Smrt na braniku fudbalske romantike
Vreme čitanja: 5min | ned. 01.06.25. | 13:40
Koliko god patetično zvučalo, niko ne može da porekne da je Inzagijev Inter u poslednjih nekoliko godina bio protivteža svemu što je u evropski fudbal došlo sa Bliskog istoka
Inter nije uspeo da kruniše svoj olimpijski ciklus. Za četiri godine pod Simoneom Inzagijem samo jedna značajna titula - Skudeto 2024. Bilo je tu još nekih trofeja, ali dobro je poznato da Italijani kupove i superkupove mnogo ne fermaju. Za njih je učestvovanje u tim takmičenjima nužno zlo. I zato, čini se na kraju jednog puta, jedne ideje, kad se podvuče crta, daleko lošiji fudbaler a mnogo bolji trener od braće Inzagi, komotno može da bude proglašen jednim od najvećih ‘slavnih gubitnika’ u modernoj fudbalskoj epohi.
Gubitnik - jer u potonje dve nedelje uspeo je da proćerda sve na čemu je vredno radio godinu dana; da pride, usled poraza od dosta slabijeg grdskog rivala ostane bez preostala dva domaća trofeja; slavan i poštovan - jer se dva puta u tri godine našao na braniku fudbalske romantike i tradicije.
Izabrane vesti
A znate kako obično biva: što je protivnik moćniji, smrt je slavnija.
U Istanbulu 2023. poklekao je pred šeicima iz Abu Dabija i njihovom opsesijom, dok u Minhenu ni metak nije uspeo da ispali u katarski investicioni fond (Qatar Sports Investments), sinoć oličen u Pari Sen Žermenu.
Koliko god patetično zvučalo, niko ne može da porekne da je Inzagijev Inter bio protivteža svemu što je u evropski fudbal došlo sa Bliskog istoka. I mada će kad bude objavljeno da je zvanično završio s Nerazurima krenuti baš u zagrljaj silnim arapskim milionima (nedeljama se već govorka kako je njegova sledeća destinacija Saudijska Arabija), legat ostaje; ostaje činjenica da su Milanezi ‘pali’ boreći se protiv novokomponovanih fudbalskih nemani.
.jpg.webp)
Istini za volju, kraj specifične Interove ere došao bi svakako, sve i da je sinoćni rezultat bio popuno drukčiji. To nalažu biološko-fudbalski procesi. Ono što pojačava utisak i kraj čini pomalo filmskim, nudeći za temu fucnuti scenario s fokusom na borbu ‘dobra i zla’, jesu neravnopravni uslovi u kojima se Inter nadmetao sa Mančester Sitijem i Pari Sen Žermenom.
“Dobro je poznato da Italija odavno nije fudbalski raj u koji svi žele da dođu. Naša liga postala je protočni bojler, igrači odlaze za boljim uslovima pre svega u Englesku. Mi više nemamo ekonomsku moć, klubovi poput Pari Sen Žermena upravljaju neograničenim budžetima. I to nije alibi, to su činjenice”, kazao je kasno sinoć Bepe Marota, prvi čovek milanskog kluba.
A šta kaže matematika?
Mada uživa u finansijskim blagodetima naspram ostalih članova Serije A, s pihodom od 390 miliona tokom sezone 2023/24 Inter nije u TOP 20 klubova Evrope. Na plate trenutnog igračkog kadra troši 228.000.000 - što je značajno manje od Njukasla ili Totenhema - a otkako je Simone Inzagi seo na klupu, u leto 2021, na obeštećenja je potrošeno 258.000.000. To Inter rangira na 40. mesto u svetu. Ispred njega su klubovi poput Bornmuta (356.000.000), Rena (405.000.000), dok su Aston Vila ili Vest Hem ‘skrcali’ duplo više.
Primera radi, u istom periodu, Pari Sen Žermen je na pojačanja potrošio blizu milijardu evra! Više od njega samo Čelsi.
