Sankcijama prema Abramoviču Britanci isekli granu na kojoj sede, ruski klubovi ne smeju da nestanu
Vreme čitanja: 5min | uto. 15.03.22. | 16:33
"Ne trebaju nam strani treneri, već zatvorena Superliga sa budžetom oko 500-600 miliona dolara", napisao je u autorskoj klumni legendarni ruski stručnjak Valerij Gazajev
Ratno stanje u Ukrajini, kao i odgovor evropskog Zapada Rusiji naterali su Valerija Gazajeva, jednog od najtrofejnijih ruskih trenera i čoveka koji je uneo prvi evropski trofej u vitrinu nekog kluba iz najveće zemlje na svetu da analizira stanje u tamošnjem fudbalu i predloge kako da izađe iz sadašnje krize usloveljene sancijama.
Izabrane vesti
"Dugi niz godina pričam da su ruskom fudbalu potrebne ozbiljne reforme. U sadašnjoj situaciji to više nije samo potreba. Ovo je jedini mogući način, jer se naš fudbal našao u uslovima međunarodne izolacije. Stari pristupi koji nisu bili efikasni pre prestanka rada. Trebaju nam nove ideje koje će omogućiti ne samo da fudbal ne stane već da se ubrza njegov razvoj. Neophodno je da se svestrano razvija na omladinskom, stručnom i masovnom nivou, da se nastavi sa održavanjem svih vrsta domaćih turnira, očuvanjem institucije reprezentacije", piše Gazajev u autorskom tekstu za ruski Bukmejker.
Smatra da što pre treba da se promeni format ruske Premijer lige, odnosno da se napravi zatvorena ruska Superliga.
"Prvo, ako smo apsolutno nesportski suspendovani iz međunarodnih takmičenja pod okriljem FIFA i UEFA, kakav onda odnos sa tim organizacijama možemo da gradimo u budućnosti?! Sada naši klubovi više nisu podređeni tim dvema organizacijama, što znači da je zatvorena Superliga sasvim legalna - u njoj možete da učestvujete bez odobrenja FIFA i UEFA. Drugo, možemo da podsetimo na projekat Superlige Evrope, čija je svrha bila da njeni učesnici zarade više nego u nacionalnim prvenstvima i Ligi šampiona. U našem slučaju je sasvim realno da se naprave dve (geografske) zone od po 20 timova kako bi se smanjili troškovi. U zatvorenoj Superligi potrebno je da se reguliše nivo zarada igrača i broj stranaca (zaustavio bih se na tri)."
Prema njegovim rečima stvaranje Superlige trebalo bi podrži država u cilju razvoja profesionalnog i masovnog sporta.
"Za učešće klub treba da uplati depozit čiji će iznos odrediti Liga. Ako se ukupnom prihodu doda novac od TV prava i sponzora, onda je moguće da se formira solidan budžet od najmanje 500-600 miliona dolara. Motivacija treba da se zasniva na sistemu bonusa – što je viši plasman, to je bonus solidniji. Za ulazak u ligu potrebno je, pored naknade, da imate infrastrukturu, stadion i kvalitetnu omladinsku školu. Klub treba da bude i finansijski spreman za Superligu i da pruži odgovarajuće garancije. Tako ćemo sa finansijske i konkurentske tačke gledišta dobiti alternativu evropskim takmičenjima. Ne samo da možemo, već jednostavno moramo da napravimo jako fudbalsko takmičenje – sa dobrom finansijskom komponentom i podsticajima. Svi klubovi će imati iste uslove, slikovito rečeno, neće biti bogatih i siromašnih i svako će moći da ide na pobedu u ovoj ili onoj sezoni, ako pravilno upravlja sredstvima, sprovodi selekciju, gradi trenažni proces. Svi timovi će biti zainteresovani da zauzmu visoku poziciju, jer će se prema tome isplaćivati veliki bonusi."
Kreiranje Superlige će, smatra Gazajev, dati podsticaj mladim fudbalerima.
