Suma sumarum: Pamtiće se Kup, evrogol u derbiju, bacanje Megvajera, ali i što trojici šefova nije bio po volji
Vreme čitanja: 7min | sub. 25.09.21. | 12:10
Od prvog dana nešto nije štimalo u odnosu Partizana i najskupljeg pojačanja u istoriji
Šta bi tek bilo u Humskoj da ekipa nema ovako gotovo savršeno prolazno vreme na polovini jesenje polusezone...
Samo u nekoliko dana nezapamćeni bes Aleksandra Stanojevića zato što drugi odlažu utakmice, pa emotivni nastup Sejdube Sume na društvenim mrežama da „kaže istinu“, ljutita replika Ivice Ilieva i na kraju – raskid ugovora.
Izabrane vesti
Ne, neće biti sudova, tužbi, pošto su obe strane stavile potpis na prekid saradnje i Suma će svoju sreću potražiti na nekoj drugoj strani, mada do januara neće imati nešto mnogo opcija.
Nedelja, 20.15: (1,12) Partizan (9,00) Spartak Subotica (20,0)
Suma sumarum, četiri godine kasnije od dolaska Gvinejca u Partizan, sve što je bilo može da se pokrije onom narodnom: Što se grbavo rodi, vreme ne ispravi. Jer, praktično od prvog dana Suminog dolaska na crno-belu stranu Topčiderskog brda nešto je krenulo naopako i ovakav epilog kao da je bio suđen. Od četiri godine „ljubavi“, kao u kakvom lošem braku, samo jedna je prošla u bonaci, kada je Sejduba igrao najbolji fudbal u timu iz Humske, stekao naklonost navijača spremnih da mu zaborave što su zbog njega hteli da skinu glavu Ivici Ilievu jer je doveo „najskuplji promašaj svih vremena“.
Dolazak gvinejskog fudbalera u Partizan je u startu izazvao kontroverze. Posle baš dugih pregovora, koji su potrajali više meseci, crno-beli su pristali da za Sumu daju sumu od 1,6 miliona evra i naprave od njega najskuplje dovedenog igrača otkako Partizan postoji. Na sve to nadovezala se nikada do tada, a ni posle toga, viđena promocija na stadionu, pred navijačima, gde je Gvinejac malo žonglirao loptu, pozdravljao fanove, otprilike onako kako to rade Real i Barsa sa svojim novim pojačanjima.
Samo što fudbaler koji oblači dres španskih giganata zna da na leđa stavlja i teret od miliona tona, dok su Sumu ogromna očekivanja u velikoj meri – slomila. Pored tog bagaža što je najskuplji, došao je i da odmeni dotadašnjeg ljubimca navijača Leonarda, koji je van terena imao i više mušica nego Gvinejac, ali je na terenu činio čuda. U tandemu sa Urošem Đurđevićem je poput alhemičara bodovni minus pretvorio u zlato, u poslednju titulu, duplu krunu Partizana.
Sigurno da je i Suma pomislio, što bi i mnogi na njegovom mestu, da kada je najskuplji, kada mu je priređen takav doček, da je i prva zvezda, oko koje će se vrteti sve na terenu. Kao što je bilo u Slovanu. A, umesto tog malo povlašćenog statusa trener Miroslav Đukić mu je spremio – ašov. Da kopa. I tu su ti neskladi između Sume i njegovih očekivanja na jednoj, a nekoliko trenera Partizana i njihovih želja na drugoj strani tek počeli.
Videlo se od starta da se Suma ne oseća komotno u igri, da mu je teško da se adaptira na novo mesto u timu, da ga nešto žulja. A, publika nije imala mnogo strpljenja na lageru. Iliev je i dalje „garantovao za ovog dečka“, ali zvižduka i kritika je bilo sve više. Đukićeve želje da „čeka“ Gvinejca sve manje.
„Znate, imali smo kod mene u ekipi (U Deportivu, prim.aut.) Bebeta. On da 20 golova u sezoni, a ne trči. Onda kažemo, mi ćemo trčati za Bebeta, donosi pobede i daje golove, trčaćemo za njega. Ali, Suma, ne daješ mi golove, ne nameštaš mi golove, moraš da obučeš kombinezon i da radiš. Moraš da mi daš što daju svi. Mesi trči kao golman, ali daje 60 golova u godini. Ako ne radiš ni ovo ni ono, onda ne štima", glasila je jedna od izjava Miroslava Đukića, nezadovoljnog izdanjima skupocenog pojačanja.
Izbor urednika
Godinu dana od Suminog dolaska iscurelo je vreme i za Đukića. Otišao je, na njegovo mesto je došao Zoran Mirković, koji takođe nije video Gvinejca u njegovom timu. Sredinom septembra Sejduba je rešio da prihvati ponudu Makabija iz Haife i da ode na jednogodišnju pozajmicu u Izrael.
„Od prvog dana nekako kao da je bio u kontraritmu od cele ekipe, cele ideje. Ne znam da li je imao nekih posebnih razloga za to, nekih posebnih problema, ali nikako nije mogao da se uklopi u zahteve“, rekao je Mirković kada je Suma otišao.
