Izdaja i okajanje grehova prodane duše: Najviše boli kad te mrze kod kuće! Kad kucne čas - zavijte me u zastavu Sevilje

Vrata kuće predugo su mu bila zatvorena, bio je neželjeni gost. I kada je silom prilika morao da se pojavi na Ramon Sančes Pishuanu animozitet navijača je rastao, svaki naredni put dočekivan je sa još sočnijim uvredama i salvama zvižduka. Serhio Ramos je napravio prvi korak ka pomirenju, ali na oproštaj svih navijača neće naići. Podršku Seviljinih ultrasa neće imati, no neće biti ni konkretnih akcija.

Posle 18 dugih godina vratio se na mesto koje je kao dečak zvao dom, vratio se kako više ne bi bio nazivan prodanom dušom i izdajnikom, vratio se da okaje grehove. A, bilo ih je. Serhio Ramos je i sam doprineo da u Andaluziji, konkretno u delu grada Nervion, postane nepoželjan gost. Trudio se da odgovori na svaku uvredu, na sve ono što ga je tištilo i izjedalo. Sada je ponovo tu, želi da oduži dug i završi karijeru na mestu na kome je sve počelo. 

Serhiju Ramosu će biti potrebno vreme da ga ponovo svi prihvate u njegovom gradu, iako je odbio unosne ponude. Jer, ne zameraju mu navijači samo odlazak u Real Madrid i to kako je pristupao utakmicama sa Seviljom, Mnogi su stava da je “podvio rep” kada su sve druge opcije presušile, što je delimično tačno. 

Na priču sa Pari Sen Žermenom stavio je tačku krajem juna, međutim, nadao se novom ugovoru. Pariski klub nudio mu je produžetak saradnje, ali su uslovi bili skromniji od onih koje je Španac očekivao. Na stolu je imao ugovor na 10.000.000 evra, što je 4.000.000 manje od pređašnjeg. Nije prihvatio, verovao je da će na kraju Naser Al Kelaifi popustiti - desio se scenario sa don Florentinom Perezom. Na Santjago Bernabeuu je mogao da ostane, ali ne pod uslovima koje je zamislio. Real Madrid mu je nudio ugovor na jednu plus jednu godinu, tražio je dvogodišnji i nije ga dobio. 

(©Reuters)

Dve različite epizode okončane su na sličan način, a ponuda koju je očekivao iz Premijer lige, nakon rastanka sa Pari Sen Žermenom, nije stigla. Ali, jesu sa drugih, egzotičnijih destinacija. I sve ih je Rene, njegov brat i zastupnik, odbio ovoga leta. Galatasaraj je je bio spreman da mu ponudi ugovor na godinu plus godinu težak 15.000.000 evra, na vrata je pokucao i Al Itihad, čiji dres je obukao Serhiov veliki prijatelj Karim Benzema, međutim, zbog porodice je odlučio da se ne preseli u saudijsku Arabiju. Bitnija mu je od zova miliona, a mogao je za dve godine da inkasira oko 50.000.000. 

Ponuda je bilo, ali od sredine avgusta čekao je poziv jednog kluba, čekao je ljude iz Sevilje da se smiluju, da sujetu i tvrdoglavost ostave po strani i da prekinu sa pričanjem šupljih priča. Prvenstveno predsednik Pepe Kastro. 

“Serhio nikada nije bio opcija, njegove usluge nisu nam potrebne. Bilo je direktnih i indirektnih predloga, ali ih nismo razmatrali”, govorio je prvi čovek Sevilje za vreme trajanja pijace i jednom prilikom novinarima na konstataciju da Serhio želi da se vrati odbrusio: “I ja želim avion”. 

Više puta je negirao mogućnost da Serhio Ramos ovoga leta pojača Sevilju, a u tome ga je slepo pratio i sportski direktor Viktor Orta, koji tvrdio da je šest defanzivaca sasvim dovoljno, da nema mesta za Serhija Ramosa, te da će model poslovanja kluba nadalje biti potpisivanje mladih igrača i da bi se njegovo angažovanje kosilo sa time. 

