Samo su ovako mogli da ih zaustave

Fudbal je, sinoć u kasne sate, doživeo veliki prasak. Eksplozija se dogodila na Đuzepe Meaci, dve galaksije su se sudarile, samo da bi se svetlosnim godinama odaljle. Jer zajednički su im bili samo prostor i trenutak koji su podelie u polufinalu Lige šampiona. Sve ostale, eventualne, sličnosti, apsolutno su slučajne.

Klub koji je od septembra do maja igrao najbolji fudbal u Evropi neće imati priliku da sopstvenu veličanstvenost kruniše. Klub koji je u 220 minuta jednog od najuzbudljivijih i najsadržajnijih dvomeča u istoriji Lige šampiona sve raspoložive rasurse stavio u službu jednog jedninog cilja, taj cilj je i ostvario. Barselona je Milano došla da igra fudbal, Inter je na teren izašao da prođe u finale. I prošao je!

Pričaće ljudi, kao što su pričali pre 15 godina, kada je Inter preko Barse došao u finale, da je Žoze Murinjo usmrtio fudbal, kao što će pričati da je Barselona prema prikazanom u Milanu morala u finale. Makar 75 odsto neutralne fudbalske planete potonulo je nakon spasonosnog gola Frančeska Aćerbija, da bi ih gol Davidea Fratezija bacio u akutnu fudbalsku depresiju, samo zato što su se nadali da će u finalu gledati omaž fudbalu u režiji Katalonaca i Pari Sen Žermena.

Svaka interpretacija sinoćnih događaja podložna je polemici i analizi, osim onih da je Inter nije zaslužio finale, ili da je - ne daj Bože - tamo zalutao. Jer reč je o verovatno najstabilnijem, najbalansiranijem i taktički najdisciplinovanijem timu Starog kontinenta. Svi su znali da će biti nadigran, jer retki su oni koje Barselona ove sezone nije nadigrala. Mantra i ideja Hansija Flika, iako nikada izgovoreno, bila je da je nevažno koliko će golova njegovi puleni primiti, jer će uglavnom dati više od protivnika. Ali ni posrtanje u Seriji A i Kupu Italije, nije moglo da okrnji Interov takmičarski momenat... Štaviše, iz priloženog vidimo da mu je samo rasplamsao ponos, želju, glad!

Značajnu razliku u talentu Inter je kompenzovao eksploatišući slabe tačke, udarajući velikana sa Kamp Noua tamo gde je najtanji, pecajući visoko postavljenu zadnju liniju, pritiskajući karike (Đerara Martina i Erika Garsiju) silom prilika nakalemljene na gotovo savršen lanac. Jeste Đerar Martin sa dve asistencije vratio Barselonu u život, ali to ga ne amnestira od zvanja apsolutnog tragičara. Dva puta je gubio loptu kada nije smeo, a rezultat su bili penal za Inter i pogodak Aćerbija koji je odveo meč u produžetke. Otuda, nakon poslednjeg sudijskog zvižduka, suze i neverica u očima mladog beka.

Simone Inzagi je tačno znao koga i kako da "nagazi". A opet, ni to ne bi bilo dovoljno bez X-faktora, bez čoveka koji je sinoć primio tri gola, a zaslužio ocenu 10!

Zavrtelo se u glavi Nerazurima na Monžuiku od nepredvidivih nogu Lamina Jamala, centralna tema konferencije pred revanš bila je kako zaustaviti 17-godišnju zver, momka kojeg je Alesandro Bastoni nazvao najtežim rivalom sa kojim se ikada suočio (iako je više puta igrao protiv Kristijana Ronalda). Pričao je Inzagi kako će duplirati, pa nužno i triplirati čuvare na Jamalu i opet nije bilo dovoljno. Ima Barselona magično dete, fudbalska planeta će se, kada dobije još koji kilogram mišića i novu dozu eksplozivnosti tek da se trese, ali kroz čitav drugi produžetak, Barselonina ideja bila je "Daj loptu Jamalu, pa šta uradi". Stavila je sudbinu isključivo u ruke tinejdžera, jer je njen kandidat za Zlatnu loptu, uprkos golu, ispario u grotlu Meace.

Rolao je igrače Intera, izbacivao ih iz ravnoteže, imao 14 uspešnih driblinga, gađao ugliće iz koraka, savijao kifle! Za defanzivce Nerazura gotovo neuhvatljiv (sve do završnice drugog produžetka kada su energetske zalihe ostale na nuli), ali za Jana Zomera poslastica karijere! Lopte viđene u mreži skidao je Švajcarac, kako Jamalu, tako i Eriku Garsiju, a najtalentovanijeg fudbalera planete u poslednjim sekundama pred produžetak u zicer situaciji sprečio da utiša Meacu. Na nivou dvomeča 14 i druga najupečatljivija brojka u istoriji polufinala Lige šampiona za Zomera, ali teško da brojevi mogu da oslikaju onakvo golmansko savršenstvo.