Šampion Fluminense kao klub penzionera i dvojica kojima je titula najviše značila – Marselu i Felipeu Melu
Vreme čitanja: 5min | ned. 05.11.23. | 05:50
Dvojica veterana nisu krili emocije posle istorijskog podviga kluba iz Rija
Fluminense je 26. različiti šampion Kopa Libertadores i 11. brazilski klub sa titulom kontinentalnog prvaka u svojim vitrinama.
Svi sada pričaju o golovima Hermana Kana i Džona Kenedija koji su oborili slavnu Boku Juniors na pleća, a ono što je malo ko video jeste da je Fluminense do najvećeg klupskog podviga stigao sa grupom “penzionera“. Golman Fabio ima 43 godine, Felipe Melo 40, Marselo 35, Herman Kano 35, Ganso 34, Keno 34... Pola startne postave u meču za titulu rođeno je tokom osamdesetih godina prošlog veka i odavno su prošli svoj fudbalski zenit.
Izabrane vesti
Ljudi vole da u ovakvim situacijama upotrebe onu staru, da bez starca nema udarca. I to se u ovom slučaju pokazalo kao apsolutno tačno. Kano je svojim 13. pogotkom načeo Boku i završio Kopa Libertadores kao najbolji strelac, Fabio je minijaturama na golu opčinio napadače argentinskog velikana i jedino ništa nije mogao da uradi kod praćke Luisa Advinkule, dok su Marselo i Felipe Melo svojim iskustvom držali poslednju liniju Fluminensea, iako će neko verovatno ovom prvo da spočita to što nije bolje reagovao kod izjednačujućeg pogotka.
Ne samo što su držali odbranu, Marselu i Felipeu Melu je ova titula imala poseban značaj. Nije isključeno da im je možda i poslednja u karijerama i da će se posle ovoga penzionisati, ali oni nijednog trenutka nisu krili emocije.
Marselo je briljantan potez Džona Kenedija za 2:1 u 99. minutu video sa klupe, a dok je mladi napadač slavio najveći trenutak svoje dosadašnje karijere, slavni Brazilac je u suzama sve posmatrao i čekao da sudija odsvira kraj utakmice. Čovek koji je sa Real Madridom osvojio sve, a samo Ligu šampiona čak pet puta, jedan od najboljih levih bekova svog vremena želeo je da u jeseni karijere osvoji nešto značajno sa svojim dečačkim klubom. I to mu se ispunilo.
“Osećao sam da imam dug prema klubu. Ništa nije bilo zapisano, ništa nije rečeno. Ljudi su nas kritikovali, a danas je Fluminense šampion Južne Amerike. Čestitam svima u klubu, od osoblja, do predsednika. Bio sam jako nervozan pred meč, sada me je obuzela radost“, izjavio je Marselo posle utakmice.
🥺🇧🇷 Marcelo after Fluminense’s goal…pic.twitter.com/rFPRrl6XnL
— Fabrizio Romano (@FabrizioRomano) November 4, 2023
U razgovoru za ESPN Marselo je čak rekao da je ova titula važnija od svega što je osvojio sa Realom.
“Sve što sam uzeo sa Realom je prošlost. To je iza mene, sada je najvažnije da pobeđujem i osvajam sa Fluminenseom. Razumeće to ljudi iz Reala. Danas je psoeban dan. Osvojio sam jako važnu titulu sa mojim omiljenim klubom, klubom koji mi je dao sve što mi je potrebno da imam veliku karijeru, u trenutku kada sam bio niko. Nema ništa lepše od toga, ovo je trenutak koji nema cenu“, poručio je slavni Brazilac i dodao:
“Živim najlepši trenutak svoje karijere. Vratio sam se u domovinu posle 16 godina, moj sin me je video kako osvajam Kopa Libertadores. Rekao mi je da ćemo osvojiti trofej. Nije to tražio, već je znao da osvajamo. On ima osam godina. To je nešto jako lepo. Radost navijača nema cenu, ovo mi je najsrećniji dan u životu“.
