Sine moj, da ti Ćiro kaže...

Napustio nas je "Trener svih trenera" - Miroslav Ćiro Blažević. Dva dana uoči njegovog 88. rođendana stigle su tužne vesti iz Zagreba... Nikad dosadan, u svako doba dana i noći raspoložen da prozbori po koju o fudbalu i životu, uz ono prepoznatljivo 'sine moj', a onda i sočnu psovku. Umeli su često da mu zameraju kako govori ono što mase vole da čuju, da se 'prilagođava tržištu'. Nije mario. Ostao je u svom fazonu 'do koske', do samog kraja.

Autora Hrvatske bronze u Francuskoj 1998. i verovatno najdraže Dinamove titule iz 1982, pamtićemo i po istorijskom 'kiksu' sa Robertom Prosinečkim, kog je kao trener Modrih, navodno, servirao Crvenoj zvezdi, ali i po izjavama što ostaju za sva vremena.

* O mladosti, porodici i siromaštvu

"Da nisam prošao sve te tegobe u detinjstvu, ne verujem da bih mogao da odolim svim iskušenjima koja sam imao posle. Tako da Travnik ostaje temelj na kojem sam stvorio jednu trampolinu da bih mogao malo skočiti i odskočiti dalje. Celi život je borba i mene to nije mimoišlo, ali sreća je da sam u toj borbi imao i stanovite rezultate".

IN MEMORIAM: Miroslav Ćiro Blažević

"Majka me je kao dečaka poslala Franjevcima da postanem sveštenik, jer je u ratu dva sina izgubila, moji su bili na ustaškoj strani... Poslušam je i odem u manastir. Tamo sam sreo prelepu časnu sestru. Ja se zagledô u nju, a 'hasim' se digô. Tada sam shvatio da ne mogu biti sveštenik, jer ne mogu bez žena. A majka mi kaže da je to greh. Pa kakav greh, ja sam muškarac?! Zato i vama kažem. Pre nego odlučite šta želite da budete, morate da se testirate kako biste znali za što ste talentovani".

* O prvom trenerskom angažmanu u Švajcarskoj i poslu metlara

"Jeste, radio sam kao metlar, ali taj je metlar u četiri godine klub iz četvrte doveo u prvu ligu Švajcarske, a četiri godine posle postao selektor reprezentacije – prvi stranac u istoriji. Pa kad me jedan šovinist novinar upitao jesam li očekivao da ću od metlara postati selektor, nisam poricao da sam bio metlar, iako sam tada furao Jaguara, a oblačili me kreatori. Odgovorio sam mu: 'Kad sam bio metlar nisam očekivao da ću biti selektor. Ja sam u to bio siguran, budalo jedna'!"

* O svom ponašanju i izjavama

"Teški uslovi života dovodili su često dotle da se u raznim situacijama nisam mogao postaviti onako kako sam želeo i mnogo sam puta morao da budem dvoličan da bih izborio svoj status. Sada imam poziciju koja mi dopušta da budem otvoren. Nemam razloga da jedno mislim, a drugo govorim".

* Zašto je najbolji trener na svetu

"Kažem da sam bolji trener od Kapela, a onda me pitaju: Kako to? Pa da su Kapelo ili Murinjo rođeni u Travniku, došli bi do Turbeta (mesto pored Travnika). Neka oni krenu iz Travnika do samog vrha! Ma daj"...

* O Rijeci

"Imao sam izvanredno komfornu situaciju, i to nakon užasno teškog perioda; probijanje u inostranstvu bilo je lakše od prvih šest meseci rada u Rijeci. Uprkos podršci ljudi iz predsedništva kluba koji su me, zapravo, doveli. U celini gledajući, sredina me uopšte nije prihvatila. Ali Rijeka je ipak na kraju tako igrala da su svi priznavali: 'Taj je Blažević nešto stvorio'. Upravo se tada pojavljuje Dinamo, moja slabost, i to u takvoj situaciji koja se graničila s ispadanjem iz lige. Dok su svi smatrali da je to neprilika, ja sam procenio da je to za mene prilika".

* O Dinamu i tituli iz 1982.

"Nemoguće je porediti bilo koju godinu moje karijere sa tom 1982. i osvajanjem titule prvaka Jugoslavije, koju je Dinamo čekao pune 24 godine. Nijedan uspeh nije ni približan tom, a bio sam peti u Evropi, treći u svetu... Mogao sam biti i prvi! Poslednju utakmicu igramo protiv Budućnosti u Zagrebu, nema nikakvog takmičarskog značaja, a došlo 50.000 navijača na Maksimir. Sećam se i kad smo gostovali Crvenoj zvezdi koju je te godine trenirao Gojko Zec. Izlazim na teren Marakane, a ceo stadion se diže i skandira ‘Ćiro, majstore‘. To se ne zaboravlja. Nesumnjivo da je Dinamo, uz Crvenu zvezdu, naš najveći klub. Navijači klubu daju veličinu, težinu, prave dimenzije".

