Sve o evropskoj Superligi: NBA zatvoreni sistem, pobedniku MILIJARDA, kreće od 2022...

Đozep Marija Bartomeu je podneo ostavku na predsedničku funkciju i obradovao navijače Barselone. Istovremeno je ogolio javnu tajnu da najveći klubovi Evrope – čitaj: najbogatiji – odavno već razmatraju osnivanje Superlige koja bi suštinski bila zatvorene za sve druge. Uefa će sigurno biti protiv, jer bi to bio ogroman udarac na Ligu šampiona i pre svega kasu u Lionu, buniće se i nacionalne lige, ali objektivno para vrti gde burgija neće i veliko je pitanje da li će siromašnija većina kontinenta uspeti da zaustavi ovaj strogo finansijski projekat.

Mediji širom Evrope danas se bave Superligom, sada nešto otvorenije nego ranije, jer sam Bartomeu im je dao povod otkrivši da je Barsa već potpisala pristupnicu.

A prvo i osnovno pitanje je: ko još?

Ima tu malo razmimoilaženja u zavisnosti koga pitate, za većinu se svi slažu, ali ovde ćemo konkretno citiratio katalonski Mundo Deportivo koji je imao najbolje odnose sa Bartomeuom pa je shodno tome i najbolje obavešten. Kako bilo, Evroligu bi trebalo da igraju sledeći timovi:

ŠPANIJA: Barselona, Real, Atletiko

ENGLESKA: Mančester Siti, Mančester junajted, Liverpul, Totenhem, Arsenal, Čelsi

NEMAČKA: Bajern Minhen, Borusija Dortmund

ITALIJA: Milan, Inter, Roma

FRANCUSKA: Pari Sen Žermen

Primetićete svakako da ovde nema Juventusa, ali nema nikakve sumnje da kapitalista kakav je Andrea Anjeli ne bi propustio ovakvu šansu mada je Aleksander Čeferin nedavno rekao da dok je on na mestu predsednika Uefe, a Italijan prvi čovek Stare dame evropske Superlige sigurno neće biti. Ipak, teško je zamisliti da nje bude bez Juventusa.

Ko umesto Bartomeua? Poznata imena pet kandidata, čekaju se bar još dva

To je dakle 16 timova, fale dva, jer je planirano da Superliga broji 18 timova i da se igra po NBA sistemu u smislu da neće biti ispadanja bez obzira na rezultate čime bi svim učesnicima bila zagarantovana ogromna zarada. Skaj Sport tako piše da bi njujorška banka Džej-Pi Morgan pomogla sa oko 5.000.000.000 evra. A bilo bi i drugih investitora. Madridska Marka, jedan od obaveštenijih sportskih listova na svetu, barata čak glasinama da bi samo osvajaču Superlige moglo da pripadne 1.000.000.000 evra. I slovima: MILIJARDU evra.

Poređenja radi, Liverpul je kao šampion za 2019. godinu prigrlio 111.000.000 evra kad saberemo i finansijske nagrade za rezultat i prihode od TV prava. Ukupan nagradni fond Lige šampiona iznosi oko 2.040.000.000 evra s tim da se deli na 32 tima. I to je ono što boli velikane, jer oni hoće sve za sebe.

Štaviše, navodno je već dogovoreno i kako bi se delio novac, jer ne bi svi dobijali isto. Najviše bi kao marketinški najatraktivnijim klubovima išlo Realu i Mančester junajtedu, nešto iza bi bila Barselona.

Pitanje je samo: ko još uz manje-više sigurnih 16? Da li će se ići ka najjačim ligama i pozivnice uručivati timovima poput Sevilje, Valensije, lionskog Olimpika, imenjaka iz Marselja ili recimo Lajpciga? Ili će se gađati najpopularniji klubovi gde bi recimo mogli da svrstamo Benfiku ili Ajaks? I šta ako se, kao u košarkaškoj Evroligi, pojavi neki Zenit sa Gaspromovim milijardama za sponsorske ugovore?

Marka je još 2017. tvrdila da Totenhem neće dobiti pozivnicu, da Sevilja hoće, kao i Napoli, a ne Roma, da i Bajer Leverkuzen ima čemu da se nada...

Kako bilo, plan je da takmičenje krene već od septembra 2022. godine mada je pitanje da li je on sprovodiv jer svakako će naići na protivljenje mnogih.

“Teško je zamisliti egoističniju zaveru. Ova ideja bi upropastila svet fudbala. I za igrače i za navijače i za sve druge. A sve za korist nekolicine ljudi“, rekao je nedavno predsednik Uefe Aleksander Čeferin da bi Uefa u današnjem saopštenju još jednom podvukla da su principi promocije i ispadanje nešto oko čega se ne može pregovarati.

“To je ono što evropsi fudbal i Ligu šampiona čini najboljim takmičenjem na svetu“, navela je Uefa uz napomeu da bi Superliga od 10, 12 ili čak 24 kluba bez autsajdera “neminovno postala dosadna“.

Havijer Tebas, prvi čovek španske Primere, odmah posle Bartomeuove izjave prokomentarisao je...

“Nažalost, Đozep Marija Bartomeu je objavom o ovom fantomskom takmičenju, koje bi uništilo i Barselonu, i to na poslednji dan dužnosti na funkciji predsednika, potvrdio da ništa ne zna o fudbalskoj industriji. Tužan kraj predsednika koji je imao uspehe i u poslednje vreme mnogo grešaka“.

Evropskoj Superligi bi se svakako suprotstavila i Fifa, koja svakako ima nameru da Uefi oduzme deo kolača velikim proširivanjem Svetskog klupskog prvenstva.

“Ne privlači mene utakmica Bajerna protiv Liverpula, kolik Bajerna protiv Boke Juniors iz Buenos Ajresa“.

Glavno pitanje: Da li bi dugoročno navijači gledali Superligu? (©Reuters)

O manjim klubovima kao da niko ne brine. Osim njih samih, pa je tako Andrej Ševčenko rekao ono što bi mogli da potpišemo i mi iz Srbije.

“Evropska Superliga bi ubila fudbal kakav poznajemo. Zemlje poput Ukrajine bi patile, a samo bi elita napredovala. Moramo da se koncetrišemo da razvijamo fudbal za sve“.

Problem je doduše nešto dublji, jer veliki su svakako postali dimenzija za sebe bez obzira na povremena posrtanja. Juventus je u Italiji vezao devet titula, Bajern osam u Nemačkoj, PSŽ je osvojio sedam od poslednjih osam u Francuskoj,dok su Barselona i Real u Španiji ispustili samo jednu u poslednjih 15 godina kada je Atletiko bio prvak.

Ima zato i mišljenja da bi najgore po sve bilo da Uefa napravi novi ustupak i zadrži velikane time što će im dati još veći deo kolača, sve nauštrb “ostatka Evrope“. I da bi možda trebalo da ih puste da se odvoje. Jer niko ne može da garantuje da bi evropska Superliga zaista bila toliko isplativa. Jer sve zavisi od toga da li bi je ljudi gledali.

Da li biste vi? Bez Crvene zvezde, Partizana, pa čak i bez Atalante, Dinama iz Kijeva, Olimpijakosa... Ili biste ipak gledali "ostatak"?