Džerod Henderson pamti derbije i posle 20 godina: Polivanje pivom na parkingu i beli Čarls Barkli

Pred nama je 63. meč Crvene zvezde i Partizan Mozzart Beta u ABA ligi, već se stvorila dvodecenijska istorija okršaja večitih rivala u regionalnoj ligi koja je iznedrila brojne heroje tokom prethodnih 20 godina. Bilo je tu svega i svačega, najneverovatnijih heroja u crno i crveno belom dresu. Neku su možda vremenom pomalo pali i u zaborav iako su u svoje vreme bacali navijače u delirijum. Jedan od tih "zaboravljenih" heroja je Zvezdin Džerod Henderson. Amerikanac sa brojem 23 na parketu je podsećao najviše na legendarnog Alena Ajversona. Sa ubitačnim krosoverom je znao da sruši tada i moćni Partizan.

Razlog pokušaja da dođemo do igrača koji se ne bavi profesionalnom košarkom već više od 10 godina je jedna veoma specifična utakmica. U pitanju je drugi regionalni ligaški derbi u istoriji takmičenja. Bilo je to 5. marta sada već davne 2005. godine. Apsolutni favorit bio je Partizan sa Duškom Vujoševićem na klupi i Dejanom Milojevićem na parketu. Pokojni Milojević je na tom meču postavio rekord kada su ABA derbiji u pitanju. Postigao je 37 poena, imao je indeks 44, ali sve to nije bilo dovoljno za pobedu jer je Crvena zvezda imala Džeroda Hendersona.

Bek šuter koji je u ABA ligu doneo šmek NBA lige, sa sve šorcem preko kolena i ludim 'krosoverom' koji niko nije mogao da zaustavi. Isporučio je tada 26 poena crno-belima i doneo neočekivanu pobedu klubu sa Malog Kalemegdana.

U pomoć nam je pritrčao još jedan akter te utakmice - Partizanov Vontigo Kamings koji je i sam nekoliko puta davao intervju za Mozzart Sport, ovoga puta nas je uputio u smeru Hendersona za koga biste očekivali da je period u Srbiji tek uspomena koja je izbledela vremenom, a onda je stigla stigla poruka koja je nagovestila nešto drugačije stanje stvari.

Ovo nam je bilo dovoljno da ga pozovemo i u prvih 30 sekundi se uverimo koliko je zapravo period u Srbiji ostavio traga na ovog Amerikanca rođenog u Luizijani.

"Dobar daaaaan", viknuo je Henderson u telefon na čudnom, ali izuzetnom simpatičnom srpskom jeziku, a onda narednih 30 sekundi ispaljivao sve moguće psovke i doskočice na srpskom jeziku, koje nisu da ih baš ovde ispišemo:

"To je bilo prvo što sam naučio u Srbiji još kada sam bio u Vršcu, a i danas ih pamtim".

Posle još petnaestak sekundi psovki i gromoglasnog smeha, najzad i on, ali i mi uspevamo da se uozbiljimo i krenemo pomalo da se prisećamo nekih košarkaških utakmica.

"Srbija mi je ostala u prelepom sećanju i Hemofarm i Crvena zvezda.... Zvezdaaa ooooo... Oooooo... Čoveče".

Ponovo nakratko gubimo fokus sa teme razgovora, ali izgovaramo jednu reč - Partizan.

"Brate moj... Te utakmice su nešto posebno i te pobede su mi bile baš drage i sećam ih se i dan-danas. Gledam ponekad klipove sa tih duela i naježim se zbog svega".

Baš na tim mečevima je Džerod umeo da pokaže sav napadački arsenal.

"Misliš na moj krosover.... Ahaaaa, lopta na jednu stranu, pa je povučem... Jaaa na drugu stranu... i samo je odbrambeni igrači prate dok ih slomim i pogodim. Imao sam taj dribling koji je išao široko u stranu, slično kao Alen Ajverson", slikovito će nekadašnji bek Zvezde.

Krenuo je Henderson da nabraja imena igrača Partizana protiv kojih je igrao i to bez greške, od Uroša Tripkovića, preko Koste Perovića za koga je znao da je otišao u NBA ligu.

"Bili su baš jaki na svim pozicijama, igrali su Evroligu, ali jedan čovek.... Beli Čarls Barkli... Brate moj... Ja tebi ne mogu da objasnim kakav je to igrač bio. Kakva je to stena bila. Beli Čarls Barkli... Počivaj u miru, brate moj, velika je to tragedija. On je bio čudesan, Dejan Milojević je bio veliki košarkaš i velika mi je čast što mogu da kažem da sam igrao protiv njega. Sećam se dobro te 2005. godine, došli smo do velike pobede".

Henderson u duelu sa Milojevićem i Kamingsom (© MN Press)

Konstatujemo da je to period kada je Partizan dominirao srpskom košarkom.

