Srbiji potrebni lokalni heroji kao Ljajić! Zagrebačke ulice imaju novog, beogradske čekaju svoje
Vreme čitanja: 4min | uto. 24.12.24. | 17:04
Navijači najvećih hrvatskih klubova, pa i pojedinih manjih, mogu da se poistovete sa momcima sa kojima su odrasli u naselju, što sa Crvenom zvezdom i Partizanom, pa i drugima u srpskoj ligi, poslednjih godina nije slučaj
Desiće se, jednoga dana. Zasigurno. Novi Pazar je njegov grad, u njemu je odrastao, tu mu je cela porodica. I desilo se, obistinilo se: Adem Ljajić je u pozno leto prošle godine dočekao da istrči na Džehenem park podno tvrđave, podno bedema. Baklje, špalir, golubovi za najvećeg gradskog sina. Čaršija je dobila ono ili onoga za kojim je čeznula i žudela.
Novi Pazar ima majstora fudbala i dok je tu, uživaće u svakom trenutku. Ali, još važnije, ima lokalnog junaka, nekoga sa kime gradska deca mogu da se poistovete, da budu privržena klubu iz svog kraja. Malo je takvih trenutno u srpskom fudbalu. Adem Ljajić je endemska vrsta na najvišem nivou, kada se u obzir uzmu ime, značaj i uticaj.
Izabrane vesti
Glavnu reč na terenu u Crvenoj zvezdi godinama unazad vode ili su vodili Mirko Ivanić, Aleksandar Katai i stranci. Dugo nije bilo nekog beogradskog momka koji je očarao navijače kao što je Marko Grujić. Kod Partizana je minulih sezona sve još izraženije, jer su, uglavnom, inostrani fudbaleri u prvom planu.
Lokalnih heroja fali i Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Bačkoj Topoli. Potrebni su im igrači odrasli u kraju sa kojima bi publika mogla da se identifikuje. Upečatljiva ličnost.
Beogradske ulice, pa i druge po Srbiji, čekaju nove junake. Navijači najvećih hrvatskih klubova, Hajduka i Dinama, pa i pojedinih manjih, imaju ih, imali su ih i brojka bi mogla da se uveća. U Splitu mogu da se poistovete sa Markom Livajom. Dugo je u Zagrebu miljenik bio Mislav Oršić i možda će biti ponovo, jer je raskinuo ugovor sa Trabzonom, slobodan je igrač i u potrazi je za angažmanom. Finansije između njega i Modrih ne mogu da budu problem, apsolutno je za povratak, ali ako ga u klubu žele i misle da je momentalno u stanju da doprinese i potpomogne da titula ostane u glavnom gradu Hrvatske.
Odnedavno ima Zagreb još jednog lokalca koji se delu Dinamovih pristalica uvukao pod kožu, a u smiraj jesenjeg dela šampionata ih zalio kofom ledene vode. Robert Mudražija obeležio je završnicu prvog dela hrvatskog prvenstva, ali je u žiži i pre no što je dao pet golova za dva kola.
Dva puta je tresao mrežu Dinama i došao glave voljenom klubu, potom postigao het-trik protiv Gorice, i to za osam minuta! U istoriji HNL-a brži su samo: Petar Krpan i Mislav Oršić za sedam, te Davor Vugrinec za šest. Iako je slabije ušao u sezonu, sada je pri vrhu liste strelaca. Sa sedam za polusezonu iza je Sandra Kulenovića (osam) i Marka Livaje (deset).
Iako je svojevremeno bio najveći izlazni transfer Osijeka (prodat u Kopenhagen za 2.700.000 evra), upravo je posle okršaja sa Markom Livajom, te golova Hajduku, izbio u prvi plan. Uz Duje Čopa i Marina Šotičeka bio je perjanica zagrebačke Lokomotive, a na Poljudu je spakovao dva komada i pokrenuo pad splitskog kluba. Na toj utakmici prvi je proslavio pred Torcidom, što je iziritiralo prvu zvezdu Bilih.
Marko Livaja odgurnuo je Roberta Mudražiju, završio je na zemlji, a posle te utakmice dobijao je brojne pretnje navijača. Na to gleda kao na deo folklora, i ništa više.
„Znamo kako je on slavio golove protiv Dinama i Rijeke“, rekao je vezista Lokomotive prošle sezone, da bi po završetku prvog dela ove sve obrazložio:
„To je jednostavno čar fudbala, to su emocije, stvarno, nije bila nikakva provokacija. Bilo mi je jako drago, dao sam gol Hajduku. Takođe i protiv Dinama i Rijeke, pa to je sve emocija. Još sam aj emotivan lik. Ali, eto, on je postupio kako je postupio. Nema šta da mu zamerim. Osećao je da je njegova ekipa isprovocirana, da je on isprovociran. Reagovao je kako je reagovao, ja sam ostao hladan, jer znam da bih dobio žuti. A, kada imaš žuti kod trenera Čabraje već na poluvremenu, to je opasnost da ideš van na poluvremenu, ili za pet ili deset minuta, a meni se baš igralo“.
Još bitniju ulogu u šampionskom pitanju, iako klub iz Kranjčevićeve nije bio akter te trke, imao je u duelu sa Rijekom…
Zajedno sa Marinom Šotičekom zaustavio je veliki nalet Rijeke, odškrinuo je Modrima vrata koja vode ka tituli. Tada se na Kajzerici sa tribina moglo čuti: „Dinamo, Dinamo“. A, dve nedelje kasnije pojavio se na zapadnoj tribini Maksimira na utakmici između Dinama i Osijeka. Navijači su mu klicali: „Mudri, Mudri“, završio je na njihovim rukama, leteo je u vazduh.
Nikada nije krio da je veliki navijač Dinama, znao je da pecne Hajduk. Protekle sezone na društvenim mrežama okačio je poruku: „Ustanite, purgeri“. Može se ta krilatica čuti na Maksimiru, gde bi sasvim sigurno voleo da se vrati. Zagrepčanin je bio kapiten Dinamove klase 1997, do 15. godine nosio je plavi dres.
Kako igra, mogao bi ponovo, zaobilaznim putem do prvog tima Dinama. Takav je put bio i Sandra Kulenovića.
Ali, dok do toga ne dođe, ako uopšte dođe, popusta za Dinamo neće biti. Pre će odabrati golove, varnice, bitku prsa u prsa. Možda bude i još poneka anegdota. Minule sezone ušao je protiv Istre 1961 u igru početkom drugog poluvremena, postigao je pogodak u nadoknadi i Silvijo Čabraja ga je momentalno zamenio. Razlog je bio taj što ga je na tribinama bodrilo dvadesetak prijatelja, čekali su ga da krenu na proslavu njegove momačke večeri.
Letos se pominjalo da bi mogao u Sarajevo, ali je Zagrepčanin ostao u svom kraju. Lokomotiva nema bogzna kakvu bazu, međutim, lokalci imaju novog heroja ulice.