* O Robertu Prosinečkom

"Novinari su pisali da sam budala, kako nisam video takav talenat. Naravno da sam ga video. Igrali smo prvenstvenu utakmicu sa Željezničarom u Zagrebu, a pre toga smo potpisali ugovor sa njim. Zaigrao je, dao gol i bio sam miran. Istina je da je Ante Pavlović poništio taj ugovor s obrazloženjem da nije potpisan u prostorijama Saveza. Kako ćete na ulici potpisati, rekao je. Iskreno, nisam znao za to. I tako je Prosinečkog odveo u Crvenu zvezdu. To je istina, sve drugo su laži. Prosinečki i ja se ljubimo, grlimo i volimo svaki put kad se vidimo, samo čekam kad će progovoriti tu istinu. Dosta mi je priča da je Ćiro darovao Zvezdi Prosinečkog. Nije tačno. Prosinečki je bio dete, njega je vodio otac u kompaniji s Pavlovićem koji je imao relacije u Zvezdi, bio je glavni sekretar FSJ i obećao im je da će sve srediti. Iza mojih leđa. Bio sam previše administrativno naivan".

* Zašto Robi nije igrao od starta u polufinalu protiv Francuza 1998.

"Ja za to nisam kriv. On je dan pre otišao s treninga zbog povrede i ja sad ne znam je li on povređen ili nije, pa pošaljem ono gluvo krme Marića u igru. Prosinečki je za to sam kriv".

* O Batistuti pred utakmicu protiv Argentine na SP iste godine

"Ni Zvone Boban ni ja ne bismo dali Šukera za deset Batistuta. J*bo te Batistuta".

* O malim satisfakcijama i velikim razočaranjima

"Skoro si me rasplakao, jer to je najveća istina. Ja sam bio šampion i kup osvajao. Bio sam selektor pet reprezentacija. I to su sve velike satisfakcije. A još je veće razočarenje kada si na ulici. Kada te đubrad isteraju i onda ti hodaš trotoarom i pitaš se: Bože, hoće li me još neko angažovati? E, to su ta razočarenja koja totalno zakamufliraju onu radost koju si imao kad si bio šampion. Nikad sreća ne može biti tako velika kad pobediš, koliko je razočarenje veliko kad izgubiš".

* O novcu

"Svi kažu najvažnije je zdravlje. A Ćiro kaže: Da, zdravlje... Ali i najzdraviji čovek bez para - gotova bolest. Ja kad nemam para, ja sam psihički bolestan. Moraš raditi na sebi da bi mogao osigurati egzistenciju. Moraš da se trudiš da bi zaradio novac".

* Sedam faktora uspjeha

"Postoji jedna formula sastavljena od sedam faktora: talent, motivacija, karakter, sportska inteligencija, sredina, trening i na kraju - sreća. Svi su ti faktori važni. U mom se slučaju socijalna motivacija pokazuje kao najveća. Pre je, možda, taj elemenat bio dovoljan, ali se nije uočavalo koliko je i sredina važna".

* O najvećem klubu na ovim prostorima

"To je oduvek bilo delikatno pitanje. Ovi moji će mi zameriti, ali hteli mi to da priznamo ili ne, Crvena zvezda je bila i evropski i svetski prvak. Kad pogledaš rezultat, to je to. Da nije bilo mene, oni bi i dalje vladali".

* O najvećem igraču EX-YU

„Najbolji je Safet Sušić! Sedim jednom sa Šekularcem u Parizu i gledamo Sušića koji je tad igrao za Pari Sen Žermen, a Šeki će meni: ‘Bata Ćiro, pa ovaj je bolji od mene, mamicu mu njegovu‘. Trenirao sam velike fudbalere, Alen Bokšić je jedan od najvećih. Tu su i Boban, Šuker, Asanović… Ali je sav njihov učinak bio podređen interesu ekipe, nije bilo nekih individualnih iskakanja. Sine moj, Peđa Mijatović i Dejan Savićević su bili vanzemaljci, nema ko ih ne bi poželeo u svom timu. Ali, ponavljam, najvažniji čovek je selektor".

* O želji da vodi Crvenu zvezdu

„Kaže Stambolić meni: ‘Ćiro, ti treba da budeš trener Zvezde‘. I to se pročulo, pa došlo i do Džaje i Cveleta. Oni su rekli da ne može Hrvat da bude Zvezdin trener. To je bilo tako primitivno. Džaja i Cvele su to stopirali, ali ne znam ni da li bih ja tada uopšte prihvatio da vodim Zvezdu“.

