Zvezdaši ga neće pamtiti kao Kangu ili Bena, ali nije zaslužio ni da bude Van La Para

Otišao je Piter Olajinka iz Crvene zvezde sa 15 golova i 10 asistencija u 65 nastupa. Neće biti upamćen baš kao Ben, Kanga, Donald ili Hvan, ali ne zaslužuje ni da se o njemu priča kao jednom od velikih inostranih promašaja u rangu Radživa van La Pare, Ebisilija i sličnih.

Iako od povrede Ahilove tetive nije bio na istom nivou kao pre, imao je Olajinka pozitivne momente zbog kojih zaslužuje čvrst stisak ruke i poziv da poseti Marakanu kada god poželi. Pamtiće se partija iz polufinalnog duela sa Partizanom pre dve sezone (2:0) u kojoj je dao gol i pogodio Filipovića za autogol. Pamtiće se sposobnost da odigra visok presing i davi rivala pred njegovim golom. Prevashodno, pamtiće se profesionalizam i vedar duh koji su mnogi zaposleni u Crvenoj zvezdi često isticali.

Dobro je poznato da Vladan Milojević voli univerzalce, igrače sposobne da pokriju više različitih pozicija i bez negodovanja sprovode u delo njegove zamisli. Olajinka je jedan od tih. Doveden je iz praške Sparte kao centralni napadač, strelac 50 golova, a u Zvezdi je izvučen na krilo, često igrao i pomoćnog beka u evropskim utakmicama. Upravo je njegovo iskustvo iz tri kontinuirane evropske sezone sa Slavijom bilo od velikog značaja crveno-belima. Zablistao je protiv Bodea i, kada se sve sabere i oduzme, dao je Crvenoj zvezdi profil igrača koji joj je potreban za dobre rezultate na međunarodnoj sceni. Makar pod vođstvom Vladana Milojevića, ne i Baraka Bahara koji ga nije mnogo koristio. A, rezultati govore ko je imao bolje procene...

Milojević je uspeo da trgne visokog Nigerijca posle perioda stagnacije kod izraelskog trenera i ubedi ga da ostane uprkos insistiranju trudne supruge da se vrati u Prag. Verovao je u njega i zauzvrat dobio pomoć u revanšu poslednjeg kola kvalifikacija za Ligu šampiona prošle sezone. Odrao je kolena kvareći igru Bodea...

Olajinka je tip igrača sposoban da igra u oba pravca i zato ga je Milojević brzo zavoleo. Nije mu ispod časti da radi za ekipu više nego za lični učinak. Da li je to uvek dovoljno? Naravno da nije.

Nedostatak tehničkih kvaliteta doprineo je da dugonogi Afrikanac često bude na stubu srama. Poput lošeg prijema u šansi protiv Porta. Ili saplitanja protiv Pafosa. Ali da je i u tom segmentu na istom nivou kao kada treba pokazati upornost i borbeni duh, sigurno je da ne bi došao u Crvenu zvezdu kao slobodan igrač.

Pokušao je Vladan Milojević da ga vrati u ritam posle teške povrede zadobijene pre godinu. Možda i malo na silu, prebrzo, pa ga je dva puta menjao pre poluvremena. Kada je Olajinka na Čairu izlazio uz znake negodovanja i skinuo dres, jasno je bilo da se njegov boravak u Crvenoj zvezdi približio kraju... Rastanak je stigao šest meseci pre isteka ugovora. Sigurno je da su i jedni i drugi očekivali lepši kraj, ali daleko od toga da je Zvezdina investicija u Pitera Olajinku bila promašaj.