"Ako za osnovu uzmemo granicu 8+3, onda će klubovi angažovati samo najkvalitetnije i najmotivisanije legionare, a u svakom meču će na teren da izađu najmanje osmorica Rusa. Tako ćemo da razvijamo naš fudbal i potpuno sam siguran da ćemo imati veliki broj naših novih zvezda. I neće biti potrebe za isplaćivanjem ogromnih plata, kao što je sada, i naduvavanjem budžeta. Mladi će imati odličnu priliku da napreduju i da, možda, vremenom dobiju poziv od vodećih evropskih klubova pod boljim uslovima – osim ako se, naravno, situacija ne promeni ili neko u principu ne poželi da ode. Mislim da će prelazak bilo kog našeg igrača u evropski klub zavisiti od ponude. Ako ona odgovara igraču i klubu, onda odlazak neće biti problem."
Smatra da u zatvorenoj Superligi treba da rade samo ruski treneri.
"Angažovanje stranaca je, po mom mišljenju, danak modi. Oni zapravo nisu ništa dali ruskom fudbalu. Na klupskom nivou smo pali na deseto mesto Uefine liste. Zašto je naša trenerska škola propala? Zato što nisu radili sa njima. Počeli smo masovno da verujemo stranim stručnjacima, i šta smo dobili? Izuzev Dika Advokata, nijedan stranac se nije pokazao na dovoljno visokom nivou. Trebalo bi da postoji škola ruskog fudbala. Sada je prava prilika da razvijamo domaće trenere koji neće da pobegnu prvom prilikom, kao što je to nedavno učinio inostrani trener jednog moskovskog kluba."
Uveren je da ruski fudbal neće klonuti zbog sankcija.
"Možemo samo da ga učinimo jačim i boljim. Klubovi sa velikom istorijom i tradicijom kao što su CSKA, Dinamo, Spartak, Zenit... ne smeju da nestanu - potrebni su navijačima, zemlji. U teškim vremenima je važno da se sačuva fudbal, jer je to i način provođenja slobodnog vremena i promocija zdravog načina života i sporta. U zaobilaženju sankcija moguće je da se pronađu zanimljiva rešenja. Glavna stvar je da ne gubite vreme, već da delujete! Moramo da napravimo zatvorenu Superligu."
Pomenuo je u slučaj Romana Abramoviča i Čelsija.
"Apsolutno su nečuvene i pravno neosnovane sankcijea protiv ruskog sporta. Ali, apsolutni vrhunac apsurda su sankcije protiv Romana Abramoviča, koji je u 20 godina dao kolosalan doprinos razvoju ne samo ruskog, već engleskog, evropskog i globalnog sporta. Ovde Britanci ne pokušavaju samo da iznerviraju našu zemlju – oni seku granu na kojoj sede. Čelsi je sve ovo vreme bio u eliti evropskog fudbala, osvojio sve moguće trofeje, obradovao je igrom milione navijača širom sveta. I - uništen je u trenu."
Kaže da nije slučajno što su svi igrači, navijači i treneri podržali Abramoviča kada su čuli za "ovu nepravednu odluku".
"Želeo bih da izrazim reči podrške Romanu. Pored ostalih dostignuća, učinio je mnogo za ceo ruski fudbal i pobedu u borbi za domaćinstvo Svetskog kupa i, naravno, za CSKA kada je klub tek ulazio u pobednički tempo (2002-2003). Njegova zasluga je i činjenica da je armijski tim od tada stekao kolosalan prestiž u Evropi i sakupio kompletnu kolekciju trofeja. Zahvalan sam mu na aktivnom učešću i pažnji u periodu kada je bio na vezi sa klubom. Takođe želim još jednom da podržim (dirigenta) Valerija Gergijeva, najvećeg maestra našeg vremena, mog zemljaka, kojeg dugo dobro poznajem. Ovo je čovek sa čvrstim uverenjima i životnom pozicijom, pravi patriota", završio je Gazajev.