EuroNIL u Beogradu: Srbija između odliva talenata i velike razvojne šanse

Prvi EuroNIL simpozijum, događaj posvećen NCAA finansijskom sistemu NIL (Name, Image, Likeness ugovori ili skraćeno NIL, omogućavaju mladim sportistima da svoje ime, sliku i imidž koriste u komercijalne svrhe prim. aut.) koji poslednjih godina potpuno menja evropsku i svetsku košarku, biće održan 1. i 2. juna u MTS dvorani u Beogradu.

Organizatori, među kojima je i dugogodišnji novinar Aleksandar Miletić koji je ujedno i vodio konferenciju, pokušali su da objasne zbog čega smatraju da je ovo jedna od najvažnijih tema za budućnost evropskog sporta. U centru pažnje bili su odlazak mladih igrača na američke koledže, milionski NIL ugovori, odnos evropskih klubova i NCAA sistema, ali i pitanje kako Srbija i Evropa mogu da odgovore na promene koje su već duboko promenile tržište mladih talenata.

Među predavačima i govornicima naći će se nekadašnji selektor Srbije i trener nekoliko evropskih klubova Aleksandar Đorđević, te Neš Subotić, nekadašnji košarkaš koji je u SAD izgradio bogate firme posle završenog koledža, igrač Dinamika Bogdan Zimonjić koji se vratio u Srbiju posle uspešnog usavršavanja sa one strane Atlantika, kao i američki stručnjaci iz oblasti razvoja koledž košarke, finansija...

Četvrtak, 19.00: (1,35) Dubai (16,0) Budućnost (3,50)

Pred novinare u MTS dvorani izašli su Žarko Ivković, organizator i idejni tvorac ovog događaja, predsednik Kuće slavnih njujorške košarke i čovek koji je više od trideset godina deo američkog akademskog i sportskog sistema, te Marin Sedlaček, trener i NBA skaut sa višedecenijskim iskustvom u radu.
"U Srbiji sam nešto manje od dve godine i veoma me je iznenadilo koliko se u Evropi malo govori o NIL-u. A upravo u tome vidim ogromnu priliku za Srbiju i Evropu generalno. Ljudi veoma malo znaju koliko NIL može pozitivno da promeni život mladih sportista i njihovih porodica", poručio je Žarko Ivković.

On je istakao da je osnovna ideja simpozijuma edukacija, pre svega roditelja, igrača i ljudi iz sporta.
"Želimo da sve bude transparentno i dostupno svima, da ljudi razumeju šta je NIL, kako funkcioniše i kakve posledice može da ima iz svih uglova. Mnogi se možda ne slažu sa mojim pogledom na ovu temu, ali to je potpuno u redu. Važno je da čuju i drugu stranu priče, posebno američku perspektivu".

Veliki deo konferencije bio je posvećen činjenici da evropska košarka još nema jasan odgovor na masovan odlazak mladih talenata u NCAA sistem.
"Evropa je sve to veoma pasivno posmatrala, kao da je reč o nečemu prolaznom. Računalo se po onoj staroj: ‘Svako čudo traje tri dana’. Međutim, to ‘čudo’ je preraslo u trajni odliv velikog broja mladih igrača iz Evrope i postalo ozbiljna pretnja", istakao je Sedlaček.

On smatra da problem nije samo odlazak igrača, već posledice koje takav proces ostavlja na razvoj evropske košarke.
"Kada vam veliki broj najboljih igrača ode, više nemate pravi reper kvaliteta. Oni koji su ranije bili ‘drugi red’ sada postaju osnovno merilo, iako objektivno možda ne zadovoljavaju evropske standarde kvaliteta".

Sedlaček je upozorio i da se među roditeljima i mladim sportistima stvara pogrešna percepcija da je odlazak u NCAA pre svega finansijska prilika.
"Roditelji i deca sve češće razmišljaju da se košarkom bave prvenstveno kako bi sa 17 ili 18 godina otišli na koledž i uzeli novac. To je veoma kratkoročno razmišljanje. Deca bi sportom trebalo da se bave zato što žele da napreduju, da se razvijaju i da pripadaju nečemu".

Na pitanje šta zapravo znači NIL i kako je nastao, Ivković je objasnio da ceo koncept potiče iz sudskog procesa koji je pokrenuo bivši igrač UCLA Čarls O’Benon.
"Suština je da sportisti danas ne dobijaju novac zato što igraju za fakultet, već zato što se njihovo ime, imidž i prepoznatljivost koriste u marketinške svrhe. Kada je NIL počeo 2021. godine, radilo se uglavnom o manjim marketinškim ugovorima. Danas pojedini sportisti zarađuju stotine hiljada dolara mesečno i sistem je praktično ostao bez jasnih granica".

Govoreći o promenama unutar NCAA sistema, Ivković je naglasio da Amerikanci već pokušavaju da uvedu nova ograničenja.
"Već sada postoje predlozi da pravo igranja bude ograničeno na pet godina od završetka srednje škole. Amerikanci pokušavaju da ograniče dolazak igrača koji su već igrali profesionalno na visokom nivou u Evropi, što je po meni potpuno korektno".

