Srpska posla: Selektor vs (važan) igrač i duga istorija sukoba

Stara narodna kaže: ne daj Bože da se Srbi slože, ali naši u ovom slučaju fudbalski suparnici po svemu sudeći mogu da odahnu, jer skorija iskustva nas uče – u taboru Orlova to se neće desiti. I Mladen Krstajić nije tu ni prvi, nažalost verovatno ni poslednji selektor koji će krenuti putem suprotnim od onog koji, u raznim drugim oblastima, čekamo već vekovima.

I dok smo nepozivanje Branislava Ivanovića nekako i očekivali posle skidanja kapitenske trake uoči Mundijala sada smo dobili i nastavak. Utisak je i mnogo dramatičniji, jer Ivanoviću su već 34 leta. Sa druge strane, novi izgnanik iz nacionalnog tima Luka Milivojević sa svojih 27 sigurno je u najboljim fudbalskim godinama. Previše mlad da bi ga sklonili zarad navodnog podmlađivanja selekcije. Previše kvalitetan da bismo ga tek tako prevideli. Ali, ovo je reprezentacija Srbije, a u njoj sukobi selektora i nosećih igrača postaju maltene tradicija. Sukob Krstajića i Milivojevića podsetio nas je na neke već viđene, jer ovo je već četvrti kormilar reprezentacije u poslednja četiri kvalifikaciona ciklusa koji je zbog loših odnosa precrtao jednog od fudbalera koji je nesumnjivo zaslužuje da se nađe u reprezentaciji. Pa da se prisetimo nekih ranijih.

SINIŠA MIHAJLOVIĆ VS NEMANJA MATIĆ ( I ADEM LJAJIĆ, ALEKSANDAR KOLAROV, BRANISLAV IVANOVIĆ)

"Nije povređen, mislim da je uvređen... To je njegov izbor. Trebalo je da počne meč u Sent Galenu i uveri nas da je rešenje za ono što nas čeka u budućnosti. Odlučio je da se ne odazove i sebi zatvori vrata reprezentacije“, govorio je Siniša Mihajlović uoči sudara sa Belgijom i Makedonijom na jesen 2012. godine. Govorio je o Nemanji Matiću. I donekle je bio u pravu. Matić jeste bio uvređen. Time što su na prijateljskim utakmicama tokom leta prednost imali igrači poput Aleksandra Radovanovića, Aleksandra Ignjovskog ili Ljubomira Fejse, koji mu je tada bio zamena u Benfiki, pa je Matić na početku kvalifikacija (Škotska i Vels) sedeo na klupi. Protiv Belgije su na mestu zadnjeg veznog igrali Srđan Mijailović i Ljubomir Fejsa, protiv Makedonije ovaj drugi u paru sa Ignjovskim. Srbija nije uzela ni bod, potom izgubila na Maksimiru (igrali Ignjovski i Radovanović) i suštinski već na pola kvalifikacija ostala bez šansi da se plasira na Mundijal u Brazilu. Matić se vratio u tim za revanš sa Hrvatima, kada su se navodno slučajno sreli u lisabonskom restoranu. Svi su znali da je to bio samo izgovor sa Terazija. Mihajlović je Matića vratio kad je shvatio da bi mogao da od Hrvatske izgubi i u Beogradu. Progutao je sujetu i bar smo izbegli poraz koji bi još boleo. Da podsetimo, Mihajlović je iz dobro poznatih razloga sa himnom i kodeksom ponašanja precrtao i Adema Ljajića, Aleksandru Kolarovu je sa leđa skidao broj 11 da bi mu pokazao da je bek, a ne krilo, Branislava Ivanovića je u Skoplju ostavio na klupi... Međutim, Matić mu je svakako bio najveći greh.

RADOVAN ĆURČIĆ VS DUŠAN TADIĆ (I NEMANJA GUDELJ, DUŠKO TOŠIĆ)

Uprkos gafu sa Nemanjom Matićem tadašnje rukovodstvo FSS na čelu sa Tomislavom Karadžićem dugo je čekalo da Siniša Mihajlović prihvati da produži ugovor (valjda kao nagradu za ekspresnu eliminijaciju iz kvalifikacione grupe), pa mu je Ljubinko Drulović čuvao mesto sve dok nije postalo jasno da se to neće desiti. Onda je na preporuku Sergeja Fusenka, bivšeg člana Izvršnog komiteta Uefe (?!), palicu preuzeo Dik Advokat, bilo je to ono vreme drona i Holanđanin je brže bolje pobegao ustupivši mesto Radovanu Ćurčiću. Prva njegova krupna odluka: zbogom za Dušana Tadića. Ovaj se slučaj doduše razlikuje od ostalih, pošto Tadić nije prećutao selektoru, već je u intervjuu za Betu osuo drvlje i kamenje po Ćurčiću. Nazvao ga je kukavicom, rekao da nema autoritet da bude selektor, da se plaši sopstvene senke, bio je ljut što se selektor nije udostojio da ga okrene i kaže mu da na njega ne računa... Ćurčić je prećutao, Savo Milošević je grmeo i govorio kako je Tadić sebe stavio iznad reprezentacije, te najavljivao izveštaj koji će sve reći. Izveštaja naravno nije bilo, nije bilo ni rezultata, a Milošević se nije čuo dok je Tadić golovima i asistencijama vodio Muslinovu Srbiju ka Mundijalu u Rusiji. Inače, protiv Ćurčića je javno istupao i Nemanja Gudelj govoreći o "političkim igrama", a zamerke na ponašanje je imao i Duško Tošić.

