Srbin o kojem ovog leta priča Mađarska: Mitrović je trenirao i po pet sati, sa 19-20 godina već niste zanimljivi nikome

Ljubitelji fudbala iz Srbije tokom aktuelnog perioda neretko su imali povod da usmere pogled ka Mađarskoj. Gostovanje severnog komšije zakazano za večeras od 20.45 časova na stadionu Rajko Mitić predstavljalo je uglavnom primarni povod, ali ne i jedini. Nedavno je žreb za Ligu konferencije ukrstio puteve Čukaričkog sa Ferencvarošem, ubrzo potom je na klupu Fradija seo Dejan Stanković, a osim novog stratega šampiona Mađarske pažnju javnosti privukao je i srpski internacionalac Matija Ljujić.

Vezista Ujpešta na impresivan način je otvorio sezonu i sa pravom poneo epitet igrača meseca u avgustu. Posle turbulentne prethodne sezone, nekadašnji đak Partizana rođen 1993. godine uspeo je da se u aktuelnoj pokaže u pravom svetlu i početak prvenstva ukrasi sa pet pogodaka, a o iskustvu u Mađarskoj, ali i prethodno pomenutim temama, govorio je za Mozzart Sport.

"Vratio sam se na kraju prošle sezone iz Azerbejdžana sa pozajmice i upoznao sam šefa stručnog štaba Nebojšu Vignjevića. Bio je pošten, rekao mi je da dolazim da se borim za mesto i da na terenu moram da pokažem da li zaslužujem da igram. Tokom priprema je sve išlo kako treba, igrao sam dobro, postigao dva gola, imao asistencije i nagovestio sam da bih mogao da u istom stilu nastavim i u prvenstvu. Već tokom priprema sam uvideo da mi odgovara napadački fudbal koji neguje Vignjević. Nismo Ferencvaroš, ali igramo slično i bez obzira na ime i kvalitet rivala uvek idemo po tri boda. Ne libimo se da napadnemo, posebno pred našim navijačima, igramo visok presing i veoma smo efikasni. Šef zahteva da igrači iz veznog reda učestvuju u ofanzivi i u takvoj taktici sam se uklopio, postigao pet pogodaka u šest kola. Nadam se da ćemo nastaviti ovako jer Ujpešt zaslužuje da bude u vrhu mađarskog fudbala, po istoriji, kvalitetu i činjenici da je jedini klub uz Ferencvaroš koji ima prave navijače, podršku koja je uz nas i na domaćem terenu i na strani", rekao je Ljujić.

Fudbaler živopisne biografije, u Mađarsku je stigao leta 2022. godine, posle izazova u Litvaniji, Australiji, Portugaliji, Izraelu i Južnoj Koreji. Tokom prethodne jeseni je međutim pao u drugi plan kod tadašnjeg stratega Miloša Kruščića, pa je proleće proveo u Sabailu iz Azerbejdžana.

"Po daolasku sam igrao dobro, ali me nisu pratili golovi i asistencije. Posle izgubljenog derbija sam sklonjen, pao sam ne u drugi, već u treći plan. Nisam igrao i pošto u prve dve utakmice početkom druge polusezone nisam dobio ni minut, izrazio sam želju da odem na pozajmicu. Pojavilo se interesovanje Azerbejdžanaca, a odlazak u Sabail ispostavio se kao dobra odluka iveoma sam im zahvalan na ukazanom poverenju".

Gol na povratničkom debiju, u ovosezonskoj premijeri protiv Fehervara, najavio je bolje dane za Ljujića. Usledio je het-trik protiv Akademije Puškaš, pogodak protiv Kišvarde... Na krilima uspeha, motivisan pred nove izazove, vezni fudbaler ističe da su se sve kockice sklopile.

"Mađarska liga je odlično uređena, infrastruktura je sjajna, primanja redovna... Mada je to napominjemo samo mi, jer sam igrao u sijaset zemalja i svuda osim u Srbiji su plate na vreme. Mađari ulažu u fudbal, dovode kvalitetne fudbalere i trenere. Smatram da za naše igrače ne postoji bolja liga. Dosta je naših fudbalera i trenera, znači imati Srbe uz sebe. Deca idu u srpske škole, naše vrtiće... Osećamo se kao kod kuće i to je olakšavajuća okolnost. Sarađivao sam ovde sa dvojicom naših trenera i sa jednim sam imao loše iskustvo, dok je kod drugog dobro. Radimo, a rezultati govore".

