Stranci u Radničkom: Od Žike do Miće, od Kankama do Jamkama, od “slepih putnika” do čoveka koji je pobedio Brazil

Jakob Abusa, Endi Kumi, Liam Ajad, Islam Feruz, Lasana Endiaj, Bakari Nimaga, Gausu Traore. Imena koja ni pasioniranim ljubiteljima fudbala, onim najzagriženijim, ne znače mnogo.

Osim Feruza, nekadašnje nade Seltika, koji je svojevremeno, sa epitetom vunderkinda, čak zakucao na vrata prvog tima Čelsija, pre nego što će mu se karijera strmoglaviti do tačke da nekoliko sezona nije ni igrao fudbal. A svi oni zajedno, ovako na okupu, paradigma su još jedne neuspešne polusezone niškog Radničkog i kadrovskog lutanja u godini velikog jubileja - obeležavanja veka postojanja.

Abusa se pojavio na letošnjoj prozivci, predstavljen kao nekadašnji član Rijeke, ali je na treninzima sam sebe tako predstavio da nije ni otputovao sa ekipom u Bugarsku na pripreme, niti je zavredeo potpisivanje ugovora. Njegov sunarodnik Endi Kumi, već, dosta je pompezno najavljen, kao pojačanje sa navodnim pedigreom reprezentativca Gane, no i njegov najveći domet bio je da se nađe u protokolu u prvih nekoliko kola, bez zvanične minutaže u dresu Radničkog.

Nešto preko 20 minuta, zbirno na dve utakmice, upisao je Liam Ajad, fudbaler iz Obale Slonovače, i stigao da bude krivac za primljen gol na premijeri na Banovom brdu, da bi ga, onda, nakon višemesečne odstranjenosti iz prvog tima, iz “naftalina” izvukao Slavoljub Đorđević i stavio u startnu postavu, na štopersku poziciju, u kup utakmici sa Crvenom zvezdom na Marakani, u kojoj je Radnički primio pet golova za poluvreme.

Priča sa Feruzom ostala je na nivou vesti za senzacionalizma željne medije, a onda su, bukvalno u poslednjim satima prelaznog roka, prilično ispod radara, na Čair pristigla još trojica stranaca.

ODIGRAO MINUT, BOLJE DA NIJE

Bakari Nimaga imao je najveće evropsko iskustvo od njih. Za Radnički je čak uspeo da se upiše i među strelce, na kup utakmici protiv Metalca u Gornjem Milanovcu, ali će ostati upamćen u istoriji niškog kluba da je za njega u prvenstvu odigrao jedan jedini minut i da je baš u tom minutu, četvrtom sudijske nadoknade protiv Napretka, Radnički primio gol i ispustio dva boda.

Njegov sunarodnik iz Malija Lasana Endiaj moći će da se hvali drugarima da je zaigrao protiv Crvene zvezde na Marakani, ali - još jedne li bizarnosti - tih dvadeset i kusur minuta bilo mu je jedino iskustvo u dresu Radničkog u Mozzart Bet Superligi. Najzad, francuski internacionalac Guasu Traore spojio je tri utakmice – jednu čak u startnoj postavi - u možda i najboljem delu polusezone za Radnički, ali je u finišu jeseni izgubio mesto u timu i, u paketu sa svim gore nabrojanim fudbalerima, ove zime definitivno napustio Niš.

A onda, pravo niotkuda, Radnički je pre nekoliko dana predstavio, po mnogim parametrima, možda i najzvučnije inostrano pojačanje u istoriji kluba. Otprilike u isto vreme kada je potpisivao ugovor na Čairu, Kolins Faj je godinu dana ranije bio u postavi Kameruna koja je selekciji Brazila nanela prvi poraz u grupnoj fazi Mundijala u ovom veku.

Kolins Faj

Trčao je omaleni desni bek tada u Kataru za Gabrijelom Martinelijem, nekoliko dana ranije i za našim Filipom Kostićem u onom burnom remiju 3:3, a sada će u Nišu pokušati da oživi karijeru posle pola godine neigranja fudbala, u čemu leži deo odgovora na pitanje kako je igrač takve reputacije (preko 50 utakmica za nacionalni tim, trofeji u Belgiji u dresu Standarda iz Liježa) u ovom trenutku stigao u Radnički.

