Šifra 22 – samo Sale Partizan spasava

Simbolično, baš na današnji dan, pre 23 godine, Partizan je premijerno zakoračio u Ligu šampiona, kao prvi klub iz naše države, kako god da se ona zvala. Beše to posle revanša u Njukaslu, 28. avgusta 2003, na koji je, prema kazivanju tadašnjeg motorina Alberta Nađa, stigao kao jaganjci na klanje. Posle 0:1 u Beogradu jedva da mu je neko davao šanse, jer je u to vreme engleski tim bio izuzetno snažan. Samo koji mesec ranije takmičenje u Premijer ligi okončao je na trećem mestu, iza Mančester junajteda i Arsenala, a u Humskoj je dobio 1:0 zahvaljujući spretnosti Nolberta Solana. Na toj utakmici upravo je Saša Ilić promašio zicer, ali sve se okrenulo na Sent Džejmsis parku.

(Reuters)

Ivica Iliev je na Ilićev pas u prostor pogodio početkom drugog poluvremena i odveo meč u produžetke, gde je blistao Ivica Kralj, a onda se legendarni golman istakao i u penal-seriji, da bi jedan od preciznih hitaca sa bele tačke uputio upravo Ilić, a onda Milivoje Ćirković napokon pogodio za ekipu Lotara Mateusa i crno-beli su slavili na severu Engleske.

Zbog veličanstvenog izdanja na toj utakmici, prvi put u novijoj istoriji novinarstva Saša Ilić je dobio ocenu 11, prema mišljenju Zorana Stojadinovića iz Sportskog žurnala. Kako zbog igre (a bio je impresivan), tako i zbog utiska da je bio trener na terenu, pa je, dozivajući Lotara Mateusa, a ovaj ga nije čuo ili nije hteo da ga čuje, morao da dotrči do klupe i vikne: „Uvedi Damca (Damira Čakara, op. aut.) da puca penal“ 

Dve godine kasnije Lotar Mateus uveliko više nije bio tu. U međuvremenu šansu je dobio tadašnji trener Teleoptika, Vladimir Vermezović, promovisao nekoliko dečaka iz podmlatka u prvi tim (Nemanja Rnić, Ifeani Emeghara, Miroslav Radović, Simon Vukčević), osvojio titulu bez poraza u sezoni 2004/05, a istovremeno stigao do osmine finala UEFA kupa, kao preteče onoga što sad zovemo Liga Evrope.

Da bi se ti uspesi ostvarili, bilo je potrebno da mladi imaju potporu u vidu iskustva, pa je u ekipi bilo dosta povratnika, poput Ivice Kralja, Alberta Nađa, Zorana Mirkovića ili Ivana Tomića. Rezultiralo je tako što je Parni valjak najpre prošao grupu sa grčkim Egaleom, engleskim Midlsbroom, španskim Viljarealom i italijanskim Lacijom. Onda se na prvoj prepreci eliminacione faze isprečio Dnjepar. U Humskoj je po mećavi bilo 2:2 (dva pogotka Obiore Odite), da bi po maltene zaleđenom terenu u dalekom Dnjepropetrovsku Saša Ilić isključen pred kraj prvog poluvremena i delovalo je da će Ukrajinci brojčanu prednost valorizovati. Pogotovo što nisu morali da zapinju, jer je tada na snazi bilo pravilo duple vrednosti gola u gostima.

A onda je pred kraj, i sa desetoricom na terenu, Partizan počeo više da rizikuje, da stvara šanse, promašuje, i taman kada se činilo da se ništa neće desiti, ostala je anegdota da je trener Vermezović doviknuo Vukčeviću:

„Simone, reci Miretu da mu je ovo poslednja utakmica u dresu Partizana.“

U narednom napadu, valjda iz besa, ako je uopšte primio poruku, Miroslav Radović je raspalio po lopti sa 20-ak metara i lica svih u gostujućoj ekspediciji su se odjednom ozarila. Uključujući i Ilićevo.

Pet godina posle plasmana u osminu finala UEFA kupa, posle avantura u Turskoj, Austriji i Grčkoj, Saša Ilić je opet bio deo velikog uspeha Partizana. Vratio se januara 2010, pomogao da se odbrani titula, a u kvalifikacije za Ligu šampiona ušlo se bez maltene ikakvog ulaganja (samo je za golmana Radišu Ilića plaćeno čačanskom Borcu 20.000 evra). I desilo se čudo. Možda preciznije, desio se Kleo. Brazilski napadač je pogađao kao iz revolvera, dao osam golova na šest kvalifikacionih utakmica i ekipa Aleksandra Stanojevića se probila u Ligu šampiona.

Kada se meč u Srbiji sa Anderlehtom okončao 2:2 (Ilić asistirao za hitac Klea, drugi je bio autogol), publika je ispratila fudbalere u Belgiju povicima: „Hoćemo pobedu, pobedu u Briselu.“

U redu, nije bila pobeda, ali jeste prolaz posle 2:2. I opet je na terenu bio Saša Ilić. Doduše, svega 19 minuta, kada je morao da izađe zbog povrede. U tom trenutku na semaforu je već svetlucalo 1:0 za crno-bele, posle skoka Klea na centaršut Ivica Ilieva iz kornera. Kasnije je Kleverson Kordova poentirao i na ubačaj Aleksandra Davidova, domaćin se vratio preko Romelua Lukakua i Gijoma Žilea, pa se ušlo u produžetke, kasnije i penale.

I opet je rulet stao na crno-bele. 

Biće ponovo Partizanu potrebno malo i da ga sreća prati, ali kada već ima Sašu Ilića, možda je to neki znak.