Šta sve Zvezdi još treba? Štoper, vezni i jedan veliki meč

Nije bilo zvanične potvrde te teze, ali atmosfera uoči odlaska na Kipar, na megdan prvaku Jermenije Araratu, u taboru Crvene zvezde bila je ekvivalentna tenziji koja se u glavnom gradu Srbije osećala pre tri leta, kada se čekalo gostovanje Krasnodara. Srpski šampion nije igrao samo za lagodniji finansijski život i komotitet mirnog rada – što je u Crvenoj zvezdi retka privilegija – već se branio od resetovanja na podešavanja na neko tako davna vremena. Kada se Evropa u Ljutice Bogdana igrala samo da bi se – odigrala.

Moglo je da se desi da rukovodstvo i stručni štab devalviraju sve ono što je građeno od 6. maja 2017. godine i poraza na krovu tržnog centra od Voždovca, ispostaviće se istorijskog datuma u novijoj istoriji Crvene zvezde. Moglo je, ali – nije. Iz dva odlaska u Nikoziju izrodio se četvorogodišnji kontinuitet, što je korona uslovima, bez revanš utakmica uspeh. Rezultat koji ne izaziva euforiju kod navijača, ali, ipak, predstavlja dokaz da politika velikog rizika i ulaganja u igrački kadar daje rezultate. Za sada, mada se o njenoj ispravnosti uvek može raspravljati.

Crvena zvezda nije blistala ni u jednoj od četiri evropske utakmice, ali se smestila u drugi šešir žreba za Ligu Evrope, uz rame sa, primera radi, Dinamo Zagreba i Slavijom Praga, timovima iz okruženja koji su finansijski i igrački jači od srpskog šampiona. Crveno-beli su stigli i do rekordnog mesta na UEFA listi (55) s tendencijom da do kraja naredne godine konačnu uđu u zlatno društvo 50 najboljih evropskih klubova. Lepa ostvarenja, ali usud i draž rada u Crvenoj zvezdi predstavlja to što na crveno-beloj strani Topčiderskog brda moraju da zaborave šta je bilo juče. Pokazala je i utakmica sa Araratom da je Crvenoj zvezdi mnogo toga potrebnog za sutra, četiri dana, ali i naredno leto kada bi Dejan Stanković, kao trener crveno-belih trebalo još jednom da se potvrdi.

OCENE – ZVEZDA: Stankovićev greh – desetominutni vašar! Ponovo radi lenja srbobranska bitanga, Falčineli mogao da bude perfektan

Videlo se i po emotivnom radovanju nekadašnjeg asa Crvene zvezde, Lacija i Intera, da je poslednjim zviždukom u Nikoziji doživeo veliko rasterećenje i zbacio sa leđa šestomesečni stres. Neće morati Dejan Stanković, bar privremeno, da živi po senkom prošlih vremena, jer plasman u Ligu Evrope predstavlja njegov autorski rad. Nije Stanković kao, primera radi, mnogo iskusniji Stole Solbaken, strateg Kopenhagena, izgoreo u korona kvalifikacijama. Nije doživeo da se poput Viktorije Plzen ponovo skrši koja je u eri posle Pavela Vrbe vraćena u evropsku provinciju , pa drugo godinu zaredom neće igrati evropska takmičenja. Nije mu se desio CSKA iz Sofije, kao finansijski zbirnutom Bazelu... Ali da ima na čemu Stanković da radi – ima.

Postava koju je izveo u susretu sa Araratom predstavlja je običan eksperimentalni projekat, za jednokratnu upotrebu. Crvena zvezda je protiv prvaka Jermenije igrala bez klasičnog zadnjeg veznog igrača, što je protivno svim zakonima modernog fudbala. I to se, sasvim sigurno, više nikada neće desiti. Ali je Stanković znao da je objektivno mnogo bolji i da kroz posed i kontrolu meča može da dođe do cilja. Za to, kao što smo već apostrofirali, zaslužuje pohvale, ali... Već postaje simptomatično da srpski šampion ima ozbiljne “crne rupe“ u igri, što nivo Lige Evrope neće praštati. Iz mirne situacije, tokom koje su samo čekali završni pas koji seče linije rivala, Zvezda se rasula... Odustala od osnovnog plana, i igrala kao da većina od 11 igrača na terenu imaju povez na očima i sportsku demenciju. Posle prvog Crvena zvezda je mogla da primi i drugi gol... Ali opet nije, jer je zaslužila da ranije postigne treći i četvrti. Na tome će Stanković morati da radi u narednom periodu, jer bi iole ozbiljnija ekipa od Ararata deganžirala Crvenu zvezdu iz Evrope.