A opet, samo dan kasnije, Nišlije su potpisale bosanskog napadača Semira Smajlagića, koji je, prema dostupnim podacima, u poslednjih nekoliko godina maltene promenio više klubova nego postigao golova na zvaničnim utakmicama i, prema našim saznanjima, neće biti poslednji internacionalac među novajlijama u ovom prelaznom roku, što nas je podstaklo da pokušamo da se prisetimo svih stranaca koji su u 21. veku prodefilovali kroz redove Reala sa Nišave.

Većina njih bili su epizodisti, neki čak i samo statisti, ali je bilo onih koji su ostavili dubok trag u klupskim analima i srcima navijača, onih sve malobrojnijih što i dalje posećuju tribine oronulog zdanja u Čairu.

ARGENTINICI NA GRAĐEVINI

Ne računajući fudbalere iz bivših jugoslovenskih republika, od kojih mnogi, pre svih oni iz Crne Gore, makar po pasošu, jesu formalno stranci, iako suštinski to nisu, prvi “pravi” stranac u Radničkom bio je Brazilac Žairon Felisiano Damazio, od milošte odmah nazvan Žika. Došao je u Niš 2005. godine u vreme kada je Radnički bio drugoligaš i kada je funkciju sportskog direktora obavljao Goran Stojiljković, legendarni napadač Radničkog, nekadašnji fudbaler Crvene zvezde i internacionalac u Španiji, ali i kum Dejana Ramba Petkovića, što daje jasnu pozadinu Žikinom dolasku u Niš. Prema zvaničnim podacima, odigrao je 17 utakmica i postigao četiri gola, ali mnogo više bio je atrakcija nego istinsko pojačanje.

Dve godine kasnije, na Čair su došla i dvojica potpuno anonimnih Argentinaca, kojih se sećamo po nadimcima Gustavo i Leonardo (ovde čak ni Google ne pomaže) i ni po čemu više. Urbana legenda da su nišku epizodu završili kao građevinski radnici verovatno je više plod južnjačkog duha u odnosu na njihove fudbalske kvalitete, nego li istinita informacija. Pred sezonu 2011/12, pominjali su se izvesni Korejci kao potencijalni kupci ili generalni sponzori Radničkog, “šunjali” se tokom leta oko stadiona, ali od svega toga nije bilo ništa, osim što je izvesni Seon il Kim bio pri ekipi, ali nije imao kvalitet da i zaigra u njoj.

Gustavo i Leonardo

Sezonu kasnije, povratničkoj u Superligi nakon decenijskog odsustva, na Čair je, na poziv tadašnjeg trenera Ace Ilića, došao Milan Pavličić, jedan od prvih hrvatskih internacionalaca u srpskom fudbalu nakon raspada bivše Jugoslavije. Imao je ozbiljan “si-vi”, ali je prečesto bio povređen i nije uspeo da ostavi upečatljiviji trag.

Rekli smo da se nećemo fokusirati na fudbalere iz eks Jugoslavije, ali, kad smo već kod Pavličića, treba pomenuti još dvojicu: slovenački napadač Dragan Jelić, doveden u zimu 2013/14 kao mega pojačanje, sa ozbiljnim brojkama u Mariboru, iskustvom iz turskog, ruskog i austrijskog šampionata, u najužem je krugu za najveći promašaj u istoriji kluba. Za razliku od njega, kolega po poziciji u timu iz Bosne i Hercegovine Nermin Haskić ušao je u anale kluba po dobrom - u vicešampionskoj sezoni (2018/19) bio je najbolji strelac Superlige sa 24 gola. Na Čairu je, nakon toga, odigrao još šest meseci, pre nego je ostvario transfer u Japan. Trenutno je član Veleža iz Mostara i nije zaboravio da trese mreže.

