Šta ako ne dođe Milenković? Srbija mora da izmisli novu štopersku liniju, mnogo opcija u igri

Alarm pišti sve jače, vreme prolazi, a Srbija i dalje ne zna da li će moći da računa na Nikolu Milenkovića i Dušana Vlahovića u „meču decenije“ protiv Škotske.

Situacija sa korona virusom u Italiji opet je alarmantna, te zvanični organi uvode sve ozbiljnije mere. Tako su pojedine pokrajine poput Toskane zatvorene za ulaz i izlaz, a problem za Srbiju je što Milenković i Vlahović igraju za klub iz najvećeg toskanskog grada, Firence. Trenutna situacija u Italiji je takva da je njima zabranjeno da napuste Firencu i doputuju u Srbiju. Ali u FSS se i dalje nadaju da će problem biti rešen, pošto postoje dobre šanse da nakon negativnog testa dozvola ipak stigne. Na potezu je, dakle, naša fudbalska diplomatija.

E sad, šta ako ona zakaže i Italijani ostanu pri svom stavu?

Tumbaković: Imamo ogroman problem, u ovom trenutku administracija nam sastavlja tim

Milenković i Vlahović na testiranju, nadaju se dolasku u Beograd

Pogоtovo težak udarac bio bi odsustvo Milenkovića, koji je stub odbrane u reprezentaciji i igrač bez kojeg se poslednjih godina ne može zamisliti poslednja linija Orlova. Realno, reč je o najkvalitetnijem defanzivcu kojeg srpski fudbal ima i igraču visoke klase. Koliko je popularni Bleki bitan za Srbiju najbolje govori sledeći podatak: Od poslednjih 26 mečeva reprezentacije Srbije, odigrao je čak 23. Od prvog do poslednjeg minuta! Nijednom nije zamenjen. Propustio je samo mečeve sa Rumunijom, Luksemburgom i Paragvajom. Najstandardniji je igrač nacionalnog tima u poslednje dve i po godine.

Što se Vlahovića tiče, njegovo odsustvo bilo bi manji udarac jer Tumbaković od napadača ima na raspolaganju nezamenjivog Aleksandra Mitrovića, te Luku Jovića i Đorđa Despotovića pa su to dovoljne opcije. 

Pa kakve su onda opcije Srbije ako ne bude igrao Nikola Milenković? Prilično neizvesne... Moraće da se snađe štoperska linija bez svog ključnog člana.

Očekivano je da siguran starter u liniji sa trojicom pozadi bude Stefan Mitrović. On je ostavio odličan utisak u onom meču protiv Norvežana kao centralni štoper, a mora se istaći da je u neutralizaciji Halanda imao veliku podršku od Milenkovića sa desne strane. Njih dvojica su ’pojeli’ zvezdu Borusije Dortmund. Mitroviću je to bila partija karijere u dresu Orlova i očekuje se da Strazburov štoper opet bude siguran u startnih 11.

Za poziciju levog štopera već počinje neizvesnost. Aleksandar Kolarov je zakucan starter kada je zdrav, ali problem je što je iz Intera došao sa povredom butnog mišića i ne zna se da li će uspeti da se oporavi do duela sa Škotima. On je insistirao da se odazove pozivu i učiniće sve da se oporavi. Poznajući njegovu želju, neće biti čudo ako bude insistirao i da igra pod povredom. Konačnu odluku će ipak doneti Tumbaković u saradnji sa lekarskim timom reprezentacije.

Ako Kolarov ipak ne bude mogao da igra, prirodna zamena na poziciji levog štopera je Strahinja Pavlović. I to je već problem... On jeste budućnost srpskog fudbala i jedan od najtalentovanijih fudbalera koje imamo, ali je problem što je trenutno u lošem momentu. Od dolaska u Monako nije odigrao nijednu utakmicu, samo dva puta je bio na klupi i uglavnom nije u protokolu kod Nika Kovača. Odsustvo utakmica se videlo i na debiju protiv Rusije u Ligi nacija kada je odigrao slab meč i bio jedan od direktnih krivaca za poraz. Ni u meču protiv Mađarske nije ulivao optimizam i očigledno je odsustvo samopouzdanja u nedostatku utakmica. Kao levonogi igrač je prirodna zamena za Kolarova ali i velika kocka za Ljubišu Tumbakovića. Njegova skok igra bi bila od velike koristi protiv Škota, ali pod uslovom da to bude onaj Pavlović iz Partizana. Što je teško izvodljivo jer u klubu ne može da uhvati formu.

