Srbija menja stil: Red je da vidimo kako izgleda kad nekog stvarno napadnemo

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Augzburga)

Odavno Srbija nikog nije napala! Od prve sekunde, da se komanduje juriš ka protivničkom golu. Prošlo je osam meseci otkako je u, ispostavilo se, presudnoj utakmici za plasman na EURO stavila do znanja Crnoj Gori da će pobediti na stadionu „Rajko Mitić“ i posle tog meča uglavnom je bila izložena atacima protivnika, posledično jurenju minusa. Onda bi se postavila ofanzivnije, ali bi već bilo kasno.

Kipar je izuzetak koji potvrđuje pravilo uočeno protiv Belgije, Rusije i Austrije. Čak i utakmicu koju je pobedila, protiv Švedske, odigrala je naša reprezentacija tako da je najpre istrpela ofanzivu i promašaje Skandinavaca, a onda poentirala i slavila ubedljivo. Na premijeri Prvenstva Evrope zadovoljavajuće je u tom segmentu izgledala u završnih pola sata, međutim, ostalo je 1:0 u korist Engleske.

A sad mora da napada kako bi savladala Sloveniju i sačuvala šanse za plasman u eliminacionu fazu. Teže reći nego izvesti. Uostalom, ovo je turnirski tip takmičenja i možda ima smisla biti oprezan, jer se malo ko zaleće od starta, međutim, ako opet budemo čekali, može da bude fatalno.

Naročito ako znamo da se selekcija Dragana Stojkovića u Gelzenkirhenu mahom dobro branila. I – odbranila da bude rezultatski ponižena. Kako je to potanko, stručnim terminima, predočio Nikola Milenković, defanzivni segment okršaja sa Šalke areni doveo nas je u stanje da smo zadovoljno što Ostrvljani nisu bili opasni kako umeju. Uostalom, pojedinci iz ekipe Gereta Sautgejta su nam samo osam puta napravili prodor u završnoj trećini terena, a osim akcije Vokera i Sake, te realizacije Beligenama i kasnije prečke Kejna nisu zapretili.

To jeste ohrabrujuće, mada bi Orlovi morali da igraju drugačije u Minhenu. Verovatno onako kako su dejstvovali u završnih pola sata susreta sa Engleskom i(li) tokom drugog poluvremena generalne probe u Stokholmu. U oba slučaja samo bili dovoljno mudri da izdržimo napade protivnika, a razvijemo svoje, sa promenjivom srećom. U četvrtak će i te prilike koliko god da ih bude morati da se koriste.

Posle Kostića samo jedna opcija za ono što Piksi želi... I više alternativa

Da bismo do njih uopšte stigli, potrebna je kvalitetnija saradnja na protivnikovoj polovini. Baš to nam je nedostajalo u nedelju veče. Tokom duela sa Engleskom najčešće su pasove razmenjivali igrači formacijski postavljeni neposredno ispred golmana. Miloš Veljković je najviše pasova na utakmici uputio Andriju Živkoviću (18), Nikola Milenković ka Veljkoviću, izuzetak je Strahinja Pavlović ka Sergeju Milinković Saviću (devet) i tu bi se otprilike akcije našeg tima usporavale, jer SMS je kao saradnike najpre birao Živkovića, Sašu Lukića i Filipa Mladenovića (po sedam dodavanja).

Lopta je teško stizala do napadača, a i tu smo imali problem, pošto Dušan Vlahović i Aleksandar Mitrović nijedan pas nisu razmenili tokom zajedničkog vremena provedenog na terenu!? Možda nisu ni mogli, jer smo u prvih sat vremena teško dolazili u završnici, da bi se to promenilo ulaskom Dušana Tadića. Tokom emotivnog izlaganja, nezadovoljan tretmanom protiv Engleske, kapiten je pomenuo da se zna njegova konekcija sa Mitrovićem, da dugo nisu odigrali meč zajedno i zato je sad, kad je Srbiji potrebna pobeda, prisustvo njih dvojice neophodno. Naročito što postoji veliki broj zagovornika teze da drugačije ne možemo da budemo opasni, da je Tadić maltene jedini sposoban da u kontinuitetu stvara šanse. Drugo je pitanje da li Orlovi mogu samo da nastave kako su igrali poslednjih pola sata u Gelzenkirhenu. Da se sad oni postave kao Englezi u prvih 15 minuta naspram nas. Da melju. U savremenom fudbalu retko ko „gazi“ rivala sve vreme, ali zašto bismo čekali 65. ili 75. minut? Zašto ne od prvog? Pa da se mi osećamo ugodno kao Ostrvljani pre neki dan.

Šta kaže tradicija: Ako kaniš pobediti, ne smeš primiti gol

Projektovana promena stila će značiti i drugačiju orijentaciju. Na premijeri smo igrali uglavnom iza lopte. Sad je bitno da je imamo u nogama. Što je izazovno, ali može da bude i zamka. Izazovno, jer smo zabeležili tačno 100 tačnih dodavanja manje od Engleza i pošto smo svesni snage protivnika logično je da se taj segment poboljša. Samo što onda rizikujemo da uđemo u drugi problem, a imao ga je Portugal pre tri meseca u Ljubljani. Tad je došao na „Stožice“ kao tim koji je primio najmanje golova u kvalifikacijama (svega dva), držao loptu, besomučno se dodavao, kao pritiskao, a naleteo na zid ekipe Matjaža Keka i Slovenija je razvila dve kontre kojima je matirala selekciju Roberta Martinesa.

Zna to sigurno i Dragan Stojković i možda nema razloga da baš grune od prvog minuta, ali ćemo izvesno videti Srbiju u drugačijem formatu. Onom koji struka često krsti terminom - kontrolisan rizik.

Može i tako da se pobedi. Samo da se pobedi.