Marcelo is the 14th player to win both the UEFA Champions League and the Copa Libertadores, as well as the 3rd former Real Madrid player to do so!pic.twitter.com/nnDSvkszAH
— Football Report (@FootballReprt) November 5, 2023
Brazilac je posle neslavne epizode u Olimpijakosu dobio ono što je tražio – šansu da se sa zlatom u rukama oprosti od fudbala! Još nema naznaka da će okačiti kopačke o klin, ali pošto je sa dečačkim klubom ispunio najveći san, sada može komotno da uživa u životu...
Dok se Marselo nekako suzdržao od pokazivanja emocija dok nije bio siguran da će Fluminense da zasedne na tron, Felipe Melo je još tokom intoniranja brazilske himne na Marakani pokazao koliko mu ovaj trenutak znači. Emocije su ga savladale pre, a naročito posle osvajanja trofeja kada je jecajući davao izjave. Njemu to nije prvi uspeh u Kopa Libertadores, pošto je sa Palmeirasom već dva puta bio na krovu Južne Amerike, ali očigledno je ovaj uspeh bio poseban. Možda baš zbog činjenice da je treći put postao šampion sa 40 godina!
“Za Fluminense je bilo jako teško da osvoji titulu. Igrali smo protiv žestoke konkurencije, Rivera, Olimpije, Argentinos Juniorsa i Intera., timova koji su već osvajali Kopa Libertadores“, rekao je temperamentni Brazilac koji je utakmicu morao da završi u 52. minutu zbog povrede mišića, ali je dotad posao uradio, što se kaže, doktorski.
Felipe Melo after winning the Copa Libertadores with #Fluminense. Football is beautiful. pic.twitter.com/VDzfWhVm3i
— François Plateau (@francoisplateau) November 4, 2023
Melo je uzeo treći Kopa Libertadores i sada ih ima isto koliko i živa legenda Boke Huan Roman Rikelme. Iako su mu suze tekle niz lice, on nije zaboravio sadašnjeg potpredsednika rivalskog kluba i iskazao svoje divljenje.
“Da, ovo mi je treći pehar u takmičenju, sada mogu da kažem da ih imam isto koliko i Rikelme. Ovaj trofej smo osvojili jer nam je krv išla umesto znoja. O ovoj noći smo sanjali i razmišljali svakog dana, ovo je za naše navijače koji su bili uz nas sve vreme. I kada je Boka izjednačila, svi ovi ljudi ostali su uz nas i verovali su. Navijali su još jače. Jako sam ponosan na sve u timu, hvala Isusu Hristu koji nas je vodio do titule“.
Ono što će mnogo da boli navijače Boke pored neuspešnog pokušaja da se njihov klub domogne sedme titule jeste to što je pobedi Fluminensea doprinelo nekoliko ostrašćenih navijača ovog kluba. Prvi je Herman Kano, a drugi Felipe Melo.
“To je jedan od najboljih klubova na kontinentu, nije me sramota da kažem javno da voilm Boku“, priznao je jednom prilikom Brazilac.
Život piše romane...
IGRAČI KOJI SU OSVAJALI I LIGU ŠAMPIONA I KOPA LIBERTADORES
Dida (Brazil) Milan 2003, 2007 - Kriuzeiro 1997
Kafu (Brazil) Milan 2007 – Sao Paulo 1992, 1993
Huan Pablo Sorin (Argentina) Juventus 1996 – River Plejt 1996
Hose Vitor Roke Žunior (Brazil) Milan 2003 – Palmeiras 1999
Karlos Tevez (Argentina) Mančester Junajted 2008 – Boka Juniors 2003
Valter Samjuel (Argentina) Inter 2010 – Boka Juniors 2000.
Ronaldinjo (Brazil) Barselona 2006 – Atleitko Mineiro 2013
Nejmar (Brazil) Barselona 2015 – Santos 2011
Danilo Luiz (Brazil) Real Madrid 2016, 2017 – Santos 2011
Rafinja (Brazil) Bajern Minhen 2013 – Flamengo 2019
Ramires Santos (Brazil) Čelsi 2012 – Palmeiras 2020
David Luiz (Brazil) Čelsi 2012 – Flamengo 2022
Hulijan Alvarez (Argentina) – Mančester Siti 2023 – River Plejt 2018
Marselo (Brazil) – Real Madrid 2014, 2016, 2017, 2018, 2022 – Fluminense 2023