Krauč opet blistao: Zašto žali za odlaskom iz Liverpula i otkud Zola pre Aguera i Ronalda u idealnom timu stranaca...

U prošlom “razgovoru“ sa čitaocima prisetio se fudbalskih čarolija Roberta Prosinečkog, sada je Piter Krauč ponovo imao svojih pet minuta da odgovara na pitanja čitalaca Dejli Mejla i odgovori ne neka vrlo zanimljiva pitanja...

Visoki centarfor uvek je bio otvoren za sve teme, tako da ne treba da čudi što su mu odgovori uvek zanimljivi i iskreni... Da ne dužimo previše, idemo redom...

Krauč se setio Robija: Marlboro nije pušio samo na terenu, a bio je kao magija

Postoji li neki golman protiv koji si mrzeo da igraš ili nisi uspeo da postigneš gol?
“Golmani mi nikad nisu bili trn u oku. Iskreno. Imao sam muku kada bih morao da igram protiv nekih štopera – Martin Škrtel -, jer sam znao da me čeka teško popodne, ali nikada nisam mnogo razmišljao o onima na gol crti. Smatrao sam da, ako završiš akciju na pravi način, nije važno ko je na golu. Mogu, ipak, da iskoristim vreme i pričam o golmanima koji nisu imali dovoljan kredit u javnosti“, kaže Krauč i nastavlja:
“Od njih može mnogo da se nauči na treninzima. Na primer, Barnlijev Nik Poup je bio dobar protiv svih s kojima se susretao. Bilo je momenata kada su se ljudi ponašali tako da će lopta proći pored njih i pravo u gol kako god da šutneš, ali je uvek bio na visini zadatka. Zaslužuje da bude reprezentativac Engleske. Dejvid Džejms i Eurelio Gomeš su takođe bili fantastični. Džejms je dobio mnogo kritika tokom karijere, ali bio je vrhunski golman. S Gomešom sam bio u Totenhemu i bio sam iznenađen time koliko je dobar“.

Ko je najbolji igrač s kojim si igrao u reprezentaciji i najbolji protiv kojeg si igrao, a da nije bio u nacionalnom timu?
“Uh, dobro pitanje... Dok sam bio u reprezentaciji Džon Teri i Rio Ferdinand su bili dominantne sile, štoperi svetske klase i bez sumnje zaslužuju da budu pomenuti. Džejmi Karager, Metju Apson, Ledli King, Džonatan Vudgejt i Majkl Doson su gurali dobro, ali iz različitih razloga, nisu bili redovni starteri“, zastaje Krauč, pa dodaje:
“Mark Nobl me je najviše fascinirao od onih koji nisu bili u reprezentaciji. Bio je jako dobar poslednju deceniju, solidan je premijerligaški igrač. Pričali smo nedavno o tome što nije igrao za Englesku i on je prilično opušten po tom pitanju, kaže da zna da je njegovo vreme prošlo. Čudno je to što neki ljudi koji nisu uspeli da se približe njegovoj posvećenosti i kontinuitetu su imali priliku da budu u prvom timu. Mark zaslužuje da igra za reprezentaciju“.

Svi znamo da je najbolji gol koji si postigao onaj volej protiv Mančester Sitija, ali koji ti je gol omiljeni?
“Jako je teško da izaberem jedan. Zato ću izdvojiti tri gola, bez nekog posebnog reda. Prvi mora da bude gol kojim sam kompletirao het-trik za Liverpul protiv Arsenala u martu 2007, zbog tehnike, kretanja i to što sam sve to izveo ispred Kopa bilo je nešto posebno. Zbog adrenalina definitivno gol protiv Mančester Sitija kojim sam svoj Totenhem (u dresu Stouka) odveo u Ligu šampiona. Na kraju, izdvajam gol koji sam postigao u dresu Engleske protiv Urugvaja u martu 2006. godine“.

Da li premijerligaški igrači treba da prihvate skraćenje plate za 30 odsto?
“Igrači uvek treba da doprinesu situaciji. Inicijativa koja je ove nedelje pokrenuta pokazala je koliko je igračima stalo da pomognu. Vidim koliko se prašine diglo zbog toga, ali znam i da su igrači spremni da pomognu. Nekada igrači rade stvari koje nisu samo zbog publiciteta. Uzimam za primer Džoa Kola. Nadam se da mi neće zameriti što pominjem ovo... Otkako je sve počelo uspeo je da prikupi preko 700.000 evra iz raznih donacija“.

Za čime najviše žališ kao igrač?
“Stvari se dešavaju s razlogom. Prihvatio sam mnogo toga što mi se desilo kroz karijeru, kao to da sam poražen s Liverpulom u finalu Lige šampiona 2007. godine. Žalim zbog toga što sam otišao iz Liverpula godinu dana kasnije. Rafa Benitez je bio srećan što me je pustio, jer sam kod njega bio samo Plan B. Razlog zašto sam otišao u Portsmut jeste zato što su Stiven Džerard i Fernando Tores imali sjajno partnerstvo. Kada sam video da Andrej Voronjin i David Ngog dobijaju šansu, zažalio sam što nisam ostao. Nikada ne odlaziš iz kluba kakav je Liverpul“.

Sećamo se... Čelsija 1996-2000: Zlatno doba pre Romana, talični Zola, rekordi i prvi tim stranaca u istoriji Premijer lige

Da vidimo tvojih idealnih jedanaest stranaca u Premijer ligi...
“Uh, kakvo pitanje! O ovome bih mogao da pričam nedelju dana i verovatno ne bih uspeo da sastavim tim. Ali, hajde da probam... Idem sa formacijom 4-3-2-1 i verujem da bi ovaj tim bio dominantan, s mnogo poseda lopte. Denis Irvin je desni bek jer je bio tako svestran. U Mančester junajtedu je uglavnom igrao na levoj strani, ali kod njega se znalo da je svaka ničija lopta njegova. Na sredini terena je pravi haos, bilo mi je baš teško da izaberem. Žao mi je, ali moram da izostavim Serhija Aguera, pošto imam Denisa Bergkampa i Đanfranka Zolu. Tu nema dalje diskusije“.

Idealnih 11 (4-3-2-1): Šmajhel – Irvin, Van Dajk, Kompani, Evra – David Silva, Vijera, De Brujne – Bergkamp, Zola – Anri.

U kojem bendu bi voleo da nastupaš i da li bi ti bilo draže da pevaš ili sviraš?
“Dobro pitanje, tera me na razmišljanje... Voleo bih da budem u nekom ’glasnom’ bendu koji svira na velikim stadionima i festivalima... Zato biram Kasabian ili The Foo Fighters. Bio bi baš izazov da preuzmem bend od njihovih frontmena, ali voleo bih svakako da sam za mikrofonom, bez trunke sumnje. Nema šanse da bih stajao pozadi i svirao neki instrument. Ako bih baš morao da sviram nešto, onda bi to bile daire ili nešto tome slično“.

Foto: Reuters