SLAVOLJUB MUSLIN VS SERGEJ MILINKOVIĆ SAVIĆ

Već dobro poznata priča o neshvatljvoj poziciji Sergeja Milinkovića Savića. Bar za Slavoljuba Muslina. Nije tadašnji selektor znao gde će sa Lacijevim asom, ali nije niko previše ni zamerao, jer je za razliku od drugih Muslin imao rezultate. Pred kraj kvalifikacija ne i igru, pa su se mnogi nadali da će Milinković Savića zvati bar u 23 za Mundijal. I sam Muslin je u intervjuu za ruske medije kasnije rekao da bi to hipotetički bilo moguće i da razmišlja o tome da podmladi selekciju, ali čelnici FSS su požurili da mu uruče otkaz. Nisu takvu odluku doneli zbog loših igara u poslednjim mečevima, već su preko nekih ljudi za koje prosečan fudbalski navijač prvi put čuje Muslina optuživali da je šurovao sa menadžerima. Istina, zvanično obrazloženje za smenu nikad nismo dobili u jasnoj formi. Sam Muslin je izgovorio onu već legendarnu: “Menadžeri i polusvet mi neće sastavljati tim”. I tu su se dve strane razišle. Srbija je sa Milinković Savićem otišla na Mundijal i tamo sa tri osvojena boda u grupi ispala u grupi. Ovaj slučaj je specifičan po tome jer je bio i ostao jedini u kome je FSS stao na stranu igrača, a ne selektora, mada Milinković Savić nikada u javnosti nije rekao ništa protiv Muslina. Njegov menadžer Mateja Kežman već jeste.

MLADEN KRSTAJIĆ VS LUKA MILIVOJEVIĆ (I BRANISLAV IVANOVIĆ, DUŠKO TOŠIĆ)

Prvi meseci mandata Mladena Krstajića u potpunom kontrastu sa onim što se pričalo još pre njegovog imenovanja na mesto selektora. Tada su mnogi ljudi sa Terazija odluku da palicu uruče tako neiskusnom treneru branili isticavši u prvi plan gotovo prijateljski odnos Krstajića sa igračima. I onda vrlo postade jasno – nije baš da je drug sa Branislavom Ivanovićem. I Luka Milivojević je tada jednom prilikom rekao: “U fudbalu ne vlada demokratija, već autokratija i svi poštuju selektorove odluke”. Koji mesec kasnije i Milivojević je osetio kako na je drugom kraju batine, samo sada nije ostalo nikog ni njega da brani. Šuškalo se još tokom Svetskog prvenstva da su se Milivojević i Krstajić verbalno dokačili posle poraza od Švajcarske, kapitena Kristal Palasa potom nije bilo u sudaru sa Brazilom, po čaršiji se može čuti da je već bio spakovao kofere da napusti Rusiju, ali da se predomislio u poslednji čas. I onda intervju za Dejl Mejl, čak i ne toliko oštar ton, ali svakako izjava koja govori da odnosi nisu idilični. Usledio je odgovor stručnog štaba. I preko pomoćnika Milana Obradovića, koji opet pominje menadžere i nekakav puč u reprezentaciji kao da će nekome glave leteti i preko Krstajićevog spiska na kome nema Milivojevićevog imena. Krstajića i Milivojevića tek treba da čujemo, pitanje je ima li šta da kaže i Duško Tošić, jer i on je preko noći nestao. Epilog ovog sukoba tek ćemo dobiti.

Problem je samo što nas skorašnja istorija uči – obično su ovakve nevolje ponajviše koštale samu reprezentaciju. A makar u Srbiji, uglavnom su fudbaleri bili u pravu ili smo barem njihovo odsustvo teže osećali. Ne u emotivnom smislu, već u igračkom. Ipak ovo nije Brazil pa da imamo bunar iz kojeg ćemo uvek izvaditi vrhunskog fudbalera. I to bi morali da imaju na umu i svi selektori i svi odgovorni na Terazijama.

(FOTO: Star Sport)