Tema prilagođavanja igrača po povratku iz Amerike takođe je bila jedan od važnijih segmenata konferencije.
"Kada se igrači posle dve, tri ili četiri godine vrate u Evropu, potrebno je određeno vreme da bi njihov kvalitet ponovo došao do punog izražaja u evropskom sistemu. To nije jednostavan proces".

Kao primer Sedlaček je naveo Dušana Ristića i iskustva brojnih evropskih igrača koji su po povratku iz NCAA morali ponovo da prolaze kroz proces adaptacije.
"Moramo da budemo spremni da, kada se ti igrači vrate, ne gledamo samo činjenicu da su došli iz Amerike, već da jasno znamo šta sa njima treba raditi kako bi njihov potencijal bio maksimalno iskorišćen", rekao je Sedlaček.

Detalj sa konferencije (©Mozzart Sport)

Jedna od centralnih tema bila je i činjenica da se NCAA sistem sve više pretvara u profesionalni sport.
"Nekada je koledž košarka funkcionisala drugačije. Dođeš na fakultet, igraš četiri godine, završiš diplomu i eventualno pokušaš da odeš u NBA. Danas treneri praktično svake godine grade potpuno novi tim", rekao je Ivković.

On je podsetio da mnogi poznati američki treneri poslednjih godina napuštaju NCAA upravo zbog promena koje je doneo NIL.
"Mnogi treneri otvoreno kažu: ‘Došao sam da budem trener na fakultetu gde studenti dolaze po obrazovanje, igraju za školu i razvijaju se kroz sistem. Ovo više nije ono zbog čega sam ušao u koledž sport’".

Sedlaček smatra da Evropa mora da pronađe balans između prilagođavanja novoj realnosti i očuvanja sopstvenog identiteta.
"Hteli mi to da priznamo ili ne, košarka u Americi ima potpuno drugačiju kulturološku osnovu. Sve više se bazira na individualizmu i igri ‘jedan na jedan’, dok timski aspekt i socijalizacija gube na značaju".

Ipak, organizatori su više puta naglasili da cilj simpozijuma nije osporavanje odlaska mladih igrača u Ameriku.
"Ovo nije simpozijum koji treba da negira odlazak u Ameriku. Naprotiv. Ali jeste mesto na kojem treba da se razgovara kako da sačuvamo kvalitet koji Evropa trenutno gubi", rekao je Sedlaček.

Ivković je izneo nešto optimističniji pogled na celu situaciju i smatra da Srbija može da pronađe način da izvuče korist iz novih okolnosti.
"Možda sam preveliki optimista, ali iskreno verujem da ovo može da bude velika prilika za Srbiju. Ti igrači od 18. do 22. godine uglavnom ionako ne igraju značajnu ulogu u najboljim evropskim klubovima. Često sede na klupi. U Americi mogu da igraju, da napreduju, da steknu diplomu i pritom zarade određeni novac".

Posebno je naglasio važnost obrazovanja, za koje smatra da se često nepravedno zanemaruje u čitavoj priči.
"Profesionalna karijera može da traje dugo ili kratko, ali obrazovanje ostaje zauvek. To je za mene jedna od ključnih poenti ovog simpozijuma", rekao je Ivković.

Govoreći o budućnosti evropske košarke, Sedlaček je upozorio da federacije i klubovi moraju mnogo ozbiljnije da se uključe u celu priču.
"Na kraju dolazimo do apsurdne situacije da medalja sa Evropskog prvenstva mlađih kategorija nema gotovo nikakav značaj ukoliko iz te generacije nemate tri ili četiri igrača koji mogu da budu deo seniorske reprezentacije".

On smatra da je uspostavljanje ozbiljnije saradnje između evropskih klubova i NCAA sistema jedan od ključnih koraka.
"Trenutno relacija između klubova i koledža gotovo da ne postoji. Postoji odnos između agenata, igrača i univerziteta, ali klubovi su često potpuno izostavljeni iz tog procesa".

Prema njegovim rečima, upravo bi kvalitetna komunikacija između klubova i koledža mogla da pomogne očuvanju kontinuiteta razvoja mladih igrača.
"Klubovi ulažu ogromna sredstva u razvoj dece, ne samo da bi ih prodali, već da bi jednog dana imali određenu sportsku korist od njih. Dobra komunikacija i saradnja mogu značajno da smanje mogućnost pogrešnih odluka i da spreče da talentovani igrači propadnu zbog lošeg izbora sredine ili sistema".

Aleksandar Miletić je poručio da će tokom simpozijuma biti prikazane i video-poruke velikih evropskih trenera poput Svetislava Pešića, Željka Obradovića, Etorea Mesine, Vensana Kolea, Igora Kokoškova i Serđa Skariola, dok će poseban deo programa biti namenjen roditeljima i mladim sportistima.
"Važno nam je da roditelji i sportisti informacije dobiju direktno od ljudi koji poznaju sistem, a ne kroz glasine i poluinformacije. Ako sam nešto naučio kroz više od trideset godina rada u američkom sportu, onda je to da znanje i prava informacija prave najveću razliku", zaključio je Ivković.