Taktičke finese promenile Zvezdu: Treći štoper Mateus, slobodni strelac Nair i presing koji je izludeo Malme

Stanković je pored taktičkog dara, za koji je bilo jasno da oduvek poseduje, pokazao i zavidnu sposobnost da u kratkom vremenskom periodu pročita svoje igrače i oseti šta mogu da mu donesu na terenu. Možda je još i važnije od same taktike bilo što je Stanković od svakog igrača izvukao ono najbolje u njemu. Sakrio mu mane i u timsku upotrebu stavio njegove vrline. U takvim okolnostima svaki igrač je sposobniji da iskaže svoje mogućnosti na terenu.

U svim drugim okolnostima, s obzirom na to da Malme nije imao nijedan udarac u okvir gola, Mateus bi trebalo da ostane neocenjen nakon utakmice. Ali, sjajni brazilski golman sinoć nije ni dobio dobru ocenu zbog intervencija na golu, koje su tokom jeseni često bile impresivne, već za učešće u građenju Zvezdine igre. Mateus je u napadu bio treći štoper, omogućavao je Veljkoviću i Rodrigau da se rašire i pobegnu od pritiska napadača, što je bilo ključno kod gola u 16. minutu. Rodrigao je na takav način došao do mogućnosti da pokaže svoje tehničke sposobnosti i u stilu nekadašnjeg kapitena Crvene zvezde Gorana Bunjevčevića, pošalje loptu u prostor za Arnautovića. Stanković je Mateusu dao ulogu koja mu prija, a to je da učestvuje u igri tima. Znao je Brazilac tokom jeseni da odmahuje rukama i nervira se jer mu saigrači traže da spusti loptu i uspori ritam. Sinoć nije bilo tako, već se konstantno insistiralo na ritmu, što bi mogao da bude jedan od zaštitnih znakova crveno-belih u narednom periodu.

Mateus je sinoć imao 43 uspešna dodavanja od 51 upućenog, od čega 41 na svojoj polovini od 44. Poređenja radi, u Gracu je imao ukupno 12 uspešnih dodavanja od 24, od čega šest od osam na svojoj polovini.

U Malmeu se moglo videti i zbog čega je Stanković insistirao na ostanku Naira Tiknizjana u Crvenoj zvezdi. Jermen, sa čudnovatim mišićnim vlaknima, sposoban da se 90 minuta konstantno ponavlja na protivničkoj polovini, u Stankovićevom sistemu lišen je strogog markiranja protivničkih igrača, što mu i te kako prija, jer to jednostavno nije njegova jača strana. Ipak, to ne znači da beži od defanzive. U nekoliko navrata je posle istrčavanja u napad trčao punim trkom nazad i presecao glavom dijagonale koje su išle na desni bok. To je ono što posebno cene treneri, ali i navijači Crvene zvezde. Nairu je i od dragocenog značaja što je u prilici da ispred sebe ima Mirka Ivanića ili Aleksandra Kataija, koji savršeno razumeju igru i svojim kretnjama mu svesno ostavljaju brisan prostor pored aut-linije.

Tiknizjan je izuzetno bitan igrač i u Stankovićevom načinu da izvrši pritisak na protivničku poslednju liniju, s obzirom na to da ima savršen osećaj da napadne drugu loptu i presecanjem iste izvrši prepad na protivničkoj polovini. Zvezda je sa dva bloka izlazila visoko, pritiskajući rivala prvo sa Arnautovićem i Kataijem, a potom i sa Lučićem, Kostovim i Elšnikom, nakon čega bi iz drugog plana dejstvovali Krunić i Tiknizjan, uz savršeno odgovornog Seola.

Korejac je demonstrirao još jedan izuzetan kvalitet, a to je sposobnost da perfketnim dijagonalama traži slobodnog Tiknizjana na suprotnoj polovini. U ovakvom načinu Zvezdine igre, Seol je bek koji ima više defanzivne odgovornosti, što se i uklapa u njegove karakterne osobine. Ipak, i te kako koristi mogućnost da probije po desnom boku i upotrebi sasvim solidan centaršut koji poseduje.

I sam Stanković je posle meča govorio kako je tražio savršen balans u veznom redu i rekao da je Elšnik „šest na osam“, a Kostov „osam na deset“. Njih dvojica su imali veliki značaj u pritisku na protivnika, mada im je sve lakše uz taktički sveznajućeg Krunića, koji je bez dileme lider ovog tima iz drugog plana.

Šef stručnog štaba crveno-belih nije samo pogodio sa osnovnim ulogama igrača na terenu, već podjednako i sa ulogama koje su imali rezervisti, a posebno onu koju je namenio Nikoli Stankoviću. Zvezdin đak se na opšte iznenađenje našao na desnom krilu umesto Lučića, a onda je odradio ključan posao u sprečavanju Malmea da izvrši inicijativu u završnici meča. Bio je neka vrsta beka na desnom krilu, odradivši savršen posao na protivničkoj polovini.

Ono što je Stankovićeva prednost jeste što će tokom proleća, kada bude u mogućnosti da koristi i Ovusua i Enema, imati mogućnost da igra i taktizira sa više mogućnosti i na različite načine. Već protiv Selte potpuno spreman će biti i Mirko Ivanić, što bi moglo da predstavlja kapitalnu prednost za crveno-bele, mada je i Aleksandar Katai u Malmeu pokazao da je i dalje sposoban za nadigravanje sa rivalima na evropskom nivou. Naravno, za nadmudrivanje sastava Klaudija Hiraldesa biće neophodno da se nivo igre podigne na još viši nivo, jer je Malme znatno slabiji tim.