Svi Piksijevi gresi

(Od specijalong izveštača Mozzart sporta iz Katara)

Do Katara sve je bilo za desetku. Reprezentacija Srbije pod komandom Dragana Stojkovića je blistala i u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo i u Ligi nacija. Selektor je zasluženo ponovo postao, sada kao trener, miljenik nacije, raspalio je veru u narodu da držvni tim najzad i u omiljenom sportu može nešto da napravi na Mundijalu.

Kapa dole je skinuta i kada je objavljen spisak fudbalera za Katar, jer nije bilo slepih putnika, “padobranaca” za koje niko ne zna kako su se tu našli… Sve je bilo – pesma. Euforija je rasla u nebo kako se start šampionata sveta bližio.

A, onda je došao Brazil i od njega se sve urušilo kao kula od peska. Prosto, od te utakmice selektor Srbije je ušao u jednu spiralu pogrešnih odluka i izjava iz koje nije uspeo da se iskobelja do kraja.

POVREDE KAO OPRAVDANJE ZA SVE

Tačno je da je tim Srbije došao u Katar silno izudaran povredama. Nisu na maksimumu bili Mitrović, Vlahović, Kostić, Sergej Milinković-Savić, Veljković. Ali, to što nisu bili na sto odsto spremnosti ne može, kako je to Stojković uporno pokušavao da uradi od početka do kraja, da pokrije sve loše igre, loše utakmice, loše rezultate i na koncu loše selektorove poteze.

Momcima je nedostajalo možda malo više spremnosti da neki sprint istrče brže, da u neki duel uđu jače, malo više snage u finišu utakmica, ali povrede ne mogu da budu objašnjenje za potpunu raštimovanost tima, da odbrana nema nikakvu sinhronizaciju, da sredina terena ne može da dođe do lopte i da je prenese preko pola, da se napravi pritisak na polovini rivala, kao što je to Srbija umela tokom prethodnih godinu i po dana.

Možda bi, da su svi bili sto odsto spremni, Srbija bila za deset do 15 odsto bolja u nekim utakmicama, ali ni to ne bi bilo dovoljno za više, jer je i protiv Brazila i protiv Švajcarske potpuno nadigrana. Loptom po terenu, kombinacijama, akcijama koje su bile neuhvatljive za srpski tim. Orlovi u ta dva meča, iako su protiv Sajdžija imali u jednom momentu rezultat u rukama, bili su inferiorni u svakom delu terena.

Trenutak kada Embolo pogađa za 2:2 (Reuters)

Srbija je na momente delovala neozbiljno, kao tim na početku stvaranja, kao grupa igrača kojoj je to prvo okupljanje, pa se još ne poznaju dovoljno dobro na terenu. Konačan saldo, da su samo tri reprezentacije lošije prošle od Orlova, dovoljno slikovito govori kakvo su lice pokazali Piksi i njegovi puleni u Kataru.

IZJAVE KOJE SU ZBUNILE I IGRAČE

Kada trener godinu i po dana priča kako mu je svaki fudbaler jednak, kako nema prvi tim i rezerviste, već na sve računa u istoj meri, a onda posle prvog poraza zakuka kako nije mogao da pošalje na teren one koje je hteo, nego one koje je morao (nije kome je rečeno, nego kome je suđeno), to baš i nije muzika za uši igrača koji su dobili šansu da zaigraju, kako god da su odigrali.

Sve to još garnirano pričom kako bi sve bilo drugačije da su Mitrović, Vlahović i Kostić sto odsto spremni. Indirektno, selektor je poručio da su mu rezervisti igrače niže klase od startnih 11 i samo što nije rekao da su oni krivci za poraz od Brazila.

Vanja sa najviše posla i najviše odbrana na SP

Najslabiji plasman Srbije: Antić 23, Krstajić 23, Piksi 29. na svetu

Pored upornog ponavljanja priče o povredama, koja je malo prešla granice dobrog ukusa, jer nisu ni ostale reprezentacije baš sve došle u picikato stanju, stigao je i direktan prst u lice trojici defanzivaca za ispuštenu pobedu protiv Kameruna.

Stojković je zadnju liniju optužio za amaterske reakcije u timu koji inače pleni inteligencijom, iako s klupe, od njega, na promene u sistemu igre Kameruna, pa i na drugi gol Lavova, nije bilo nikakve reakcije. Ljutito bacanje sakoa baš i nije neki taktički potez koji će zabrinuti protivnika i uliti mirnoću i samopouzdanje u uzdrmani njegov tim.

