Humska vibrira: Ja bih da vodi još dugo

Prelomni trenutak ne samo sezone, nego i kluba. Možda deluje fatalistički, ali je surovo i tačno. Od ishoda utakmice Partizan – Hetafe (21 čas, TV Arena Premium 1) zavisi u kom smeru će se crno-beli kretati u budućnosti, s kim u foteljama, a s kim na klupi. Revanš sa Špancima nosi daleko veći ulog nego što je ostanak na evropskoj sceni, jer je opšte raspoloženje navijača, ali i svih ljubitelja fudbala, bez obzira kojim bojama pripadaju, da je ovo meč u kome se lomi sudbina Saše Ilića.

Kao što je šef stručnog štaba naglasio dan pre meča, klub je živeo pre i živeće posle njega, međutim, nije svejedno kako će živeti. Sa njim ili bez njega, jednostavno nije isto. Sedam godina je Partizan pokušavao da ga dovede, na bilo koju poziciju, od trenutka kada je okončao karijeru i bilo bi suludo, oporo, trulo, bezveze, a bogami i površno ako bi se sa njim rastao posle samo dva i po meseca. Da ne upadne u spiralu „potrošenih asova“, jer Saša nije bilo ko i, kao što kaže navijačka pesma, samo je jedan.

Iz tog ugla posmatrano, susret sa Hetafeom ima istorijsku vrednost za Parni valjak. Usmena ostavka koju je Ilić podneo čelnicima posle poraza u Lučanima, kao i objava rukovodilaca da svi odlaze kakav god da bude ishod revanša poslednjeg kvalifikacionog kola za plasman u Ligu konferencije, trenutno je na čekanju. Svi su zagledani u meč sa predstavnikom La lige i mnogi se nadaju da bi situacija mogla da se preokrene. Najpre u rezultatskom smislu posle 1:3 u Madridu, a onda i u statusnom. Plasman u osnovni deo takmičenja gotovo izvesno bi doveo do obrta i svi bi ostali na pozicijama, a čak i u slučaju da se ispadne uz nedovoljnu pobedu ili se prikaže partija po ukusu navijača i okonča misija na međunarodnoj sceni, bilo bi osnova da se razmišlja o nastavku ove ideje. Uostalom, druge nema na horizontu.

Partizan ne prima gol od Hetafea, kvota 3,80

Zato je ovih dana angažovan navijački korpus da stavi do znanja Saši Iliću da njegovu ostavku – kao i najavljeno povlačenje uprave – ne prihvata. Možemo samo da zamislimo kako će ga Grobari dočekati večeras, u njegovom fudbalskom domu, da mu još jednom stave do znanja, ako mu nije jasno (a sigurni smo da jeste), koliko im znači. Kako se njegova igračka karijera primicala kraju, pevali su mu „Ja bih da igra još malo“, a sada kada je maltene na početku trenerske, voleli bi da sa njim prožive i lepe i manje lepe trenutke, zbog čega nema dileme da će Topčidersko brdo vibrirati u prekrojenom ritmu: „Ja bih da vodi još dugo“.