* O poslednjem gostovanju na Marakani 1999. godine (utakmica Jugoslavija - Hrvatska)

„Usred utakmice nestaje struja na stadionu. Mrkli mrak. Ja se nisam prepao, ali doživeo sam nešto da bih se i sad rasplakao. Svaki srpski igrač grli mog igrača i čuva ga".

* O mogućem susretu Zvezde i Dinama

“To može samo da dodatno pokvari postojeće stanje. Ne bi bila dovoljna samo policija, i vojsku bi morali morali da angažuju“.

* O regionalnoj ligi

“Klima apsolutno još nije povoljna za formiranje te lige. Ni najveći optimisti ne bi mogli da spreče budalaše da naprave sranje. Samo iz tog razloga sam protiv i žao mi je što je tako, jer bi to bila sjajna promocija fudbala. Ali nemoguće je sad. Navijači su najvažniji, mi smo svi tu radi njih. Ako o njima ne vodiš računa, ti si utopista... Pogledajte Francuze, pa oni bi trebalo da ubijaju Nemce čim ih vide na ulici koliko su ih ovi pobili u ratu. A ono, kao da ništa nije bilo, jebote. Bilo, pa prošlo. A mi smo… ne smem ni reći šta smo. Primitivizam je naša karakteristika. Zato tako mislim o regionalnoj ligi, ali nažalost imam puno pokazatelja koji mi daju za pravo da budem negativan prema toj mogućnosti. Zasad. Biće jednom, ali ja, nažalost, neć to doživeti. I žao mi je što neću. To je budućnost i rešenje svih finansijskih problema, sine moj“.

* O novinarstvu

"Nema ništa bolje od novinarskog posla. Imaš vlast, piješ ljudima krv na slamku i još te plaćaju za to".

* O ženama i slikama

"Najveći porok su mi žene. Vagina je, da budem malo kulturan, čudna stvar. Zbog nje su se ratovi vodili, glave gubile. Dok ne dođe do tog parčeta mesa, čovek hoće da poludi. Posle konzumacije obično se pokaje. Zato je i nastala ona narodna: 'posle je*anja nema kajanja. Potentni muškarci moraju da šaraju sa strane. To im je jedna vrsta treninga za utakmicu sa ženom. A da li ima goreg posla nego j….. svoju ženu i brojati tuđ novac? Jedite svaki dan pasulj, pa da vidimo hoće li vam dosaditi. Lud sam za umetničkim slikama. Volim žene i na platnu. Sine, kad sam bio mali bio sam siromašan. Sad eto nešto imam, pa se pomalo kur*im".

* O ćirilici (posle ukidanja u Vukovaru)

"Ja, sine, ćirilicu čitam jednako kao i latinicu. Išao sam u školu, što mali Ćiro nauči, veliki Ćiro zna. Međutim, razumem reakciju stanovnika Vukovara, nisu preboleli. Trebalo bi ćirilicu odložiti".

* O nacionalizmu

"Volim sve ljude. Mrzim ove primitivce koji odlaze u ekstreme pa mrze nekoga zato što nije ovo ili ono. To je grozno. Ja sam takav, evo ti sve, respektujem tvoje, ali nemoj dirati moje. To je u mojoj doktrini i mom odgoju. Odrastao sam s muslimanima i Srbima. Nikad nismo znali ko je ko. Nadam se da će to jednom prevagnuti kod nas, jer čovek ne sme da se poziva na primitivce koji su smatrali da mogu da ubiju, a da im se ništa ne dogodi. To je strašno".

* O budalama na vlasti

„A budala, mater im je*em, ima kol‘ko ti bog ‘oće. Što je najgore, oni vladaju. Niko ne može toliko da utiče na nacije kao lideri koje smo izabrali. Oni koji vladaju treba da usmere narod na to da moramo zajednički živeti. Ali oni to ne rade. Da sam predsednik, ja bih to sve izmirio začas. Treba da prođe još dosta vremena i da dođe generacija koja nije opterećena prošlošću. Trajaće to malo duže".

* O zdravlju (iz jednog od poslednjih intervjua)

„Svi mi kažu da dobro izgledam, ali ne mogu pobeći od činjenice da imam najgoru bolest na svetu i pet metastaza. Nemam dilemu da se nešto krupno valja u mom organizmu, ali ja se ne dam. Zasad imam sreću da me još nisu uhvatili oni uobičajeni bolovi. Kad imaš rak na kostima kažu da je to najgore. Ne živim u iluziji da će to samo tako proći, spreman sam na odlazak bez velike pompe“.

Miroslav Ćiro Blažević (februar 1935 - februar 2023)