Sve je u životu prolazno moj druže ili kako je propao moćni Bazel

Sve je u životu prolazno moj druže i ljubavi i tuge i svi srećni dani... Nismo baš sigurni da li navijači Bazela znaju ovaj evergreen Tome Zdravkovića, ali kad bi ga znali, sad bi u kafani lomili čaše uz njega. Jer, njihov voljeni klub dodiruje dno, najdublju tačku u poslednje tri decenije. A, kakve su to samo nekada bile godine...

Verovatno je tamo tokom prve dve decenije dvehiljaditih u svim kantonima vladala parola da su samo smrt, porez i titula za Bazel neizbežna stvar. Jer, plavo-crveni su mleli konkurenciju, igrali u Ligi šampiona, pobeđivali jaka imena u tom elitnom kupu, redovno izbacivali igrače koji su odlazili u veće, bogatije klubove za milionske transfere. Sve kako carski valja i trebuje... I kako to obično biva, negde je neko samo ugasio svetlo. Krenuo je sunovrat. Kao kada se u mraku neko strmoglavi niz stepenice.

Epilog: danas, u finišu sezone 2023/24, u kojoj je deo proveo čak na poslednjem mestu tabele, Bazel je dočekao da posle 25 godina ne izbori mesto u Evropi! Tačka od koje će se, možda, meriti neka novija istorija kluba.

Hajde da prvo premotamo film unazad u te srećne dane. Nije bio Bazel mačiji kašalj ni pre početka 21. veka, ali najsjajnije godine je doživljavao baš tada. Od 20 titula koje krase njegove vitrine, 14 je uzeo u periodu od 2002. do 2017. U isto vreme zgrabio je i osam kupova Švajcarske, od ukupno 13 koliko je osvojio kroz istoriju. U jesen 2002. je prvi put ušao u grupnu fazu Lige šampiona, prošao prvi krug (dva remija sa Liverpulom, dve pobede nad moskovskim Spartakom), a u drugom je imao isti broj bodova kao drugoplasirani Juventus, koji je sa Mančester junajtedom prošao u nokaut fazu. U toj grupi su Juve i Deportivo pali na „Sent Jakobu“, dok je osvojen bod na Old Trafordu. Bodrili smo i mi tada Ivana Ergića koji je plesao u veznom redu plavo-crvenih, dao je, recimo, oba gola u remiju sa Valensijom, igrao sjajno dok ga bolest nije na duže vreme izbacila sa terena.

Najveći međunarodni uspeh je polufinale Lige Evrope iz sezone 2012/13, kada je posle grupe u kojoj je bio sa Genkom, Videotonom i Sportingom, Bazel izbacio u nokaut fazi Dnjepar, Zenit, pa Totenhem, da bi ga zaustavio Čelsi. Pa čak i u ovim otužnim godinama švajcarski gigant je uspeo da prošle sezone dođe do polufinala Lige konferencije, gde ga je posle produžetaka eliminisala Fjorentina.

A, kakve je samo transfere pravio klub sa „Sent Jakoba“: Mohameda Salaha je doveo iz Arab Konstraktorsa za 2.500.000 evra, a prodao Čelsiju za 16.500.000. Iz istog kluba je doveo i Mohamed Elnenija za 800.000, za kojeg je Arsenal kasnije platio 12.500.000 evra. Aleksandra Dragovića je kupio od bečke Austrije za milion, a prodao ga Dinamu iz Kijeva za 9.000.000. Iz Moldea je 2017. stigao Mohamed Eljunusi za 3.200.000, a otišao je u Sautempton za 18.000.000. Reprezentativac Švajcarske Manuel Akanđi je kupljen od Vintertura za 700.000 evra 2015, da bi tri godine posle toga Dortmund dao Bazelu za njega 21.500.000!

Mo Salah u dresu Bazela (Reuters)

Radila je i omladinska škola punom parom, pa su iz nje izleteli Đerdan Šaćiri, prodat Bajernu za 11.800.000, Granit Džaka, koji je otišao u Menhengladbah za 8.500.000, dok je Brila Embola pazario Šalke za 22.500.000 evra. Para je, dakle, bilo kao pleve! U neku ruku ono što danas radi Red Bul korporacija sa Salcburgom i Lajpcigom, kupuje jeftino mlade igrače, a prodaje ih skupo, patentirao je Bazel desetak godina ranije.

Uostalom, ostalo je zabeleženo da je 2014. Ralf Rangnik, čovek koji je osmislio strategiju dva Red Bula rekao:

„Ono što radi Bazel, možemo i mi“.

Ostalo je istorija...

Postulat sportskog sektora kluba je glasio: trećinu tima čine iskusni fudbaleri, trećinu domaći mladi igrači i trećinu top talenti dovedeni sa raznih strana sveta, za koje može da se uzme najveći novac. I funkcionisalo je savršeno.

Pedantni fudbalski ekonomisti su sabrali da je Bazel u periodu od 2009. do danas zaradio 357.000.000 evra od prodaje igrače i 102.500.000 od evropskih kupova, dok je u isto vreme potrošio 137.600.000 na kupovinu fudbalera. Zarada – ogromna.

Pa, šta se onda dogodilo? Kako je klub koji je delovao kao nedostižni uzor ostalima u Švajcarskoj odjednom pao sa zvezda? Kako je došao do toga da je danas krpa koju vole da šutnu svi ostali u ligi, da naplate sve one godine i godine kada je maltretirao konkurenciju? Gde je nestao sav taj novac?