Tek kada se analizira neto potrošnja tokom Inzagijevog mandata, Interova - ili ako vam je draže Marotina - briljantnost na tržištu dolazi do punog izražaja: na 258 potrošenih miliona dolaze 372 zarađena. Dakle, plus 114.000.000 evra!
Da bismo sve ovo stavili u pravi kontekst, treba da znate da je 240 klubova na svetu registrovalo veću neto potrošnju od Nerazura, uključujući Portland Timbers, Norič Siti ili Pizu?!
Da li znate koliki je krater u kasi PSŽ-a? Pokušali smo da izračunamo - preko ŠEST MILIJARDI EVRA!
Kada govorimo o vrednosti kompletnog igračkog kadra (677.000.000) Inter je tek 10. na planeti, PSŽ košta skoro za trećinu više, međutim razlika je još izraženija ukoliko se uporede sinoćne startne postave: Milanezi 150.000.000, Parižani skoro pola milijarde.
Pritom, u startnih 11 Pariza polovina igrača kupljenih / dovedenih iz Serije A (Donaruma, Hakimi, Markinjos, Ruis, Kvarachelija), što samo potvrđuje tezu o ekonomskoj nemoći Italijana.
Šta je u ovakvom odnosu snaga mogao Inter?
Mogao je da ne doživi brodolom, mogao je da ne odigra najlošiju utakmicu u sezoni, međutim da promeni konačan ishod - teško.
“Mi u Italiji možda možemo da dobacimo do nekih ciljeva zahvaljujući našoj kompetitivnosti, zahvaljujući sposobnostima naših trenera ili talentu igrača, ali razlika je u ovom slučaju bila toliko očita. Nadvisili su nas u svemu”, dodao je Marota bez srdžbe u glasu, očito svestan da je njegov tim ‘udario u plafon’.
Pa kad je tako, onda i nema za čim da se žali.
Posebno što je klub nakon petnaestak godina finansijske nestabilnosti ponovo na svojim nogama i u pravim rukama. Deluje kao da ne postoji bolji momenat da se krene u neizbežnu rekonstrukciju.
Prvo i ključno pitanje - Simone Inzagi i njegova sudbina. Iako deluje da će gotovo sigurno u Arabiju za 25.000.000 po sezoni, Marota još nije sasvim digao ruke.
“Poslednja utakmica ne donosi nikakvu promenu naše procene da je Inzagi apsolutno dorastao ulozi u kojoj se nalazi. Ima još godinu dana ugvora, pokušaćemo da produžimo saradnju. Kao što je od ranije poznato, sešćemo tokom iduće nedelje da razgovaramo”.
Bilo da Inzagi ostane ili odluči da digne sidro, Inter već ovog leta očekuje ozbiljan restart. Nekolicini igrača kroz mesec dana ističu ugovori (Arnautović, Korea, De Fraj), za brojne veterane potrebno je pronaći alternative (Zomer, Ačerbi, Mhitarjan, Darmjan), a za sadašnji sistem igre biće potrebno dovesti makar još jednog napadača.
E sad, u slučaju da Inzagi odbije novi ugovor, šuška se da bi Inter krenuo po Seska Fabregasa. Španac je poslednjih nedelja odbio Leverkuzen i Lajpcig, ali poziv sa Đuzepe Meace ipak je ‘drugi padaž’. Baš kao što je ‘drugi padaž’ njegov stil u odnosu na Inzagijev. To bi podrazumevalo poptuni sistemski zaokret i brdo posla za Marotu i Auzilija.
A onda bismo definitivno mogli da ‘sviramo kraj’ jednoj simpatičnoj plavo-crnoj eri koja duhom i patinom nekdašnje slavne Serije A, nije uspela da stane put fudbalskom progresivizmu pod plaštom kandura.
tagovi
Obaveštavaj me
Inter.jpg.webp)
