Sve vrline i mane Aleksandra Pešića

Kada napadač u takmičenju jačine Mozzart Bet Superlige postigne četiri gola na 11 mečeva, onda to baš i nije impresivan učinak. Još kada se tome doda da igra u dominantnom klubu kao što je Crvena zvezda, te da je u prvom mandatu kao igrač giganta sa Marakane imao vanvremenski učinak od više od 20 golova i asistencija... Ovako, na prvu loptu, svi će reći da je učinak Aleksandra Pešića mogao i morao da bude bolji.

Ali popularni Šilja je i u Novom Sadu, dok je Zvezda lomila defanzivnu postavku Vojvodine, pokazao koliki je njegov uticaj na igru Crvene zvezde u ovoj sezoni. Realno govoreći, njegov trzaj glavom na centaršut Erakovića doneo je srpskom šampionu nastavak pobedonosnog niza i bitan korak ka jesenjoj tituli. Pre toga Aleksandar Pešić je skršio otpor Napretka, kada je Crvena zvezda delovala kao tim prepun olovnih vojnika. I na kraju izvukao je crveno-bele iz živog blata Novog Pazara, te iznudio penal u Kragujevcu u još jednoj sumornoj predstavi ekipe Miloša Milojevića. Praktično, doneo je devet bodova, pošto samo pogodak protiv Voždovca nije imao tako specifičnu vrednost.

Vidljivo je i da je Aleksandar Pešić doveden da napadu Crvene zvezde podari dimenziju koja je imala sa Dijegom Falčinelijem. Italijan je u punoj formi bio agresivan u presingu, sposoban da sačuva loptu i razigra saigrače. U nedostatku Kataijeve imaginacije i bolje forme Ivanića i Rodića, iskusni golgeter je u većini mečeva prinuđen da oponaša vaterpolo centra. Leđima okrenut ka golu rivala Pešić je pravovremenim dodavanjem ka Kataiju iskreirao prvu veliku šansu za Crvenu zvezdu u Novom Sadu, pre toga Vitas mu je odličnim uklizavanjem oduzeo još jedan pogodak.

Za 1253 minuta u igri Aleksandar Pešić je ove sezone postigao šest golova, od toga dva Makabiju iz Haife što jasno govori da nije bio tih u velikim utakmicama. Ali prva asocijacija njegovih vrlina i mana je dvomeč protiv Ferencvaroša. Iako u Beogradu, u kanonadi crveno-belih, nije matirao Dibuša bio je uz Gelora Kangu najuticajniji igrač srpskog šampiona. Razorio je štoperski tandem mađarskog prvaka, slične sekvence imao je u Budimpešti. Ali se izgubio u malom lavirintu euforije i frustracije. Potez sezone, odnosno gol sa 20 metara mu je poništen usled igranja rukom, kasnije je u nekoliko dobrih situacija izgubio koncentraciju. Ali se jedna bitna stvar ponavlja kada je reč o igrama Aleksandra Pešića – upornost.

Nije očajavao u Novom Sadu i pored toga što je bio izopšten iz igre u prvih 20 minuta, kada je odrađivao onaj najprljaviji posao kada je reč o jednom napadaču. Presing i stalnu borbu sa dvojicom štopera.

Najveća mana Aleksandra Pešića sastoji se u tome što je izabran za vođu Zvezdine navale u histeričnom i letu velikog očekivanja. Pominjali su se brojni stranci, verovalo se da će crveno-beli rekordno obeštećenje uplatiti za novu devetku. Na kraju je izabran Aleksandar Pešić posle njegove kontroverzne izjave da „nema kvalitet za Crvenu zvezdu“. Ima popularni Šilja i neku vrstu arogancije prilikom svakog poteza na meču, ponekad isijava nervozom, ponaša se kao čovek koji igra individualne mečeve protiv nevidljivih rivala i kritičara. I na tom segmentu Aleksandar Pešić će morati najviše da radi. Jer nekada je lepo gledati iritantnog igrača na terenu, ali ne u kontinuitetu.

Povreda palca, zadobijena u Haifi, donekle je limitirala učinak prvog Zvezdinog napadača, kao i odluka klupskog rukovodstva da u finišu prelaznog roka proda Norvežanina Ohija i Milana Pavkova. Obojica su u sezonama Dejana Stankovića pogađali češće od Šilje, s tom razlikom da je i Zvezda kao tim delovala mnogo uverljivije.

ŠILJA I OHI TEŠKO MOGU U ISTU REČENICU, ALI BI BILI ZANIMLJIV TANDEM

Ali Aleksandar Pešić mora da se suoči sa tim podatkom, iako ko iole poznaje fudbal svestan je da Ohi i Aleksandar Pešić teško mogu da idu u istu rečenicu. Norvežanin je postigao 12 golova za šest meseci, ali je bio neupotrebljiv izvan šesnaesterca. Potpisao je sam sebi skraćenje mandata izdanjem u aprilskom derbiju, kada je bivši štoper Partizana Nemanja Miletić pored njega izgledao kao Van Dajk. U nekoj kombinaciji Pešić bi verovatno bio kompatibilan sa Ohijem i kretanjem omogućavao Norvežaninu u Mozzart Bet Superligi da pumpa statistiku. Ali to što je Ohi na kraju prelaznog roka napustio Crvenu zvezdu nije Pešićeva greška.

Kao što nije njegov propust što je ostao usamljen u špicu, pod strahovitim opterećenjem, jer teško će do kraja jesenje sezone imati bilo kakvu vrstu pomoći od Kalife Kulibalija. Možda će ga donekle rastereti mladi Jovan Mijatović.

Ozbiljan problem za Aleksandra Pešića, uzimajući u obzir njegov igrački opus i očekivanja da ne bude samo goli strelac u Crvenoj zvezdi. On to nikada nije bio. I možda bi bio još bolji u tandemu sa još jednim napadačem, kao u prvom mandatu kada ga je Vladan Milojević u domaćim mečevima uparivao sa Ričmondom Boaćijem.