Božanske sile su to htele: Džon Kenedi rešio finale Kopa Libertadores! Fluminense vladar Južne Amerike

Ne postoji ništa kao gotovo fatalna asocijacija između istorijske ličnosti, čoveka i fudbala za koji živi. U mesecu kada svet obežava 60 godina od atentata i ubistva 35. američkog predsednika Džona Kenedija u Dalasu, božanske sile su htele da Džon Kenedi reši finale Kopa Libertadores i postane nova ikona navijača Fluminensea!

U spektakularnom finalu najvećeg klupskog takmičenja Južne Amerike, na krcatoj Marakani u Rio de Žaneiru jedan od četiri najveća kluba ovog grada osvojio je svoju prvu titulu kontinentalnog šampiona pred više od 70.000 svojih pristalica, odbranio svoju kuću i na kolena bacio veliku Boku Juniors! Neće se tango igrati u zemlji sambe, tako je odlučio mladi napadač Fluminensea i milionsku navijačku bazu naterao na suze radosnice, a više od 100.000 pristalica Boke samo u Riju i ko zna koliko u Buenos Ajresu i šire doveo u stanje agonije... Trofej je ostao u Riju, samo je umesto u vitrinama Flamenga, završio u rukama najvećeg rivala.

Finale za pamćenje, finale o kojem će se pričati godinama! Zamenio je Gansa u 80. minutu i posle akcije za televizijske špice postigao golčinu iz voleja kojom je uveo Fluminense u istoriju! Čuveni Trikolori postaće jedanaesti različiti brazilski klub na tronu Južne Amerike i ukupno 26. šampion najvećeg klupskog takmičenja u ovom delu planete.

Ko su heroji Fluminensea: Omraženi Argentinac navijač Boke, nestašnom Brazilcu trener rekao da rešava finale

Šampion Fluminense kao klub penzionera i dvojica kojima je titula najviše značila – Marselu i Felipeu Melu

Neverovatno šta je sve 21-godišnji napadač uspeo da napravi za dvadesetak minuta, koliko je proveo na terenu, iako je utakmicu počeo sa klupe. Ušao je kao džoker Fernanda Diniza i rekao mu da će baš on da reši ovo finale, a u devetom minutu produžetka doveo je najveći deo Marakane u stanje apsolutnog delirijuma! Školska akcija i savršena izvedba, Keno namešta asistenciju za Kenedija koji ispaljuje plotun i donosi novu prednost za Fluminense! Marakana i grad su se zapalili...

Niko verovatno neće ni pamtiti sve ono drugo što je Kenedi napravio za kratko vreme na terenu, ali je i te kako vredno pomena, da se priča i pamti. Samo devet minuta pošto je ušao na teren, Brazilac je zaradio prvi žuti karton zbog oštrog starta, a onda je isključen pošto je sa navijačima Fluminensea proslavio gol na tribinama! Upao je u stanje ekstaze Kenedi i kada je matirao Čikita Romera otrčao je pravo na tribinu gde su smeštene najvernije klupske pristalice, popeo se na ogradu i pao im u zagrljaj. Trajalo je slavlje nekoliko minuta, a kada se vratio na teren kolumijski arbitar Vilmar Roldan pokazao mu je crveni karton. Razlog – nedolično slavlje izvan granica terena. Od heroja trenutka, Džon Kenedi je mogao da postane tragičar da je Boka uspela da se vrati u život po drugi put. Ali, nije!

Fluminense je konačno uspeo! Krunisan je za šampiona Južne Amerike, na istom mestu gde je 2008. godine poražen od LDU Kita posle jedanaesteraca. Večeras je Flu krunisan u produžetku, posle fantastičnog loptanja u “uvodnih“ 90 minuta.

Bilo je ovo finale koje je trebalo da obriše sve ono loše što se dešavalo na obe strane u prethodnim mesecima. Ni Boka, ni Fluminense uoči večerašnjeg finala nisu mogli da se pohvale dobrom formom. Argentinski gigant je Liga kup Profesional završio na desetoj poziciji, dok je klub iz Rija uoči završnice brazilskog šampionata na osmoj poziciji. Zato je dolazak na tron bio toliko važan za obe ekipe, jer bi se tako obrisale sve mrlje iz minulih sedmica i meseci. Malo ko je zaista mogao da veruje da će Fernando Diniz, inače vršilac dužnosti selektora Brazila dok se ne imenuje novi, bio to Karlo Anćeloti ili neko drugi, uspeti da napravi ovakav podvig sa Fluminenseom. Nije delovalo kao da je ovaj tim spreman za ovakvo krunisanje, ali Diniz i njegovi gladijatori su svima zapušili usta.