Sve je počelo u februaru 2017. godine. Tandem koji je doveo Bazel do neslućenih visina, predsednik Bernard Hojsler i sportski direktor Georg Hajc, odlučili su da se povuku. Tri meseca kasnije stigao je novi šerif u grad – Bernard Burgener. Za sumu između 10.000.000 i 20.000.000 evra je kupio 90,6 odsto akcija kluba. Milijarder. Biznismen. Ogroman novac je zaradio u filmskoj industriji, u kojoj je od osamdesetih godina prošlog veka. Samo što će njegovim dolaskom za Bazel umesto dotadašnjeg mjuzikla da počne – horor.

Novi predsednik je promovisao novu politiku funkcionisanja: neće Bazel jurcati za talentima širom sveta, nego će se više posvetiti „uzgoju“ mladića iz regiona. Malo lokal-patriotizma, a i jeftinije je. I plate će se igračima smanjiti. Ovacijama je dočekana ta ideja na skupštini kluba. Naravno, plan je da se u isto vreme, uz sve te promene, nastavi sa spektakularnim rezultatima. Trebalo je već tada da mnogima počne da smrdi, ali avaj, sad je lako biti general.

Leto je donelo promene i na ostalim funkcijama: sa trenerom Ursom Fišerom nije produžen ugovor, a novi sportski direktor Marko Štreler, koji je pravo iz kopački, sa oreolom idola navijača, seo u fotelju, promovisao je na klupu Rafaela Vikija, do tada stratega mladog tima. Stigao je i novi generalni direktor Žan Pol Briger, kao produžena ruka predsednika, zadužen za svakodnevne poslove.

I dok je evropska sezona te jeseni bila spektakularna, sa dve pobede nad Benfikom (bilo 5:0 na „Sent Jakobu“) i jednom nad Mančester junajtedom, uz prolaz u prolećnu fazu gde je Mančester siti bio jači, na domaćoj sceni se desio krah. Sa 15 bodova prednosti titulu je uzeo Jang Bojs. Bio je to šok. A, bio je to i kraj. Trenutak od kojeg se do danas Bazel nije oporavio. Od tada do danas nijednu titulu nije osvojio. Ovo će mu biti sedma godina posta.

Dok su navijači u neverici gledali u jesen 2018. kako Jang Bojs gazi njihov klub sa 7:1, što se uzima tačka od koje su Mladići iz Berna postali nova dominantna sila švajcarskog fudbala, predsednik Burgener se zabavljao na drugim frontovima. Prvo je lansirao E-sport tim, koji baš nikog u navijačkom svetu nije interesovao, a onda je otišao u Indiju, gde je postao manjinski vlasnik Čenaj Sitija.

Pad je bio lagan, ali siguran. Nove duhove Burgener je probudio kada je u doba korone tražio od fudbalera da pristanu na smanjenje plata u periodu od tri meseca, što je samo ogolilo da u finansijskim knjigama stanje nije dobro. Ubrzo posle toga, kada su zdravstvene mere oslabile, navijači su stvorili pokret „Ustani zbog Bazela“ i počeli da traže ostavku predsednika. Ni to što su braća Degen, isto nekadašnji sa terena miljenici navijača, ušla u upravu, nije smanjilo gnev navijača, koji su iz nedelje u nedelju gledali kako klub propada. Sada više nije bio ni drugi na tabeli, već treći, jer se Sankt Galen „uglavio“ ispred njega. A i Cirih je uspeo u međuvremenu da se zakiti jednom titulom.

Protiv Mančester Sitija u osmini finala Lige šampiona, marta 2018. (Reuters)

Na kraju 2019. sve je eksplodiralo: predsednik kluba je objavio da je Bazel završio godinu sa 20.000.000 evra duga! Onakav klub, sa onako jakom bazom, transfer politikom, rojem zvezda koji je prolazio kroz „Sent Jakob“...

U pokušaju da spasi šta se spasiti može, a najviše svoj novac, Burgener je prodao 30 odsto akcija kluba britanskoj kompaniji Sentrikus, potom je ušao u sukob sa svim relevantnim ljudima u klubu, najpre sa Davidom Degenom, navijački protesti su divljali, da bi na koncu predsednik podneo ostavku 2021. godine.

Kada je Deni Buši, član novog rukovodstva ušao u klub, saopštio je da je iz Bazela tokom Burgenerovog mandata „odletelo“ 80.000.000 evra!

Na kraju balade David Degen je postao predsednik kluba, a njegova grupacija vlasnik većinskog dela akcija. I krenuo je u temeljno čišćenje. Otpustio je veliki broj ljudi iz administracije, drastično skresao sve moguće troškove, odrekao se upravljanja „Sent Jakob“ stadionom i sada je tu samo podstanar. I klub je sada, kako kažu – na pravom putu. Svuda osim na terenu. Jer, to generalno stezanje kaiša moralo je da se odrazi na ekipu, koja u ovom momentu nije kandidat čak ni za izlazak u Evropu.

Čuveni list Blik pred početak sezone je imao ispravnu procenu da će se Bazel boriti za opstanak:

„Ovo nije strategija, niti dugoročno planiranje. Ovo što radi Bazel je kao kad uđete u kazino, odete na rulet i sve stavite na zeleno. Sve što imate je nada da će kuglica da padne na pravo mesto. Ali, uglavnom je kazino taj koji dobija. Pazite se, navijači Bazela, jer mnogo je budala koje pasu na livadi nade“, pisao je jesenas ovaj list.

I nije bio daleko od istine.