Unaj Emeri: Propustio sam priliku da budem najbolji trener na svetu! Sudije me izbacile protiv Barse i Reala, ali zaustavio sam Arsenalov pad

Fantastičan trener za klub na granici između osrednjeg i vrhunskog. A kad je trebalo da se potvrdi na najvišem nivou – ćorak. Tri pehara Lige Evrope uneo je Unaj Emeri u muzej Sevilje, izgradio reputaciju čoveka nepobedivog četvrtkom veče, međutim, selidba u Pariz, kasnije London, pokazala je da još nije dorastao izazovima koji podrazumevaju osvajanje Lige šampiona ili oporavak giganta kakav je Arsenal.

Mada je bilo svetlih trenutaka na Parku prinčeva i Emiratima, učinak Španca na poslednje dve adrese pre se može oceniti negativnim, iako će sam kazati da su ga okolnosti sprečile da uradi više. Na primer, na klupi Pari Sen Žermena, gde su ga dvaput uzastopno zaustavili Barselona, pa Real Madrid. Katalonci na brutalan način, čuvenom La Remontadom (0:4, 6:1), a kraljevski klub maltene rutinski (1:2, 1:3).
„Osvojio sam Ligu 1, četiri trofeja u kupu, jedan pehar Superkupa Francuske, ali glavni cilj je bio da se uzme Liga šampiona. Prve sezone nadigrali smo i ubedljivo savladali Barselonu u Parizu, da bismo u revanšu eliminisali samo zato što još nije postojao VAR. Očigledno je da su nas izbacile pogrešne odluke sudija. Naredne sezone sudarili smo se sa Realom, timom koji je bio u strahovitom naletu, triput uzastopno se peo na krov Evrope. A i tad smo, na prvoj utakmici osmine finala u Španiji, mogli da se žalimo na greške arbitara. Zaključak je da smo prvi put stradali zbog sudija, a drugi pred naletom branioca trofeja“, priseća se Emeri u razgovoru za Frans fudbal.

Svestan je da je u Pariz doveden kako bi skupoceni tim doveo do „ušatog pehara“. Ako mu je za utehu, u eri silnog upumpavanja novca nisu u tome uspeli ni Loran Blan, ni Karlo Ančeloti, ni Tomas Tuhel još...
„U Pari Sen Žermenu sam mogao da postanem najbolji trener na svetu. Propustio sam priliku. Odlazak iz Sevilje u PSŽ je predstavljao prelazak na viši nivo, postojala je obaveza da pobedimo svaku utakmicu. Ima sam problema da nametnem stil, između ostalog i zbog jezičke barijere, ali i povreda ključnih igrača, kao što je Nejmar. Posle deset minuta revanša sa Madriđanima 2018. shvatio sam da ne možemo da ih prođemo“.

A kako je izgledala saradnja sa Brazilcem? Ne baš uvek podređenom timu, čini se...
„Lako je trenirati Nejmara. Dečko voli fudbal, ima dobru dušu, srećan je u Parizu. Ako radi kako bi trebalo, ako ga ljudi razumeju, mogao bi baš u dresu PSŽ-a da postane najbolji fudbaler planete“.

Emerijev problem, kao i danas Tuhelov, podrazumevao je pokušaj držanja PSŽ-ove svlačionice pod kontrolom, što nije nimalo jednostavan zadatak u nameri svih igrača da budu glavni: Kavani, Verati, Tijago Silva, Nejmar, pa čak i u početku simpatični, a poslednjih meseci sve nervozniji Kilijan Mbape.
„Dobar je dečko, ali (pre)ambiciozan. Taj ego nekad izbija iz njega, pokazuje ga javno, a to nije dobro, jer pokazuje da ne ume da kontroliše emocije i stvara lošu sliku u javnosti“.

Uprkos svemu:
„PSŽ može da osvoji Ligu šampiona ove sezone, a čak i da to ne uradi, katarski vlasnici neće odustati, sve dok ne uspeju u toj nameri“.

Kad smo već kod čelnika, novinari Frans fudbala pitaju se kakav je bio Emerijev odnos sa Naserom al Kelaifijem.
„Uvek me je podržavao. Na primer, kad je trebalo da dovedemo Nejmara poverio mi je zadatak da Brazilcu lično predočim kako ćemo graditi tim oko njega. Kad jurite fenomenalnog igrača kao što je Nejmar ne možete mu reći da već imate ekipu i da je potrebno da joj se prilagođava. Naprotiv, potrebno je da stvarate tim oko njega. U suprotnom, sigurno neće doći. Predsednik i ljudi iz uprave su pregovarali oko ugovora, ali trener je taj koji je trebalo da ubedi igrača da za njega ima plan“.

Posle dve godine rada u glavnom gradu Francuske, Unaj Emeri se leta 2018. preselio u London, sa zadatkom da na klupi Arsenala zameni Arsena Vengera. Samo po sebi – teška misija. Još teža ako se zna da Tobdžije dugo nisu konkurentne u borbi za titulu.
„Kad sam stigao u London, Arsenal je već dve godine bio klub koji se kretao nizbrdo. Zaustavili smo pad i čak uspeli da ojačamo klub plasmanom u finale Lige Evrope (poraz od Čelsija, 1:4) i petim mestom u Premijer ligi. Završili smo samo bod iza Totenhema, tako što smo ostvarili samo jednu pobedu u poslednjih pet kola. Imali smo plasman u Ligu šampiona u rukama, ali nismo uspeli u finalu u Bakuu. No, sezona je važila za dobru, ideja je bila da nastavimo razvoj, ali smo u međuvremenu ostali bez četvorice igrača od kojih je svaki bio kapiten (Košćijelni, Čeh, Remzi, Monreal). Nedostajali su nam da ostanemo na zacrtanom putu“.

Nedostajlo je i hemije u ekipi. Mesut Ozil je bio – i sad je kod Mikela Artete – isceđen kao limun, Granit Džaka se svađao sa navijačima, ali je i sam nagovestio da ga je tim „bušio“.
„Neke zvezde nisu imale odgovarajući stav, tražile su više nego što su bile spremne da daju. S obzirom na okolnosti, trebalo mi je više vremena da se uspešno prebacim na nivo kakav sam od Arsenala želeo da napravim. Očigledno sam i ja delimično odgovoran, ali pogledajte, ekipa nije nešto posebno napredovala otkako sam otišao“, dodao je Unaj Emeri.

(FOTO: Reuters)