"Bili smo i mi jaki. Borili smo se, imao sam braću u Crvenoj zvezdi. Uvek sam mogao da računam na Gorana Jeretina i Vladu Dragojlovića da mi čuvaju leđa, a tu je bio i Leri O'Benon, jedini Amerikanac uz mene u timu. Bila su to drugačija vremena, ali se nisam osećao loše u timu. Naprotiv, prihvatili su me, a i ja sam prihvatio kulturu Srbije. Bilo je tu malo psovki, malo zezanja, ali i napornog rada kod trenera Dragana Šakote koga izuzetno cenim".

Opet simpatični i harizmatični Džerod prekida niz pitanja i moli za pomoć.

"Neka se neko raspita i pomogne mi da nađem broj Subotića. Mnogo sam ga voleo i on je moj brat".

Konstatujemo da verovatno misli na Vujadina Subotića.

"Mislim da je tako, imate svi slična imena pa ponekad zaboravim. Bio je izvanredan momak, mnogo mi je pomagao kada sam bio u Beogradu".

Po treći put vraćamo temu na večiti derbi sa Partizanom.

"Imam jednu anegdotu koju nikada nisam prepričao u intervjuima".

Čedomir Vitkovac i Henderson (© MN Press)

Priča teče bez našeg prekidanja...

"Uvek sam voleo da ranije stignem na utakmice pre svih i da se na miru pripremim. Međutim pred jedan derbi ja sam kasnio, ne mogu da se setim baš iz kog razloga, ali iz kluba su mi dali neku crvenu dačiju da vozim, mislim da je bila dačija i ja jurcam kroz saobraćaj i shvatim da nemam gde da se parkiram i da ću morati na parking iza Pionira. Uspevam ja tu da nađem mesto, ali se već bilo skupilo veliki broj navijača Partizana".

Tu razgovor dobija nove komične momente.

"Okupirali su me odjednom navijači i kreću da se deru, ali mi je izgledalo kao da se vesele što me vide, a bili su navijači Partizana. Prepoznali su me. Čak su hteli i da se slikamo, jedan je u čitavoj euforiji prosuo čitavo pivo na mene, pomislio sam čoveče, šta je ovo... Tu se našao jedan od pomoćnika Duška Vujoševića koji me je uveo u dvoranu. Bila je to samo jedna situacija sa navijačima koji su bili ludi. Na tribinama je bilo svega i svačega, bili smo gađani kovanicama, flašama, bilo je i praznih tribina, ali sve je to bila čar tog vremena".

Vraćamo ga na Duška Vujoševića koga je pomenuo imenom i prezimenom.

"Dule me je voleo, poštovao me je iako je bio trener Partizana, a ja igrač Crvene zvezde. Sretali smo se u hodnicima dvorane posle treninga ili utakmica i uvek mi je prilazio i govorio uvek isto: 'Hendersone, biće to dobro'. Stalno je ponavljao, biće to dobro. Na srpskom je govorio. Naravno ja nisam razumeo, pa sam uhvatio Subotića za ruku i on mi je objasnio šta to znači".

© MN Press

Karijera ovog momka imala je čudan put. Iako je imao odličnu koledž karijeru, nije uspeo da dođe do NBA lige. Odlučio se za prelazak u Evropu 2002. godine.

"Sećam se da sam pokušavao da dođem do NBA lige. Trenirao sam sa Hornetsima dok su još bili u Nju Orleansu. Bio sam baš dobar, davao sam oko 15 poena na tim pripremnim utakmicama i samo su mi rekli da neću biti deo tima. Bio sam mnogo razočaran, nisam znao šta da radim. Evropa mi nije bila ni na radaru. Nisam ništa znao šta se tamo dešava kada je košarka u pitanju. Ipak, tadašnji agent mi je pomogao, a i čudna je bila klima u Americi. Desio se tih godina teroristički napad u Njujorku i procenio sam da je bolje da odem u Evropu i pokušam da zaradim novac. Ispostavilo se da sam sebi otvorio neverovatna vrata i da sam narednih 10 godina doživeo mnogo toga lepog".

Pitamo ga čime se danas bavi s obzirom da ga u medijima nema još otkako je prestao da igra pre 10 godina.

"U trenerskim vodama sam. Pomažem klincima, zvao sam neke univerzitete da se raspitam da li imaju mesta za mene u njihovom trenerskom stafu. Živim u Luizijani".

Prisećamo se da je još jedan momak iz Luizijane ostavio dubok trag u Srbiji - Bo Mekejleb. Plejmejker koji je žario i palio u dresu Partizana.

"Legenda Nju Orleansa. Naravno da znam Boa Mekejleba... Pozdravi Boa u moje ime kada ga čuješ. Reci mu da ga Džerod voli".

Razgovor o Crvenoj zvezdi je rasplamsao sećanja.

"Voleo bih da me Zvezda pozove da dođem na neku utakmicu. Čujem da se sada utakmice igraju u velikoj dvorani. To bi bilo prelepo. Pre dve godine su me pozvali da se vratim u Poljsku, voleo bih isto i u Srbiju da se ponovo derem... Zvezdaaaa ooooo", završava harizmatični Henderson razgovor za Mozzart Sport.