I to je to od levonogih štopera koje Tumbaković ima na raspolaganju.

Naravno, uvek postoji opcija i da neki od igrača koji se bolje služe desnom nogom pređu na levu stranu, ali je problem što bi odsustvo Milenkovića na desnoj strani štoperske linije napravilo krater u odbrani. I to bi tek bila ozbiljna muka za Tumbakovića.

Da se ne zavaravamo, Srbija nema štopera Milenkovićevog kvaliteta. Reč je o jednom od najtalentovanijih defanzivaca Serije A. Ako se o Blekiju više i može govoriti kao o talentu, s obzirom da odavno igra na nivou prekaljenog defanzivca koji čuva neke od najboljih napadača sveta. Da i ne govorimo kakav je plus njegova skok igra u protivničkom šesnaestercu kod prekida. Uostalom, reč je o najefikasnijem štoperu Serije A u poslednje dve godine.

Njegove alternative su Uroš Spajić i Nikola Maraš. Igrači koji su u reprezentaciji imali epizodne uloge u poslednje vreme i nisu bili redovni na spisku selektora što govori o poverenju u njih. Tumbakoviću se i ne može zameriti što ih je preskakao na spiskovima jer je tada imao bolja i kvalitetnija rešenja.

Sada će morati da se osloni na jednog od njih ako ne bude mogao da računa na Milenkovića.

Prirodno bi bilo da je Spajić u prednosti jer je iskusniji, duže je igrao u reprezentaciji i trenutno igra u jačem takmičenju. Međutim, kod Tumbakovića je igrao na samo dve od 11 utakmica, a na polovinu nije ni pozivan.

Spajić je prošlog leta prešao iz Krasnodara u Fajenord, što je bilo prilično iznenađenje i korak unazad. Bez obzira na tradiciju velikana iz Roterdama, Krasnodar je učesnik Lige šampiona i za klasu ozbiljniji klub. A štoperi u holandskoj Erediviziji uglavnom nisu među ključnim igračima zbog stila fudbala koji se igra tamo. Dobra stvar je što Spajić standardan u Fajenordu i što se zacementirao u startnoj postavi. Fajenord s njim nema poraz na osam utakmica u svim takmičenjima, ali je primio 11 golova što nije mali broj. Međutim, za holandske timove je to donekle i normalno jer se uvek igra na gol više.

Druga opcija je Nikola Maraš koji je prošle sezone bio otkrovenje u španskoj Segundi i ponajbolji defanzivac Almerije. Igrao je skoro svaku utakmicu i ostavio sjajan utisak, pa su ga Španci letos otkupili od portugalskog Šavesa. Često ga u španskim medijima ističu kao jednog od boljih igrača tamošnjeg drugoligaškog karavana i smatraju da je prelazak u Primeru pitanje trenutka. Da li sa Almerijom ili bez nje. Tumbaković je to detektovao i pošteno ga nagradio pozivom u reprezentaciju. Za početak, da nekadašnji Radov štoper oseti ambijent nacionalnog tima. Zato i nije bilo iznenađenje što mu nije pružena šansa za debi protiv Norveške, Mađarske i Turske. Maraš jeste opcija, ali je problem nedostatak iskustva. Nikada u karijeri nije igrao ovako važnu utakmicu i pod ovakvim pritiskom.

Na kraju, moguće je i da selektor razmišlja o spuštanju nekog igrača iz veznog reda u srce odbrane. To bi mogao da bude univerzalac Nemanja Gudelj koji je tokom karijere imao epizode kao desni bek ili štoper. Defanzivno inteligentan, pouzdan, u sjajnoj formi i sa velikim samopouzdanjem, Gudelj bi mogao da bude jedno od rešenja. Ali tu Srbija gubi bitnog igrača u manevru veznog reda. Sreća u nesreći je što Tumbaković ima na raspolaganju Maksimovića i Milivojevića koji bi formirali pouzdan par centralnih veznih ako se Gudelj spusti u odbranu. Tu su i Grujić, Lukić i Zdjelar koji bi takođe mogli da patroliraju ispred odbrane ako Gudelj bude prebačen na desnog štopera.

Najlepše od svega bi bilo kada Tumbaković uopšte ne bi morao da razmišlja o svim ovim opcijama i da se Milenković priključi reprezentaciji. Ali to u ovom momentu nije u rukama ni jednog, ni drugog već organa u Italiji koji su napravili ceo problem i uneli bojazan u srpske redove pred meč koji bi mogao da pošalje našu reprezentaciju na EP posle dve decenije.