Srbin u Poljskoj kažnjen zbog “udaranja“ sudije, u Superligi se to ni ne prijavljuje, Riberi i Ronaldo za slične prekršaje dobili mnogo manje (VIDEO)

Sećate ga se sigurno. To je isti onaj momak na koga su navijači Novog Pazara vadili pištolj u svlačionici zbog čega je uostalom i pobegao iz srpskog fudbala da bi u Zaglebju iz Sosnovjeca pronašao fudbalsku sreću, prošle sezone bio najbolji asistent Ekstraklase i potom izborio sebi ugovor života u Lehiji iz Gdanjska. E, tom Žarku Udovičiću sudbina je opet okrenula leđa. Za njega je naime ova godina završena nakon što je Disciplinska komisija Fudbalskog saveza Poljske rešila da od Srbina napravi primer.

U Poljskoj je naime u toku kampanja protiv nasilja nad sudijama (?!), a Udovičić je pogrešio u velikom derbiju hjegove Lehije i Arke. A bilo uzavrelo u derbiju Trojmjasta o čemu najbolje svedoči i to što je Arka do izjednačujućeg gola stigla u 10. minutu sudijske nadoknade! I to dok je Udovičić kraj aut linije čekao da mu četvrti sudija dozvoli da se posle ukazane lekarske pomoći vrati u igru.

Pošto je sudija odugovlačio Lehija je primila gol i Udovičiću je, narodski rečeno, pala klapna. Udario je sudiju, kako tvrdi Disciplinska komisija. U stvari ga je više odgurnuo. Sudija ga je prijavio posle meča, a Savez je reagovao: suspenzijom na osam utakmica! Pride i novčana kazna od oko 4.670 evra što baš i nije malo za poljske uslove. Ali Udovičiću je kao otežavajuća okolnost uzeta to što je ove sezone već imao jedan crveni zbog brutalnog starta na rivalu. Za pet godina u Poljskoj – tri crvena kartona. Ali sad se sve nekako loše namestilo.
“Nisam bandit. Jedva da sam ga dotekao po ramenu nakon što smo primili gol baš pred poslednji zvižduk. Pitao sam ga da se vratim na teren. OK, pogrešio sam, ali okolnosti nisu bile baš uobičajene, 99. minutu, derbi, ogroman pritisak“, otvorio je Udovičić dušu u intervjuu za Interija Sport.

Prvom koji je dao nakon sporne utakmice odigrane još 20. oktobra. I užasno oštre kazne.
“Previše oštra za moj prekršaj. I ne mislim to samo ja. Očekivao sam tri utakmice suspenzije, hajde neka bude i pet, ali osam? Plus 20.000 zlota?“, pita se Udovičić.

Uostalom, radile su to i mnogo veće zvezde od njega, pa nisu prolazile ni izbliza tako loše. Setite se samo Frenka Riberija nedavno ili ranije Kristijana Ronalda.
“Upravo to... Riberi je odgurno sudiju tri ili četiri puta i dobio je samo tri utakmice suspenzije. Ronaldo u Realu? Isto par utakmica i kazna od 3.000 evra. Pa ja sam morao da platim više. Ne znam koliko je Ronaldo zarađivao u Primeri, ali znam koliko se zarađuje u Poljskoj“, zbunjen je je Udovičić.

Pokušao je da na saslušanju pojasni svoju situaciju, da je bilo dosta vatre na terenu, da je Lehiji poništen gol, da je Marko Vejinović prethodno za gušu hvatao jednog Udovičićevog saigrača. Nije vredelo. U Poljskoj su ovih dana baš strogi kad se govori u odnosu prema sudijama. U Srbiji baš i nije imao dobru pripremu za tako nešto.
“Nijedan sudija u Srbiji ne bi to prijavio. Pola ih ne bi ni primetilo. Baš sam nedavno pričao sa Bojanom Čečarićem iz Krakovije, podsetio se nekog svog sukoba iz vremena dok je igrao u Spartaku iz Subotice. Kaže mi: ’Hteo sam da ga ubijem’. Uhvatio je sudiju za vrat, počeo da ga davi, da nisu ostali igrači prišli ko zna kako bi se to završilo. I šta se desilo? Dlaka mu nije falila s glae. Bila je neka kazna, ali... Da se razumemo, ne odobravam takvo ponašanje, i sam Bojan kaže da se užasno poneo i da su pema njemu bili ekstremno blagi. I razumem da je u Poljskoj u toku akcija ’Poštuj sudiju’. Ali pitam: Gde je poštovanje za igrače? Posle meča sa Arkom sam otišao do sudije... Nije hteo da se rukujemo... U Srbiji je drugačije, rukuješ se i posle teških situacija. Takva je kultura“.

U Poljskoj ipak – nije.
“Kad su mi saopštili koliko sam kažnjen nisam mogao da verujem. Iskreno, na semaforu nisam znao gde da skrenem“.

Bilo, prošlo i ne može da se vrati. Krivo je samo Udovičiću što se najviše uvek piše o ružnim događajima. Ali nije baš da će da završi na psihijatriji zbog ovoga. Uostalom...
“Nedavno sam ostao bez strica. Bio sam baš blizak s njim, više sam sa njim razgovarao o fudbalu nego sa ocem. Preživeo sam i one ratove na Balkanu. Četiri bombe su pale 300 metara od moje kuće dok sam sa bratom igrao fudbal u dvorištu. Dve prvo, pa kad nas je majka pozvala unutra još dve. A u kući sam se više plašio nego u dvorištu. I tako 78 dana koliko je trajalo bombardovanje. A ovo sada? Proći će“, smireno će Udovičić.