Tri pobede, dva remija i poraz učinak su koji je probudio u Ujpeštu nadu da bi posle dve godine pauze klub mogao da se vrati na evropsku scenu.

"Navijači su zahtevni, a klub ima kvalitet da igra Evropu, posebno jer je sada tu i Liga konferencije. Srbija ima pet predstavnika, a da ni sama na zna kako. Videli smo nažalost kako su prošli naši klubovi u kvalifikacijama. Pravo merilo će međutim biti igre u grupama i tu će se videti gde je domaći fudbal. Braga je tim koji bi mogao da igra protiv svakog rivala na svetu, pa TSC nije mogao da se pokaže u pravom svetlu. Slično je i kada je u pitanju Čukarički koji sa mladom ekipom nije mogao mnogo protiv Olimpijakosa... Što se Ujpešta tiče probaćemo da izborimo Evropu u ligi koja je veoma ujednačena ukoliko se izuzme Ferencvaroš. Dešavaju se neočekivane stvari, na prvu gotovo nemoguće, ali to je zato što su svi klubovi sličnih budžeta pa je takmičenje zanimljivojei neizvesnije".

Iz Ljujićeve perspektive, mađarskom fudbalu potreban je klub koji će uspeti da se suproststavi Fradiju, unese neizvesnost u šampionsku trku, ali trenutno ne vidi ko bi mogao da ugrozi klub na čiju je klupu nedavno seo Dejan Stanković.

"Stanković dolazi kao stranac i imaće pritisak, ali na njegovo ime ne treba trošiti reči. Smatram da neće imati problema da osvoji titulu, ali se očekuje da napravi iskorak u Evropi. Prošle sezone su izborili proleće u Evropi i javnost se nada novim zapaženim rezultatima".

Jedan od prvih testova za perspektivnog srpskog stratega predstavljaće evropski debi sa Ferencvarošem i gostovanje Čukaričkom u Leskovcu.

"Voleo bih da Čukarički ostvari pozitivan rezultat protiv Ferencvaroša, posebno kući. Nisu igrači mađarskog šampiona vanzemaljci, mada su dosta iskusniji. Nadam se da če naučiti lekciju iz dvomeča sa Olimpijakosem. Igrao sam sa Miladinom Stevanovićem iz Čukaričkog i Nemanjom Petrovićem iz TSC-a i priželjkujem da oni svojim klubovima donseu uspeh u Evropi, nadam se da mogu da naprave razliku, kao i Saša Jovanović i Luka Stojanović. Ipak, smatram da su klubovi mogli, kada su već znali da imaju sigurne plasmane u grupnu fazu, da dovedu bolje igrače ovog leta, da ulože novac u konkretnija pojačanja".

Podršku pred važne izazove Ljujić je poslao i reprezentativcima Srbije koje večeras očekuje utakmica protiv Mađarske.

"Uveren sam da će Srbija pobediti, ali Mađari nisu uopšte ekipa za potcenjivanje. Napredovali su prethodnih godina, Soboslaj je prešao u Liverpul, Miloš Kerkez je takođe u Premijer ligi, a moj saigrač iz Ujpešta Kevin Čobot je potencijal koji će vrlo brzo zaigrati u nekoj od pet najboljih liga evrope. Takođe, mnogo je igrača iz Bundeslige... Ne treba ni zaboraviti Barnabasa Vargu iz Ferencvaroša koji je u odličnoj golgeterskoj formi. Nisu naivna ekipa, niti rival za potceniti, ali smatram da je Srbija kvalitetnija i da će pobediti".

Jedna od tema ovog leta bili su prelasci evropskih asova u Saudijsku Arabiju, a među glavnim zvezdama prelaznog roka bio je Aleksandar Mitrović, Ljujićev saigrač iz Teleoptika i perioda provedenog u Partizanovoj školi.