„BOMBA“ KOJA NIKAD NIJE EKSPLODIRALA

Ni Kojo Kankam nije ime koga će se „na prvu“ setiti simpatizeri kluba sa Čaira. Reč je o defanzivcu iz Gane koji je u Nišu boravio tokom 2013. godine, ali ni on nije uspeo da se nametne. U već pomenutoj sezoni 2013/14, na zimskim pripremama u Turskoj, Dragoljub Bekvalac “zaljubio” se na prvi pogled u brazilskog napadača Kaju Sančeza koga je tamo slučajno zatekao, ubedio upravu kluba da ga angažuje, ali ovaj jedva da je ubeležio jedan jedini nastup u prvenstvu.

Tokom iste zime, a bilo je to pre okruglo deset godina, na Čairu je odjeknula snažna detonacija. Radnički je angažovao Ibrahima Gaja. Dolazili su u Niš, i pre i posle njega, mnogi bivši fudbaleri Crvene zvezde i Partizana, ali retko kada neko ko je ostavio tako dubok trag na bilo kojoj od strana Topčiderskog brda. No, bila je to bomba koja zapravo nikada nije eksplodirala. Gaj je u Niš stigao povređen, već u ozbiljnim fudbalskim godinama, nije uspeo ni da se oporavi, ni da debituje za Radnički, ali ni da nastavi karijeru, jer je pravo iz Niša otišao u – penziju.

Gaj i Kajo Sančez

Već iduće sezone, na Čair je stigao još jedan fudbaler sa zavidnim superligaškim stažom u Srbiji, pre svega u OFK Beogradu, Ekvadorac Augusto Batioha, ali, realno, nije opravdao očekivanja, postigao je samo jedan gol na 12 zvaničnih mečeva, dok je Kirgistanac Anton Zemljanuhin svojim driblinzima brzo kupio srca navijača i ostao upamćen kao jedan od boljih stranaca koji su nosili dres Radničkog. Batioha i danas igra fudbal u češkoj trećoj ligi, dok je Zemljanuhin izmenjao gomilu klubova pre nego se vratio u domovinu, gde je trenutno drugi strelac lige u dresu Alge iz Biškeka.

Tih sezona i nekoliko totalnih epizodista prodefiolovalo je Čairom, bez ikakvog učinka, poput Bauržana Turisbeka (Kazahstan), Ginkuta Ozera (Turska), Anastasijsa Mordatenka (Letonija), Rebina Sulake (Irak), Ramazana Isaeva i Ivana Konovalova (Rusija), koji je još nešto i branio, a, zanimljivo, pre malo jače od godinu dana bio je jedan od kandidata za povratak u klub, nakon što je golmanska pozicija bila upražnjena, ali je Radnički tada potpisao Dragana Rosića. Iz Zvezde je svojevremeno, praćen velikim očekivanjima, na pozajmicu stigao Slovak Erik Jirka, no ni on se nije proslavio i brzo je prosleđen na novu pozajmicu, u Poljsku.

NIKO KAO NOMA            

Japanac Riota Noma verovatno je internacionalac sa najupečatljivijim učinkom u dresu Radničkog. Igrao je u Nišu četiri sezone, zabeležio preko 80 nastupa, postigao devet golova, na nekim mečevima nosio i kapitensku traku, jedan od retkih igrača poslednjih godina kojima je sa tribina skandirano prezime. Posebno je blistao u trenerskom mandatu Milana Đuričića Đumija, koji mu je pronašao idealno mesto u timu. Moguće da mu je adaptaciju ubrzala činjenica da je na Čair stigao iz Rudara iz Pljevalja, iz Radničkog ga je kasnije put vodio u Rusiju, pa Tadžikistan i Indoneziju, gde mu se, prošlog leta, gubi svaki fudbalski trag.

Noma, Bondarenko i Haskić

Ukrajinac Taras Bondarenko bio je važan šraf vicešampionske ekipe Nenada Lalatovića. Njega smo proletos ponovo gledali na terenima širom Srbije, u dresu surduličkog Radnika, a kasnije je iz Ukrajine ovde igrao i Evgenij Pavlov, i to baš pretprošle godine, u vreme kada je počeo rat u njegovoj domovini. Još jedan inostrani napadač koji se nije upisao među strelce u dresu niškog kluba (kao i Jelić, Bajevski, Sančez) preko Vršca stigao je potom u redove pančevačkog Železničara.

