje u najzahtevnijem klupskom dresu na svetu, rešava finala Lige šampiona... Makazicama.

Ali Hari je sinoć uživao u svojih pet, ili bolje rečeno svojih 13 minuta. Jer je načeo Hrvate u 47, a dokusurio ih glavom u 60. I to ne bilo kako, već je zasekao loptu temenom kao najspretniji golgeter, ili štoper specijalizovan za napadačku igru glavom. Njegovi golovi doveli su Zmajeve u poziciju gde drže sve oko plasmana na EURO u svojim rukama. Ako pobede na oba meča novembarskih kvalifikacija, Jermeniju u gostima i Turke koji su već obezbedili plasman na kontinentalu smotru, na Ostrvu, igraće u Nemačkoj 2024. i ne moraju da razmišljaju o rezultatima Hrvatske.

Liverpul za koji je odigrao samo jedan takmičarski meč, je odavno iza Harija. Zvanično su ga se Redsi ratosiljali leta 2021. za 14.000.000 evra. Od tada je u Fulamu, ali ostale su radne navike iz detinjstva. Od osme godine učio je fudbala u Liverpulovoj akademiji i svojevremeno je svaki dan putovao iz rodnog mu Korvena do Liverpula (oko 80 kilometara) sve dok nije dobio stipendijski ugovor kao 16-godišnjak.

"Hari nikada nije bio momak koji će samoinicijativno napustiti trening i teren. U većini slučajeva, morali ste da ga odvučete sa terena", pričao je Majkl Bil, prošlogodišnji trener Rendžersa i čovek koji je sredinom prošle decenije proveo dosta vremena sa Vilsonom kao U16 trener Liverpula.

"Bez obzira na to što je bio sitan, imao je divnu tehniku, poput golfera... Nije morao da mlatne loptu jako da bi je poslao tamo gde je želeo. Sve se svodi na tehniku i vezu sa loptom.", pričao je Bil.

Kao što je Andrea Pirlo svojevremeno "učio" izvođenje slobodnjaka gledajući kako to radi Žuninjo Pernanbukano, Hariju je uzor bio Kristijano Ronaldo, u ono vreme dok je umeo da ih pretvara u golove. A onaj čuveni protiv Portsmuta iz 2008. kada je Portugalac pocepao mrežu, bio je jedan od ključnih momenata za genezu Harijevih prekida. Jedan sličan, s tim da se mora uzeti u obzir da je Hari levonog, isporučio je baš na Old Trafordu takmičarske 2018/19 igrajući za Derbi Kaunti protiv Mančester Junajteda.

Bez i opasan iz otvorene igre - uverili su se u to i Hrvati. Često nezaustavljiv iz prekida. Da ima malo više od trenutnih 68 nastupa u Premijer ligi, verovatno bi ga mešali sa Džejmsom Vord Prauzom i gledali kao jednog od najboljih izvođača prekida.

Bejl je rekao zbogom fudbalu prošle godine, ali Velšane ima ko da raduje. Uživaće se u Kardifu, Njuportu i Svonsiju u slobodnjacima i minijaturama golfera Vilsona.