Koliko je ovo veliki momenat ne samo za Fluminense, već i njegove fudbalere najbolje pokazuju suze dvojice najstarijijh – Felipea Mela i Marsela. Melo je još tokom intoniranja brazilske himne zaplakao i nije krio emocije zbog veličine događaja uprkos tome što je sa Palmeirasom već dva puta bio na krovu Južne Amerike.

Marselo, iako jedan od najtrofejnijih igrača u istoriji madridskog Reala, vratio se ove godine u svoj dečački klub, da se oprosti kao veliki šampion kakav jeste. Učinio je to na najspektakularniji način, sa peharom kojim ulazi u probrano društvo onih koji su osvajali i Kopa Libertadores i Ligu šampiona. Njegove suze posle gola Džona Kenedija savršeno su pokazale koliko mu je bilo stalo da se ovo veče završi na najlepši način. Da snovi postanu java, a Fluminenseova priča dobije filmski rasplet.

Malo je falilo, doduše, da Marselo bude jedan od tragičara ove utakmice. Upravo je njegovo nećkanje i zapravo provociranje Luisa Advinkule u 72. minutu moglo utakmicu da okrene naglavačke. Nije bio siguran prekaljeni Brazilac da li da napadne Advinkulu, a on je pokazao strašan osećaj za gol pošto je raspalio iz sve snage slabijom, levom nogom i postigao gol kojim je oživeo Boku!

Fluminense je bio nadomak pobede i pre nego što se otišlo u produžetak. Neverovatnu šansu imao je Diogo Barbosa, izašao sam pred Serhija Romera sa levog boka duboko u nadoknadi vremena i – promašio! Debelo! Da ne beše Kenedijeve magije u 99. minutu, mogao je takođe da bude zauvek obeležen kao jedan od onih koji su svom klubu izbili trofej iz ruku... Fluminense je večeras ipak imao druge heroje. Jedan je Džon Kenedi, a pre njega je to bio Herman Kano. Argentinac, inače ostrašćeni navijač Boke Juniors, bio je strelac gola koji je načeo giganta iz Buenos Ajresa u 36. minutu. Bio je to momenat koji će Kano pamtiti verovatno dok je živ...

Mnogo je uoči meča bilo spekulacija o izgledu sastava dva tima. Diniz je u poslednjem trenutku odlučio da Kenedija ostavi na klupi i čuva ga kao džokera na kraju, njegov kolega sa suparničke klupe Horhe Almiron odlučio se da utakmicu počne bez dvojice pojačanja Lukasa Blondela i Ezekijela Bulaudea. Oni se uopšte nisu našli ni na spisku putnika za Rio, što mnoge u Argentini nije iznenadilo pošto se ni jedan, ni drugi, nisu snašli u novom timu.

Biće na kraju mnogo priče o nekim odlukama sudije Roldana. Da li je bilo penala za Fluminense u 27. minutu kada je Nikolas Valentini glavom udario Gansa, da li je Boka oštećena za penal koji nije sviran u nadoknadi prvog produžetka, kada je Ninjo rukom igrao u svom kaznenom prostoru... Boka je tada zahtevala da se gleda snimak i vidi da li je bilo elemenata za najstrožu kaznu, a umesto toga isključen je Frank Fabra. Bek Boke ošamario je Ninja, inače kapitena brazilskog sastava, koji se prethodno našao u verbalnom sukobu sa Nikolasom Figalom, a kada je sudija Roldan dobio informaciju šta se desilo, pokazao je Fabri put u svlačionicu.

Sve u svemu, finale za pamćenje! Igralo se muški, rovovska borba od prvog do poslednjeg minuta, emocije na obe strane dostigle su vrhunac i na kraju tri gola! Nismo videli mnogo od Edinsona Kavanija u kome su svi navijači Boke videli spas, morao je ranije napolje zbog premora, dok je Melo takođe izašao pre vremena zbog povrede. Mnogo su se potrošili igrači oba tima, na kraju je Fluminense zaslužio titulu! Boki je propala šansa da sustigne Independijente na listi klubova sa najviše kontinentalnih pehara – po sedam.