Skrivene poruke Gordana Petrića

Bolje jeste, dobro nije. Za nijansu ili dve kvalitetnije nego protekle sedmice, a daleko ispod stadnarda Partizana. Ko smatra da su crno-beli ubedljivom pobedom nad Hamrunom rešili probleme u velikoj je zabludi, pošto je iz prvog meča završnog kvalifikacionog kola za plasman u Ligu konferencije najvredniji – rezultat.

Igra je ponovo bila problematična i tačno se video nesklad između napadačkog i odbrambenog dela tima. Ofanziva je funkcionisala dovoljno ubedljivo, stranci iskoristili maltene sve prilike i potvrdili kako mogu da naude svakom protivniku, dok je pozadi Parni valjak ličio na jugo 45 u vremenu kad moderniji automobili špartaju evropskim ulicama. Tu ogromnu razliku na dva kraja terena novi trener Gordan Petrić pokušao je da ublaži promenom formacije (prešao na igru sa tri štopera i dva beka) i prepuštanjem lopte rivalu u većem delu prvog poluvremena, pa se tako došlo do apsurdnog podatka da su gosti sa Malte imali veći posed (čak i drastično, posle deset minuta izražen u procentima 91:9, na velikom odmor 60:40). Posledica takvog opredeljena su reakcije sa tribina, negodovanja navijača, nerazumuvanje za veliki broj povratnih lopti u kazneni prostor Aleksandra Popovića i odustvo kreacije prilikom izgradnje napada iz poslednje linije.

A opet je rezultat sve pokrio, pošto je tri od četiri gola srpski predstavnik postigao tako što je oduzeo loptu gostima i zadao im fatalne kontraudare, dok je preostali posledica uigrane akcije iz prekida. Što samo ukazuje da je Petrić uvideo da je ovaj sastav toliko limitiran da ima problema kad se zaleti na postavljenu odbranu, te je zbog toga bio pragmatičan. Makar protiv ekipe koja jeste napravila iznenađenja ovog leta, ali je kvalitetom na nivou superligaša. Rivalu je dao loptu, a kako su fudbaleri Hamruna, ipak, sa njom manje druželjubivi od Partizanovih, kažnjavao ih iz tranzicionih napada.

„Trebalo bi Partizan u narednim utakmicama da igra takmičarski, videćemo da li će to doneti lepotu fudbala. Verovatno ćemo se prilagođavati utakmicama kako bismo skupili što više bodova“, jedna je od Petrićevih poruka sa obirsom – skrivenih.

Ovom timu su potrebna osveženja (© Star sport)

Šef stručnog štaba nije rekao, ali deluje da je želeo da ukaže, kako je njegov tim trenutno toliko uzdrman da mora da odstupi od decenijskog opredeljena promovisanog rečima Miroslava Đukića („Mi smo Partizan, idemo po protivnika“) i navijačkog zahteva („Napadaj, napadaj, Partizane, napadaj“). Iz prostog razloga što nema dovoljno resursa da izvede ono što verovatno i sam želi.

Kao čovek koji je fudbalski sazreo na Ostrvu, Petrić je odavno naučio da u fudbalu prioritet ima njegovo veličanstvo rezultat. A da se o utiscima razglaba danima. Sve dok je zapis na semaforu dobar niko neće baš toliko zamerati na izvedbi na terenu, iako će se mnogi, čak i opravdano, zapitati da li taj takmičarski fudbal mora da se promoviše protiv malteškog tima!? Što otvara debatu da je Partizanov loše selektiran, da ovako kako je sad napravljen igra na mahove. Nije mali broj onih koji su blizu uverenja da rezultatski napredak u poslednja dva meča (Madost GAT, Hamrun) ne prati bogzna kakav igrački boljitak i da će crno-beli u tom segmentu podsećati, primera radi, na ekipu Sava Miloševića. Nekonstantnu.