Vensan Abubakar lobuje Vanju Milinkovića Savića (Reuters)

A, zanimljivo je kako su izjave igrača potpuno drugačije od selektora: niko od njih se nije pozivao na povrede, a uz to, svi su govorili da je i bodove protiv Kameruna i Švajcarske izgubio – tim. Nikako samo odbrana. Jer je svakom ko je gledao utakmicu bilo jasno da zadnja linije nije uspela da ispravi ono što su ofanzivci, zanevši se u igranju, prosipali.

SRBIJA JE PROČITANA

Igra Srbije je prosto – pročitana. Od dolaska na klupu reprezentacije do danas Stojković je forsirao isto, menjalo se samo da li je neke mečeve igrao sa jednim polušpicem i dva špica ili sa dva polušpica i jednim špicem. Sve ostalo je bilo isto od utakmice do utakmice.

Vlahović surovo iskren: Nemamo šta da se lažemo i zavaravamo, pobedila je bolja ekipa

Filip Kostić: Jedva smo hodali na kraju

S jedne strane to je bilo dobro. Stvorilo je prepoznatljiv stil igre Orlova, neke automatizme u igri, tim je rastao i igrao sve bolje. Ali, s druge strane, Srbija je postala pročitana. I to se najbolje videlo u utakmici sa Brazilom. Visok presing na zadnju liniju, koja je preko Pavlovića i Milenkovića iznosila do tada loptu i pokretala akcije, potpuno je paralisao igru Orlova. Isti model je primenjivala u većem delu meča i Švajcarska, nije dozvoljavala štoperima da ponesu loptu do centra, a onda njima nije preostajalo ništa drugo do fudbal na palac, pa Mitrović u borbu.

Strahinja Pavlović i Rafinja (Reuters)

Sve to je unosilo dodatnu nervozu ionako nervoznim defanzivcima i zadnjim veznim, pomeralo linije tima unazad i remetilo svaku mogućnost da se napad gradi iz odbrane, kao što je to Srbija činila do Mundijala.

A, kada je već igra pročitana, nedostajao je neki Plan B, neki tajni adut, neki spremljeni specijal koji bi pomogao. Srbija ga nije imala. Izmene su bile uglavnom šablonske, pozicija za poziciju, a čak ni protiv Kameruna kada je morala da se juri pobeda, Stojković nije ubacio drugog špica, makar da Joviću da šansu.

“Videćete posle utakmice sa Švajcarskom koliko je bitan taj bod protiv Kameruna”, rekao je Piksi uoči utakmice. Ispostavilo se da je savršeno nebitan. Osim što je i Afrikancima dao priliku da se nadaju prolazu, da je Srbija remizirala u poslednjem kolu.

NESTAO NAPADAČKI FUDBAL

Napadački i lep fudbal, najlepši na svetu, geslo je Dragana Stojkovića otkako je postao selektor. I igrala je Srbija napadački u prethodnih godinu i po dana, ali na Mundijalu – nije.

Ne samo što nije uspela da se nametne nijednom rivalu, donekle samo Kamerunu u periodu kada su pala tri gola, ali i to je brzo iščilelo, nego nije se Srbija ni zaletela čestito ka protivničkom golu. Protiv Brazila je igrala u nekom “limbu”, niti se branila kako se to radi, kako je to, recimo, radila Švajcarska, niti je napala čestito, došla sa četiri-pet igrača pred protivnički šesnaesterac, stvorila neku šansu.

Protiv Kameruna, mimo svih očekivanja, Piksi je ponovo poslao na teren postavu sa jednim napadačem i ponovo je Srbija imala problema da se nametne, da pritisne protivnika, a i to je došlo tek posle primljenog gola. Onda je vezala tri pogotka, delovalo je da će u velikom stilu završiti taj meč, da bi potom usledio potop. Čak i u poslednjih 15 minuta, kada više nije imalo šta da se čeka, Stojković nije dodao još jednog špica. Od napadačke igre ostale su uspomene.

Mitrović: Moramo da ispravimo neke taktičke stvari, Švajcarska je bila bolja

Piksi nema dilemu: Ostajem, vidimo se u kvalifikacijama za EP

Sinoć protiv Švajcarske je Piksi napokon upario Mitrovića i Vlahovića, samo što ni tada Srbija nije uspela da se nalakti na protivnički šesnaesterac. Štaviše, umalo je u prvom minutu primila gol i trebalo joj je dosta vremena da se opasulji i prebaci igru na polovinu rivala. Stigla su dva gola kao nagrada, a onda novo pomračenje. I slom već u prvom napadu drugog poluvremena. 

Kao baba za dedu, deda za repu, tako su problemi u igri Srbije vukli jedan drugog i doveli Orlove do sloma na Svetskom prvenstvu. Od velikih očekivanja desila se velika nula. Pardon, velika jedinica. Osvojena protiv Kameruna.