Zbog oca, dede i Antonija Puerte: Serhio Ramos posle 18 godina ponovo kod kuće

Preko noći sve se promenilo, a glavni čovek u celokupnoj operaciji bio je isti onaj koji je uverio deo navijača pre 18 godina da je Serhio Ramos krivac za odlazak sa Ramon Sančes Pishuana i da je njegova želja bila da obuče dres Kraljevskog kluba. 

Hose Marija del Nido Karasko, potpredsednik kluba, izvršio je pritisak na ostatak klupskog rukovodstva, ubedio ih je vreme da se izglade odnose i po završetku transfer-pijace (slobodni igrači u Španiji mogu da se registruju i nakon što je prvog dana septembra sat otkucao ponoć) utanačio sve detalje. Upravo je on bio među najglasnijima kada je u transferu vrednom 27.000.000 evra poslednjeg dana prelaznog roka prešao u Real Madrid. Obratio se navijačima i poručio da je igrač svojom voljom napustio klub i da je plaćena otkupna klauzula. Najzagriženijima je to bilo dovoljno da ga označe kao izdajnika, iako je prethodno bila pokrenuta priča o novom ugovoru. Čak se spekulisalo i o desetogodišnjem (?!) po kome bi Ramosu plata bila izjednačena sa najplaćenijim igračem kluba. 

Morao je svakao da doprinese da bi ratne sekire bile zakopane, morale su obe strane da naprave ustupak... 

Serhio Ramos je progutao knedlu, potisnuo uvrede i pristao na 90 osto manju platu od one iz Pariza. Na Ramon Sančes Pishuanu će zarađivati malo preko 1.000.000 evra i na taj način se uklapa u platne razrede, granica neće biti probijena. Kompletan posao je brzopotezno završen. U nedelju veče je pao dogovor, juče je sleteo na aerodrom San Pablo i direktno otišao u medicinski centar. Obavio je lekarske preglede i stavio paraf na ugovor.

Zajednički jezik lako je pronašao sa Hoseom Luisom Mendilibarom, svlačionica je bila za njegov povratak, što i ne čudi jer je u njoj glavni Hesus Navas, blizak prijatelj Serhija Ramosa, čovek sa kojim je bio saigrač i u klubu i u državnom timu. Celo leto su bili na vezi i konekcija je ponovo uspostavljena. 

Sada predstoji teži deo posla - dobijanje oproštaja od navijača. Zna to i Serhio Ramos. 

“Poseban dan za mene, radujem se što ću ponovo obući dres Sevilje i nositi ovaj grb na grudima. Prošlo je skoro 18 godina otkako sam otišao i mislim da sam pravio greške. Želim da iskoristim priliku da se izvinim svakom navijaču Sevilje, koga sam uvredio nekim gestom”, rekao je posle predstavljanja. 

Nije problem samo prelazak u Real Madrid, nego i brojni ispadi. 

Dočekivali su ga zvižducima na Ramon Sančes Pishuanu prvih godina, ali i aplauzima, međutim, vremenom je situacija eskalirala. Kada je pre ravno deset godina Real Madrid dobio Sevilju sa 7:3, tražio je španski štoper da izvede slobodan udarac i spakuje osmi gol, da bi kasnije u Superkupu dao gol i burno proslavio. Odnos sa navijačima andaluškog kluba postao je još zategnutiji, a sve je kulminiralo 2017. godine u Kupu kralja. 

Izveo je Panenku, realizovao jedanaesterac i gestikulirao ka delu navijača, koji ga je prethodno najgnusnije vređao. Proslavio je pogodak burnije nego ikada, pokazivao svoje prezime na majici, utišavao stadion... Ramon Sančes Pishuan je eksplodirao od nezadovoljstva. Nije pomoglo što se nekoliko trenutaka kasnije izvinjavao delu navijača na čijem udaru nije bio, što je sklopio ruke i molio ih da mu oproste.

Imao je šta da kaže i posle utakmice.

“Neki od navijača ne zaslužuju moje poštovanje”, zagrmeo je Serhio Ramos i dodao:

“Rakitić i Alves su ovde prihvaćeni, gledaju u njih kao u bogove, a meni vređaju majku”. 

(©Reuters)

Predsednik Pepe Kastro je osudio njegove poteze, Sevilja je narednih dana krenula u borbu protiv govora mržnje i nasilja, a činilo se da su pre šest godina veze trajno pokidane i da španski veteran u poznim igračkim godinama neće dobiti priliku da u Seviljinom dresu izađe na stadion na kome je prohodao. 