"U Mitrovićevom slučaju, kao najbolji igrač reprezentacije uz Tadića, ali i najbolji špic Premijer lige posle Halanda, očekivao sam da će otići u neki od četiri najbolja kluba Engleske, ali kada su se na isti korak odlučili Kristijano Ronaldo, Benzema i Nejmar, besmisleno je bilo šta govoriti dalje. Ne bi me čudilo, ukoliko nastave u smeru u kojem su krenuli da Saudijci stvore jednu od najboljih liga na svetu. Saudijska Arabija je svakako bila među najboljim ligama u Aziji i pre svih zvučnih trensfera, potvrdola je to i pobeda nad Argentinom u Kataru sa selekcijom sastavljenom od igrača samo iz domaćeg prvenstva. Nisam se ni tada iznenadio jer sam u prošlosti igrao sa dvojicom Koreanaca koji su igrali na Bliskom istoku i oni su mi govorili o kvlaitetu fudbala u Saudijskoj Arabiji, isticali da je fudbal tamo na mnogo većem nivou nego u Emiratima i Kataru".

Kao svedok Mitrovićevog puta od prvih seniorskih koraka vezni fudbaler Ujpešta ističe da najboljem strelcu reprezentacije ništa nije palo sa neba.

"Sećam se perioda u Teleoptiku, Vuk Rašović nam je bio trener. Ekipa je bila veoma ozbiljna, ali mnogi igrači nisu imali sreće da stignu do boljih liga. To je takođe Srbija, akcenat je bio na najbolja 2-3 fudbalera, dok su ostali zapostavljeni. Partizan nije mogao da tripi i sačeka sve, te su Aleksandar Mitrović i Miloš Jojić kao najpopularniji i najbolji dobili šansu u prvom timu, a potom napravili sve što su napravili. Posebno mi je drago zbog Mitrovića koji je ostajao po četiri ili pet sati da trenira. Dolazio je tri sata pre utakmice i radio vežbe koje je sam izmišljao kako bi ojačao i napredovao. Neverovatno je da je on sa 16 ili 17 gofdina u Prvoj ligi dobijao vazdušne duele i sa lakoćom se borio protiv deset godina starijih igrača. U toj Prvoj ligi, kada je konkurencija bila veća, a utakmice oštrije".

Pri osvrtu na lični fudbalski put, Ljujić je svestan da je često išao težom stazom, ali ističe da je lično odgovoran za takav rasplet.

"Kriv sam što sam išao težim putem, ali sam nesvesno pravio greške. Doći iz malih sredina u Partizan tako mlad je opasno i nezahvalno. Živeli smo u stanovima, ne u sportskom centru, i nije imao ko da nas usmeri. Sada, sa ove distance, mogu da sagledam stvari koje tada nisam primećivao. Iz tako talentovane generacije izašao je samo Nastasić. Nemoguće je da se tako mlad izboriš sa svim izazovima sam, da nemaš nikoga pored sebe. Igrači su različiti, posebno kao deca, neće svako posle treninga otići kući da odmara. Neće se svako striktno pridržavati profesionalnog načina života kao tinejdžer. Sa 19-20 godina več nikome nisi zanimljiv kao fudbaler... Išao sam ba pozajmice u Lučane, potom prešao u Rad, lutao sam kao list na vetru i praktično najbitnije vreme sam propustio. Ipak, ne gledam unazad i sve smatram lekcijom. Hvala Bogu, otišao sam u inostranstvo i uspeo. Ostaje samo žal što se kao mlađi nisam više posvetio fudbalu", iskren je vezni fudbaler iz Prijepolja.

NEMA GREŠKE SA SRBIMA

Kroz bogatu karijeru, tokom koje je igrao za 13 klubova i u osam država 29-godišnji fudbalski arhitekta je stekao sijaset prijatelja, a kako sam ističe sa mnogima je ostao u kontaktu.

"Društvene mreže su postale neizostavni deo života i sve ide veoma brzo. Svako ko želi može da pošalje poruku, te mi često stižu čestitke posle golova ili dobrih utakmica. I lično pratim većinu nekadašnjih saigrača, trudim se da sve ispratim, posebno vikendom umem da prelistam mreže i medije. Čak i sa nekadašnjim saigračima sa kojima se ne čujem, pratim se i ispričamo se svaki put kada se sretnemo. Bude mi veoma drago kada Srbi naprave uspeh u inostranstvu. Gde god sam bio cene Balkance, a posebno Srbe. Posle Brazilaca i Argentinaca smo među najtalentovanijim nacijama, a i po karakteru smo za primer. Nema greške sa Srbima, minimalan je rizik angažovati našeg igrača", rekao je Ljujić.