To nije fudbal, to je umetnost pokreta
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | pon. 08.09.25. | 10:21
Špancima „šestica“ u Turskoj samo još jedan dan na poslu, Alkaras mnogo zanimljiviji. Nestvarna partija Crvene furije u Konji u drugom planu
Eh, kad bi srpski fudbaleri nekom dali šest komada u gostima (6:0), kakva bi to fešta bila... Pa, još kad bi to bila neka reprezentacija od imena, kakva je Turska, recimo.
A, za Špance to je bio samo još jedan dan na poslu. Ništa tako neobično, ništa vredno preteranog slavlja. Štaviše, sudeći po medijima sa Pirinejskog poluostrva danas, daleko im je interesantniji trijumf Karlosa Alkarasa na Ju Es openu i njegova šesta grend slem titula, povratak na prvo mesto svetske liste. Jeste sjajan rezultat, nema šta, ali možda smo i mi malo na to oguglali posle vanvremenskih uspeha Novaka Đokovića.
Izabrane vesti
Zato je, valjda, svima ostalima koji vole fudbal igra reprezentacije Španije u Konji bila – spektakl godine. To nije bio fudbal, to je bila umetnost pokreta. Teatar. Video igrica. Kao na nekim trenerskim seminarima demonstracija kako bi trebalo da izgleda ovaj sport, kako i kuda da se gura lopta unapred.
Utakmica je od prvog minuta izgledala kao da je na teren istrčalo 18 Španaca protiv sedmorice Turaka. Gosti su dobili svaki duel, oduzeli sijaset čistih lopti, a kada bi je uzeli... Tačna dodavanja u noge, u prostor, spoljnom, unutrašnjom, propuštanje kroz noge, dodavanja u šesnaestercu, golovi sa petoparca, golovi sa distance. Sve što čovek može da poželi kada gleda fudbal. Šest golova, a moglo je, bez preterivanja, da ih bude još toliko! Posle petog golman Turske Čakir samo što od nemoći nije zaplakao. A, bio je, kakve li ironije, najbolji pojedinac svog tima!
Panika u turskim redovima kada god bi izgubili loptu bila je bolna za gledanje. Na terenu je zaista izgledalo kao iz one legendarne anegdote Siniše Mihajlovića, samo sada sa Jamalom u glavnoj ulazi: „Ide Lamin, a nas četvorica u odbrani sami“. To šta je mladi as Barselone izvodio na terenu je bilo ništa manje nego čarobno. A, opet nije bio igrač utakmice, to zvanje je poneo Mikel Merino sa tri gola.
„Danas smo igrali bez greške, nema šta više da se doda. Nismo želeli da ponavljamo greške koje smo pravili na meču sa Bugarskom. Već od danas počinjemo da razmišljamo o tome kako da budemo još bolji sledećeg meseca“, rekao je selektor De la Fuente posle pobede u Turskoj.
A, kako još bolji, čoveče, zar je to moguće!?
Šest primljenih golova kod kuće bi u 99 odsto slučajeva bilo dovoljno da selektor te reprezentacije dobije otkaz još pre 90. minuta. Ali, ovo je bila takva partija Španije, takva sila koja se obrušila na Tursku, da domaći čak nisu bili ni besni iz nemoći na terenu. Nije bilo nekih krvničkih startova, provociranja incidenata ili bilo kakvih poteza koji bi otkrivali frustraciju pred domaćom publikom. Puleni Vinčenca Montele, a i sam Italijan, su se na kraju samo sklonili s terena. Ne znamo šta je selektor Turske rekao De la Fuenteu na kraju, kod rukovanja, strateg Španije je samo slegnuo ramenima, kao da je hteo da kaže: „Zaigrala se deca, šta sam ja tu mogao“.
A, tim Španije koji je počeo utakmicu imao je prosek godina 24,9. Što će reći da je još dosta godina kvalitetnog fudbala pred njima. Zato, svete, dobro se drži ili što bi rekli Englezi: „Be afraid, be very afraid“.
.jpg.webp)