Jedna od egzotičnijih priča vezana je za Kineza Runzea Haoa. Na debiju za Radnički, 20. maja 2020. godine, dao je gol u Kruševcu za 1:1 u sudijskoj nadoknadi vremena, desetak dana posle toga otpušten je iz kluba bez obrazloženja, a spekulisalo se da je tu politika uplela prste.

Dođosmo i do prošle sezone, a do tada nikad više stranaca nije bilo u istom momentu u Radničkom. Japanac Riohei Mićibući, popularni Mića, kako mu je pisalo na dresu, napustio je klub nakon što mu je istekao jednoipogodišnji ugovor. Došao je na insistiranje Nenada Lalatovića, ali, realno, nije u potpunosti opravdao visoka očekivanja koja su tada postavljena, iako je bio stanadran član ekipe koja je izborila plasman u Evropu. Poslednju polusezonu u klubu preskočio je maltene celu zbog povrede.

Radnički nije imao sreće sa Gruzinima. Anton Tolordava još jedan je na listi najvećih promašaja u istoriji kluba, za kratko vreme koliko je boravio na Čairu uspeo je da postane tragičar skoro svake utakmice koju je odigrao u dresu Radničkog, dok je Giorgi Papunašvili stigao sa zavidnom fudbalskom biografijom, ali i viškom kilograma, nedovoljnom spremnošću i posle svega tri nepotpuna meča u dresu Nišlija, čestih neslaganja upravo sa Lalatovićem, otišao iz Niša sa finansijskim “repovima” koje je kasnije morao da rešava sudskim putem.

Bili su tu i Maka Gaku, francuski internacionalac sa statusom rezervnog beka koji je krpio rupe u odbrani, stigao da postigne gol na međunarodnoj sceni, u kvalifikacijama za UEFA Ligu konferencije u leto 2022. godine protiv Gzire, započeo i aktuelnu sezonu, pre nego se vratio nižerazrednom fudbalu u svojoj domovini; zatim Tjeri Etongu, još jedna ekstravagantna fudbalska pojava, štoper koji je umeo da oduševi, ali je u prošlosezonskoj borbi za opstanak, pre nego ga je teška povreda odvojila od terena, često bio opasan za tim koliko i čovek koji se igra šibicama na benzinskoj pumpi; te Ismael Maiga, momak iz Obale Slonovače, ali još jedan u nizu onih koji za godinu dana provedenih u Radničkom ima svega 45 minuta takmičarskog fudbala, i to u kup utakmici.

Filip Frej u Nišu je stranac taman koliko je to, na primer, Aleksandar Dragović u Crvenoj zvezdi, ali, eto, rođen je u Švajcarskoj, za čije je mlađe reprezentativne kategorije nastupao i, uz Bazila Jamkama, sva je prilika, jedini će od starosedelaca sa stranim pasošem dočekati početak priprema za drugi deo tekuće sezone.

Kamerunski defanzivac zaslužio je da njime zaključimo ovu priču. Sve je u prvih nekoliko meseci njegovog boravka slutilo da će biti samo jedan u “armiji” Afrikanaca koji bi se više uklopili u uvodni deo ovog teksta. No, Radoslav Batak prepoznao je potencijal, a Jamkam je na to poverenje uzvratio tako što u dresu Radničkog valjda još samo golman nije bio. Igrao je i kao zadnji vezni, i desni i levi bek, i desni štoper, ali i centralni, u formaciji sa trojicom pozadi. Prošle sezone našao bi se u timu kola Mozzart Bet Superlige na svakoj od tih pozicija. U Nišu je pregrmeo čak i borbu sa malarijom, a prema kvalitetu igara, zalaganju i naklonosti navijača, u samom je vrhu liste stranih fudbalera koji su nastupali za Radnički.

Ne bude li prodat ove zime, što nije isključeno, imaće priliku da igra pored svog poznatijeg sunarodnika Kolinsa Faja, ali i da pretekne Riotu Nomu i postane stranac sa najviše nastupa u istoriji niškog stogodišnjaka.