Milan Borjan s jasnom aluzijom (©Starsport)

Mladi šef stručnog štaba moći će mnogo toga da nauči iz ove pobede, bude mirniji u traženju rešenja, ali i osloni se na još neko pojačanje koje bi izbalansiralo jedan talentovan tim. Spreman da skrene u nepotrennu histeriju, i to posle Stankovićevih izmena, kao u četvrtak veče kada je uvođenjem Njegoša Petrovića pokušao da se osigura, a dobio jeftinu kontru.

Iz uprave kluba dolazila su nezvanična uveravanja da Crvena zvezda ima širok kadar i da neće biti novajlija do kraja prelaznog roka. Međutim, ulazak u Ligu Evrope, daje pravo Stankoviću da zakuca na vrata direktorskog tandema i potraži nešto novo. Ako Miloš Degenek definitivno razduži crveno-belu opremu, jasno je da će Crvenoj zvezdi već sutra biti potreban kvalitetan centralni defanzivac. I to sa vrlo širokim ingerencijama. Neko ko treba da bude predvodnik defanzivnog reda, dovoljno iskusan da pomogne Strahinju Erakovića u sazrevanju. Takvog je Dejan Stanković davno uočio... Zove se Lindzi Rouz i još nije transferisan iz Arisa. Nezvanično, čeka Crvenu zvezdu, jer zna da ga stručni štab Crvene zvezde gleda kao Serhija Ramosa za siromašne, sposobnog da pasom iz zadnje linije rastereti vezni red... Zaslužio je Stanković Rouza, jer je uz mig Siniše Mihajlovića skinuo sa dnevnog reda hronični problem napadača. Tako bar nagoveštavaju igre, kretanje, školski potezi i golovi Dijega Falčinelija.

Kasa se puni: Zvezda zaradila 6.504.330 evra

Dakle, Zvezdi je već za sutra ili četiri dana, koliko traje, prelazni rok potreban štoper, ali možda i još jedan fudbaler u vezi. Potencijalni izostanak Sekua Sanogoa u mečevima Lige Evrope bio bi nenadoknadiv gubitak. Mladi Njegoš Petrović već dugo stangnira i ne može da se potvrdi na velikoj sceni, kada zagusti. Otuda su u Ljutice Bogdana bili zagledani u Marka Vejinovića, fudblskog višebojca koji može da odgovori svim zahtevima u Ligi šampiona. Igrač takvog profila pomogao bi Stankoviću kada se nameri na mnogo jačeg, jer posle odlaska Branka Jovičića, u kadru ne postoji fudbaler koji bi zajedno sa Sanogom štitio odbranu i Milana Borjana od kontinuiranih napada i situacija “jedan na jedan“...

Dakle, Zvezdi su kratkoročno potrebni štoper i još jedan vezista i potencijalno levi bek, a dugoročno strategija mirnoće i odbacivanje luksuza. Čelnici crveno-belih su nešto naučili iz prošlog leta, kada su na strance investirali blizu 7.000.000 evra. Sada je plaćeno samo obeštećenje za Srđana Spiridnovića od 250.000 evra.

Kapitalci poput Gelora Kange i Aleksandra Kataija dovedeni su za masnu platu, ali bez troškova transfera... Bili su priterani uza zid Zvezdan Terzić i njegovi najbliži saradnici zbog korona recesije, ali su iz iste mnogo toga dobili. Do narednog leta igrački i tržino mnogo mogu da narastu Željko Gavrič i Veljko Nikolić, posebno u mečevima Liga Evrope. Dovoljan je to zamajac da se nastavi sa kontinuotetom u Evropi.

Ali pre toga biće potrebno još nešto. Konkurentnost u Ligi Evrope i bar jedna velika pobeda i velika utakmica, perfektno pripremljena i vođena 90 minuta.To nisu ni Ararat, ni Tirana.