A, u Svetoj zemlji Suma je dotakao dno. Čovek koji je dve godine ranije bio idol navijača Slovana, dočekao je u Izraelu da ga pošalju kući dva meseca pre kraja pozajmice, jer im je bio neupotrebljiv.
Taj momenat je bio prva tačka kada su u Partizanu razmišljali o raskidu ugovora sa Sejdubom Sumom. Prosto, nisu znali šta će s njim, treneri ga nisu hteli, niti je iko drugi pokazivao interesovanje za njega. A, imao je i dalje ugovor sa klubom iz Humske.
U međuvremenu je došao Savo Milošević za trenera, ali ni njegova prva reakcija na Gvinejca nije bila obećavajuća.
„Nemam ništa protiv da bude Suma u 11, ali s obzirom na ono što je dosad prikazivao to će biti veoma teško. Ali ako on pokaže da je za Partizan i igrom i kvalitetom, nemam nikakav problem. Najveći problem u ovoj ekipi je, što su neki igrači bili na jednom nivou u jednom klubu, a u Partizanu su postali drugačiji. Da ne bismo dolazili u tu situaciju, mora se voditi računa o više aspekata, Nije dovoljno da je samo igrački kvalitet za Partizan. Neoophodne su i druge osobine, ako hoćete da preživite u velikom klubu“, rekao je Milošević uoči starta njegove prve samostalne sezone na klupi crno-belih.
Silom prilika Suma je morao na pripreme, a tamo je nešto „kvrcnulo“. Verovatno je Gvinejac shvatio da mu je karijera pred gašenjem i da mu je to poslednji voz da se vrati u život, dok mu je Milošević na neki način našao žicu i krenuo je zaista najbolji period za tamnoputog vezistu u Humskoj 1. Po njemu će ga navijači najviše pamtiti: evro gol u večitom derbiju koji je Partizan dobio na JNA (2:0), perfektna saradnja sa Umarom Sadikom, mogli su da igraju zajedno maltene vezanih očiju, odlična igra protiv Mančestera u Beogradu i dribling kojim je najskupljeg štopera Megvajera u istoriji bacio na zadnjicu...
Najbolji dokaz preokreta u Suminoj igri bio je taj što je dobio novi ugovor, a samo godinu dana ranije uprava kluba je lupala glavu kako da ga bilo kome, bilo gde „utopi“, za bilo koji novac.
Bonaca, ipak, nije potrajala. Posle gromoglasnih najava o napadu na titulu, Savov Parni valjak se izlomio na startu sezone, izgubio u Novom Pazaru, a onda i u Novom Sadu, gde je upravo Suma crvenim kartonom dosta kumovao tom izgubljenom meču. Milošević je podneo ostavku, došao Aleksandar Stanojević i tu je krenula nova epizoda za Gvinejca u Humskoj.
Činjenica je da je aktuelni šef struke crno-belih od onih trenera koji imaju „čvrstu ruku“ i ne vole iskakanja iz normi, osim po učinku na terenu. Kod Stanojevića u svlačionici je maltene kao u vojsci, svi igrači moraju da budu „dvesta odsto“ u svakom trenutku u službi kluba, tima, kolektiva, rezultata. Ko u tom pogledu štrči, teško da će se naigrati.
Još jedna stvar koja nije išla na ruku Gvinejcu je što je još jedan majstor prekomandovan na njegovu poziciju – Natho. A, između njih dvojice baš i nije bilo neke ljubavi, jer je Suma osećao kao udarac na ego što Bibars voli da komanduje na terenu svima, pa i njemu. Kada je postalo jasno da Partizan trpi kada je kapiten reprezentacije Izraela na mestu zadnjeg veznog, jer više nije u cvetu mladosti, Stanojević ga je prekomandovao iza špica i Suma je izgubio mesto.
Na kraju, cela epopeja o poslednjim propuštenim pripremama, pa povredi protiv Santa Klare i svemu što je usledilo nakon toga je poznata. Možda bi se i to vremenom rešilo, jer je trener i protiv Portugalaca pokazao da nije zlopamtilo na duge staze, ali je Suma napravio autogol video nastupom na instagramu i tu je pređena crvena linija.
Kada se sve sabere, ostaje jedan trofej koji je Suma osvojio u periodu u Partizanu – Kup Srbije, činjenica da trojicu od četvorice trenera nije uspeo da ubedi da je igrač koji pravi razliku i zaslužuje „zakucano“ mesto u timu, ali i da kada mu se igra, kada hoće, onda pleše po terenu i diže publiku na noge.
Pričao je letos jedan superligaški trener, u nezvaničnom razgovoru, kako mu dođe da Sumu „gađa snajperom kad uđe u igru“, jer i za pet minuta igre potpuno poremeti protivničku odbranu i okrene momentum na stranu Partizana. I nema nikakve dileme da Gvinejac zaslužuje po kvalitetu mesto u ovom Partizanu. Ali, Parni valjak tutnji na maksimumu od početka sezone i šteta je što je Sejduba umesto da mu se u hodu priključi i dobrim igrama stane na njegovo čelo, izabrao neki drugi put, kojim se u fudbalu, ipak, ređe ide.