PARTIZAN - OCENE: Andradeu pao kamen sa srca, Popović spasavao crno-bele, Saničanin se napatio

Osim ukoliko joj se ne dovedu pojačanja. To je druga skrivena poruka Gordana Petrića. Iako je u svakom obraćanju javnosti otkako je zamenio Iliju Stolicu (a i bivši trener je sedmicama govorio o problematici kasnog angažovanja novajlija) ukazivao na potrebu za širim kadrom, novi trener konstantnim ponavljanjem jasno stavlja do znanja da nema dovoljno (dobrog) materijala da gradi tim i(li) igru. Zahtevom da se dovedu zadnji vezni (jedan, a možda i dvojica, posle odlazaka Marka Jevtovića i Saše Zdjelara) kao da želi da poruči da je tu srž problema: da napad baš i ne može da funkcioniše ako pozadi nema osigurače, kao što ni odbrana nije u stanju da bude uverljiva ako ispred nje nisu fudbaleri koji će je zaštititi ili u najmanju ruku sprečiti česte ulaske rivala u kazneni prostor kao što je bio slučaj sa prosečnim Hamrunom.

„Očekujem pojačanja, kako bismo imali više prostora za kombinatoriku i stvaranje balansa u ekipi“, potencira Petrić.

Natho kao rezerva (© Star sport)

Još jedna – naizgled, misteriozna – poruka poslata u etar tiče se statusa Bibarsa Natha. Prvi put otkako je došao na Topčidersko brdo (leta 2019) Izraleac nije proveo ni minut na terenu u evropskoj utakmici, a da to nije uslovljeno kartonima ili povredama. Više je razloga zašto nova „desetka“ nije učestvovala u pobedi nad Hamrunom: prvi se tiče fizičke spreme, jasno je i laiku da nema dovoljno snage i(li) svežine da bi jurcao napred-nazad, drugi terteta godina (u februaru napunio 34), treći opredeljenja sturke da bi se u „taktičkom fudbalu“ pogubio, jer ne bi mogao da deluje ispred protivničkog kaznenog prostora, gde je najopasniji, a nije trkač sposoban da odgovori vraćanju u odbranu i istrčavanju kontri kakvu su kod trećeg pogotka kreirali Patrik Andrade i Kvinsi Menig, pre nego što je akciju okončao Fuseni Dijabate.

Doduše, velika većina Grobara smatra da Natho nije ni igrač za klupu, a Petrić kao da pokušava da im objasni da – jeste. U jesen karijere Čerkez bi možda ponekad na utakmicama Mozzart Bet Superlige mogao da donese prevagu kad svež i odmoran uđe u završnih pola sata, da promeni ritam, pošalje pas koji „cepa“ protivničke odbrane, međutim, pitanje je da li je to dovoljno za Evropu.

UEFA koeficijenti: Srbija na pragu glavnog cilja, luda sreća i dalje nas prati

Postojala ideja i kod Aleksnadra Stanojevića da Bibars Natho bude džoker, fudbaler za rotaciju, pa je trener iz prošle sezone, ipak, video da baš i nema smislenijih rešenja i nastavio da insistira na nekadašnjem asu moskovskog CSKA. Petrić ga je izveo u Novom Sadu iako je crno-belima bio potreban mirniji završni pas, o onda mu nije dao ni sekund protiv Hamruna, čak ni kad je prednost bila ubedljiva. Što nagoveštava zaokret, a možda nema potrebe za dramatizacijom.

„Bio je to deo taktike, što ne znači da Izraelac neće igrati neku sledeću ili onu tamo utakmicu“, pojasnio je Petrić, koji će, bude li došao Adem Ljajić, morati da se suoči sa odlukom kome će poveriti ključene organizacije napada.

Ono što je bilo primetno u Nathovom slučaju po okončanju utakmice u četvrtak veče jeste nezadovoljno napuštanje terena, nisu pomogle ni reči utehe napadača Rikarda Gomeša i trenera golmana Nemanje Jovšića, niti ga oraspoložilo skandiranje publike na istoku. Mada, Bibars je imao slične situacije u prošlosti i nije gunđao, bar ne javno. Vratio se treninzima i zapeo.

Kao to bi trebalo da urade i njegove kolege. Na pogrešnom su putu samo ako pomisle da su probleme anulirali ubedljivom pobedom vrednom približavanja grupnoj fazi Lige konferencije.