Ipak, odnosi su izglađeni, a Serhio Ramos se vratio da se oduži dedi, ocu (jedan je od najvećih akcionara kluba) i preminulom Antoniju Puerti. 

“Uzbuđen sam, poseban dan... Uvek je poseban kada dođete kući. Čekao sam ovo nekoliko meseci, srećan sam što ću se vratiti. Nije imalo smisla ići bilo gde drugde i ne doći ovde. To je deo duga mom dedi, mom ocu, Sevilji i Puerti. Mislim da je bilo krajnje vreme”. 

Antonio Puerta je bio jedan od najboljih drugova Serhija Ramosa. Njih dvojica i Hesus Navas su na početku karijere bili nerazdvojni. Posle smrti Dijamantske leve noge, štoper španske reprezentacije gledao je da se nađe Mar Roldan i Puertonom sinu - Aitoru. 

“Kapiten bez trake oko ruke”, kako je Manolo Himenes nazivao Antonija Puertu, doživeo je srčani udar na utakmici sa Hetafeom. Sručio se na teren, pritekli su mu u pomoć Andres Palop i Ivica Dragutinović i signalizirali lekarskom timu da nešto nije u redu. Po odlasku u svlačionicu imao je još jedan zastoj rada srca, a slike kako ga odvoze kola hitne pomoći bile su poslednje, preminuo je posle tri dana. 

Manje od 48 sati nakon smrti, Antonio Puerta je sahranjen. Ulice najvećeg grada u Andaluziji bile su prepune, deo navijača je plakao, deo uzvikivao “grande Puerta” i “Puerta campeon”. Ispraćen je čovek koji je bio navijač Sevilje odmalena, kome je otac usadio ljubav prema klubu i koji je odrastao u kvartu Nervion u kome se nalati stadion Ramon Sančes Pishuan.

U tom tenutku je Mar Roldan, devojka Antonija Puerte, bila trudna. Sedam meseci nosila je dečaka, kome je dato ime Aitor, što na baskijskom znači otac. Kada se porodila u bolnici Sagrado Korazon, predstavnici Sevilje došlo su u posetu i odmah ga učlanili u klub. 

“Odlučili smo da ubuduće niko u klubu ne nosi broj 16. Tako će biti sve dok Aitor ne postane punoletan, ako jednog dana bude krenuo očevim stopama i postao fudbaler. Dali smo mu člansku kartu kluba (broj 45.284), on će imati besplatan pristup svim mečevima Sevilje. Siguran sam da i Antonio gore na nebu vidi ovo što činimo i nadam se da bi bio srećan zbog toga”, rekao je Hose Marija del Nido Karasko. 

(©AFP)

Pravilo španske Primere je da sve ekipe u ligi nose brojeve od 1 do 25, broj 16, ipak, nije mogao da bude povučen iz upotrebe, a nastavili su da ga nose mladi igrači. Izuzetak je Hesus Navas sa kojim je Puerta bio dobar prijatelj. 

Antonio Puerta će ostati upamćen po tome što je u 100. minutu za vek Sevilje postigao gol protiv Šalkea za prolaz u finale Kupa UEFA, u kome je tim iz Andaluzije potukao Midlzbro - 4:0! Bio je to početak dominacije “Kraljice Lige Evrope” u čijem vlasništvu se danas nalazi sedam pehara drugog po snazi evropskog takmičenja. 

Štošta se jače od jedne decenije u Sevilji vrti oko Puerte i četvrtka, po njemu je nazvana i škola fudbala, on je jedan od razloga zbog kojih se Serhio Ramos vratio tamo gde je počeo. 

Zbog dede, zbog oca, zbog Antonija Puerte. Došao je trenutak da se krug zatvori, da Serhio Ramos sa Seviljom zaigra u Ligi šampiona, da okaje grehe i odbaci etiketu izdajnika. I da jednoga dana bude kako je zamislio... 

“Na dan kada budem sahranjen, biće ovako: sa zastavom Reala i zastavom Sevilje”.

Dom je vredelo napustiti, ali povratak je - neprocenjiv.