Sećaš li se, Garete, dečaka plavih očiju? Poniženje i nameštena kičma u finalu za ispraćaj u penziju
Vreme čitanja: 4min | ned. 14.07.24. | 13:43
Hesus Navas zasigurno sve dobro pamti, jer tada je osvojio prvi trofej sa Seviljom. Večeras će poslednji put biti u timu Španije, možda i zaigrati, a potencijalno opet rastužiti Sautgejta i Englesku
Ponosno nosi naziv kraljica Lige Evrope, sedam pehara u njenim je vitrinama. Onaj prvi ima posebno mesto u srcima navijača Sevilje, jer prethodne pamte samo generacije koje su odrastale za vreme Španskog građanskog rata, u nemirnim i nestabilnim vremenima za čitavu Evropu. Taj podignut u Ajndhovenu, na Filips stadionu, dobro je upamtio i dečak prodornih, plavih očiju.
A, ima i onih kojima se on dobro urezao u sećanje. Večeras će se ponovo susresti, pogledaće se Hesus Navas i Garet Sautgejt oči u oči, i u tom plavetnilu sada već veterana, ikone Sevilje i španskog fudbala, selektor Engleske videće klinca što ga je poslao u penziju. Kada padne mrak, proći će hodnicima berlinskog stadiona, poslednji put se naći u timu Španije. Možda i zaigrati, a njegov oproštaj sa peharom u naručju značio bio novi krah za često osporavanog čoveka na klupi Gordog Albiona, čiji mandat traje osam godina.
Izabrane vesti
Veliko finale tada Kupa UEFA u Holandiji, dete sa brojem 15 na leđima brzo kao vetar, kapiten Midlzbroa ostavljen u prašini. Namestio mu je kičmu, kod dva gola bio začetnik, prva od tri karike u lancu Sevilje. Enco Mareska egzekutor…
Na semaforu: Midlzbro – Sevilja 0:4!
Andaluški klub od tada više nije malen, provincijski, koji ima tek poneki kup, jednu titulu, i zavidan staž u drugoj ligi. Ima i novog miljenika navijača – Hesusa Navasa. Esencijalan je bio u pohodu i na sedmi pehar Sevilje u Ligi Evrope, a kod tog prvog poslao je Gareta Sautgejta u penziju.
Hesus Navas i Sevilja – priča o privrženosti, velikoj ljubavi prema klubu, mestu koje zove dom. A, tako se za njega zove samo jedno mesto – Ramon Sančes Pishuan. Sve skupa, računajući i mlađe kategorije, na tom mestu proveo je 21 godinu, zbog napada anksioznosti – Fernando Jero mu pomogao da ih prevaziđe – odbijao je da putuje na međunarodna gostovanja. Znao je i da napusti kamp reprezentacije kao tinejdžer, jer je isuviše daleko bio od kuće. I to su mnogi znali da cene.
Prvenstveno u Sevilji, po njemu su nazvali stadion na kome igra rezervni tim. A, i velika imena poput Arsena Vengera, koji je shvatio koliko mu je bitno da bude na Iberijskom poluostrvu, a ne daleko od kuće, zato je i odustao od toga da ga dovede u Arsenal.
Sa 15 godina stigao je u Sevilju, jedini izlet bio mu je u Mančester Siti. Prvi i jedini inostrani angažman, tek u 28. godini napustio je Španiju za 20.000.000 evra. Vratio se, postao kapiten i rekorder. Po više parametara. Igrač je sa najviše trofeja, najviše utakmica, najviše međunarodnih nastupa u dresu andaluškog kluba, a uz to je igrač sa najviše trofeja sa Crvenom furijom, ako se u obzir uzmu samo igrači iz tog grada.
Mundijal 2010. godine – bio je tu. Član i zlatne generacije iz 2012. godine, kada je Španija osvojila Evropsko prvenstvo. Pet godina nije dobijao pozive, kasnije još tri apstinencije. Ne njegovom voljom. Vratio se za finali turnir Lige nacija. Završilo se usponom Španije na tron. Nakon toga je sa Gavijem i Fabijanom Ruisom na ulicama Los Palasiosa prodavao paradajze u gajbicama.
Oni koji vode detaljnu evidenciju kažu: jedini Španac koji je objedinio te pehare.
Večeras poslednji Mohikanac zlatne generacije može da prigrili još jednu kontinentalnu titulu. I to bi bio najlepši kraj u dresu na državnim grbom. Od kluba – malo kasnije. Tamo na zimu, 31. decembra, Nedavno je produžio ugovor, igraće još šest meseci, a plata će ići u dobrotvorne svrhe. Seviljin predsednik Hose Marija del Nido Karasko ponudio mu je i obećao da će moći da bira funkciju, da će moći da ostane u klubu do kraja života. Prihvatio je.
Još malo – kraj. Barem će ‘svanuti’ bolnom kuku, koji ga mori godinama unazad.
“Napor, odricanje da dođem dovde… Niko mi ništa nije dao. Igram povređen već četiri ili pet godina, ali uzbuđen sam. Bliži se kraj, biće teško, ali znam da je pravo vreme zbog mog kuka. Postoje trenuci kada se zablokira. Živim za fudbal, dišem ga punim plućima, ovo su poslednji trenuci i u njima se uživa”, pričao je Hesus Navas pred finale i otkrio da svako malo pusti pogodak Andresa Inijeste protiv Holandije za svetsku krunu:
“Mislim da gol pogledam na svakih pet dana. Svaki put kada upalim jutjub, pustim ga i digne mi se kosa na glavi. Unikatno, jedinstveno”.
U tom finalu u Južnoj Africi ušao je sa klupe. Takva uloga će mu izvesno biti namenjena i u finalu sa Engeleskom, šansu može dobiti po potrebi. Dani Karvahal će se vratiti u startnu postavu, za polufinale, u kome je Hesus Navas neutralisao Kilijana Embapea i sa duplo mlađim Laminom Jamalom držao desni bok, nije ga bilo zbog suspenzije.
Posle tog meča plavooki veteran pusti je poneku suzu po izlasku sa terena, svestan i sam da mu je to možda bila poslednja utakmica za Španiju, da postoji šansa da mu Luis de la Fuente, čovek koji ga je vratio u reprezentaciju, ne uvede u finalu. Kako god da bude, kako god da se završi, zasijaće oči Hesusa Navasa još jedanput.
Jedini preostali član zlatne generacije večeras se oprašta. Vrati li se u Sevilju kao šampion ili ne, stajeće natpis: leyenda. Najdugovečniji Andalužanin u španskoj reprezentaciji, najverniji sin juga.
EVROPSKO PRVENSTVO – FINALE
Nedelja
21.00: (2,62) Španija (2,85) Engleska (3,50)
***Kvote su podložne promenama