Sećate li se kapitena prve zlatne generacije srpskog fudbala?

Ima tu svega,ali obrni okreni najveći problem su pare. Kad uzmemo u obzir lošu infrastrukturu, loše uslove,preran odlazak u inostranstvo ,mešetarenja,pohlepu roditelja i okruzenja pa i momaka koji iz ničeg dođu na mnogo i na sve to dodamo naš mentalitet... Gotovo je neverovatno da i imamo uspeha koliko imamo.

Pa zato što se sa decom radi kao da je 1930 godina. Da bi bilo ko napravio neku karijeru, mora da ima privatnog trenera, privatne treninge, jer ovo u klubovima je dno dna. Evo za reprezentaciju, mi od svih fudbalera nemamo njih 11 da mogu da istrče na utakmici svih 90 minuta u istom intezitetu, znači ne govorim o nekom sadašnjem reprezentativcu, nego o bilo kom fudbaleru, a imamo ih oko 100 hiljada i nemaš njih 11 da mogu da trče 90 minuta u istom ritmu. Koji su to treninzi, sačuvaj Bože.

Ne slazem se da je fizicka inferiornost razlog zasto on ili neko drugi nije uspeo u seniorskom fudbalu. Kod nekih moze da bude i to, ali imamo milion primera fizicki slabih igraca. Zar su Cavi, Inijesta, Davids bili fizicke gromade? Zar su to danas Verati, Gavi, Pedri, Kukurelja, Kante itd.? Zar je to bio Djovinko? Marko Pavlovski je zaista imao dovoljno dobru tehniku i osecaj da je u potpunosti mogao da to ispolji i pored toga sto fizicki nije bio dominantan. Naravno da je prelaz iz juniora u seniore najosetljiviji za sve one koji zele da opstanu u profesionalnom fudbalu. Razlozi zasto se neki izgube mogu biti razliciti, od psihe, preko loseg izbora klubova do povreda. Sto se tice omladinskih reprezentacija, zlatno pravilo gotovo svih reprezentacija koje nesto naprave u tim U17, U19 ili U21 uzrastima je da se otprilike u seniorski fudbal probije oko trecina igraca. I to nije slucaj samo sa Srbijom, Ganom ili Ukrajinom vec i sa velesilama poput Brazila, Francuske, Engleske, Argentine i slicno. Ne postoji nijedna generacija mladih reprezentacija iz koje uspe 80-90% igraca ma iz koje zemlje dolazili. A imamo i citave primere vrlo uspesnih timova iz kojih je jedva jedan postao vrhunski igrac ili cak nijedan. Neko je pomenuo Brazil iz NZ 2015. i u pravu je, savrsen primer iz kojeg je izasao samo Gabrijel Zesus i bukvalno niko vise. Dakle, kada se prica kako su nasi zlatni "Litvanci iz 2013" i "Novozelandjani iz 2015" propali i kako nista nismo dobili u seniorskom fudbalu, neka se ima na umu da je to slucaj sa vecinom reprezentacija. Jos smo mi i dobro prosli, 7-8-9 igraca, kakvih takvih su postali A reprezentacija i nosili je. E sad drugo je to sto nijedan od njih nije postao bas svetska klasa igraca, nego su svi tu negde izmedju dobrih i solidnih.

Ja ne znam dečka niti želim direktno njega da komentarišem, ali samo želim da kažem, da kroz karijeru mog sina sam se sit nagledao Mesija i Ronalda, i kapitena, i "projekta", u omladinskom fudbalu(pogotovo kod blizanaca), koji nikada nisu napravili karijeru. Najtužnije od svega, ozbiljni nedostatci su se videli vrlo rano, ko je želeo da vidi... I onda se svi, kobojagi, pitaju, što ovaj ili onaj nije uspeo. Publiku razumem, ali za "stručnjake" nemam lepe reči uopšte.

Само да похвалим коментаре на ову вест, лепо изгледа када видиш, нормалне, цивилизоване и аргументоване ’постове’ уместо гомиле полуписмених препуцавања на вестима о ‘вечитим’ и репрезентацији.

Između talentovanog i vrhunskog igrača (pre)dugačak je put.Dečko je bio vanserijski talenat.Njegova fizička inferiornost se mogla ispraviti napornim radom pod stručnim nadzorom..A to zahteva mnoogo odricanja,volje,želje...Nažalost nije imao nekog ko će mu to iskreno reći,objasniti...Iskoristili ga alavi menadzeri...

U sportu se često desi da neko dete prerano sazri i bude fizički superiornije u odnosu na vršnjake, samim tim može da igra na više pozicija, da izgleda kao da je svetska klasa ali nakon nekog vremena kada ga i ostali vršnjaci sustignu i prestignu, pada i fizički i psihički. To je nažalost normalno i zato često imamo situaciju da je Prvak sveta bio neko ko je nakon toga u seniorskoj kategoriji nestao...

Te mlađe kategorije ne znače ništa. Lamin Jamal nije osvojio ništa sa mlađim kategorijama ali je bio seniorski prvak evrope sa 17 godina recimo i šta sad. To su bukvalno dečiji turniri kojih ima previše mnogo ako mene neko pita, te U17, te U19, te U21, potpuno besmisleno. Kad se pogleda ko je sve osvajao recimo U20 svetska prvenstva dođe se do zemalja tipa Ukrajina, Gana ili Koreja igrala finale. Gomila igrače koji su igrali te turnire su danas anonimusi. U zemljama gde se ozbiljno igra fudbal se na te turnire i ne obraća pažnja.

U mlađim kategorijama se prosto nekada pogodi da su sve selecije slabe. Imali smo srežu sa U-19, a posebno sa U-21 na Novom Zelandu. izguglajte brazilske igrače iz finala, sem Gabriel žezusa nema ozbiljnog igrača. Više od pola prestalo da igra fudbal. Kod nas Staniša Mandić, Šaponjić, Anotnov. Ni jedan ekstra grač, i jedan odličan, par vrlo dobrih poput Andrije Živkovića, Sergeja, Maksimovića. Pre dve godine naša U-17 igra finale, dve godine kasnije ih demoliraju i budu poslednji u prvoj rundi u grupi U-19. Naravno da bude i izuzetaka kao što su "čileanci" sa deset velemajstora: Boban, Mijatović, Prosinečki, Šuker, Jarni...

Aleksandar Mitrović MVP turnira i asistent kod jedinog pogotka u finalu, kad je poslao protivnike po pljuge i burek sa jogurtom

Zaista talentovan decko sa vrhunskom tehnikom, ali nazalost izuzetno veliki fizicki nedostatci da bi igrao ozbiljan fudbal. Poznajem ga licno, i sam je bio svestan toga, nadao se holandiji pre svega, ali nazalost nije se mnogo pitao oko transfera u Porto

Odakle izvukoste Slobodana Uroševića? Ko se njega seca iz te generacije?

On je strašan tehničar ali fizički slab i nedorečen igrač. Takav sličan je bio i Meleg iz te generacije. Osim toga rano je otišao napolje u Porto koji ga nikada nije ni imao ozbiljno u planu i izgubio značajne godine za razvoj, slična pričao kao i mnogi naši igrač koji rano odu za dinar više.

Kakva propast jedne karijere. Cak je i na menadzeru u to vreme bio solidan. Ali ne znam sta mu se desilo

Jedan od najboljih igraca FM2013/14