Sa Albanijom za baraž, a šta tamo čeka Srbiju? Pakao na čelu sa Italijom, Švedskom, Turskom, Ukrajinom...

Kada je FIFA donela odluku o proširenju broja učesnika na Svetskom prvenstvu sa 32 na 48, prva reakcija velikog broja fudbalskih zaljubljenika bilo je odmahimanje glavom zbog činjenice da bi na takvom Mundijalu mogao da se nađe određeni broj nedoraslih selekcija. I možda to za ostale kontinente zaista i važi, budući da su oni dobili proširenja za 100 odsto (Azija sa 4+1 na 8, Afrika sa 5 na 9+1, KONKAKAF sa 3+1 na 6+2), ali je sa Evropom priča mnogo drugačija. Kada ste selekcija iz UEFA konfederacije kao što je Srbija, ne možete da kažete da vam je plasman na planetarnu smotru mnogo lakši nego ranije, budući da su za Evropu rezervisana samo tri mesta više nego u prethodnim godinama, umesto 13, u SAD-u, Meksiku i Kanadi pojaviće se 16 selekcija za Starog kontinenta.

Večeras se u Leskovcu igra dugo iščekivana utakmica između Srbije i Albanije, a pored bitke za čast nacije, izabranici Dragana Stojkovića Piksija igraće za drugo mesto koje vodi u baraž, za poslednju šansu da se ode na Svetsko prvenstvo 2026. u Kanadu, Meksiko i Sjedinjene Američke Države i da tako naša zemlja prvi put od pedesetih i početka šezdesetih godina prošlog veka veže tri uzastopna plasmana na najgledanije sportsko takmičenje na svetu. U grupi gde je prvi favorit Engleska već pobegla, večerašnji duel gotovo sigurno odlučuje ko će se kroz „druga vrata“ kvalifikovati za martovski baraž, dramatičan mini-turnir u kojoj Evropa daje poslednja četiri putnika na Mundijal.

Baraž, međutim, nije običan dodatak kvalifikacijama, to je poseban skup mini-turnira od 16 reprezentacija, u kome učestvuju 12 drugoplasiranih iz grupa i još četiri selekcije pobednice grupa Lige nacija iz jeseni prošle godine koje ne budu završile među prve dve na tabeli u svojoj kvalifikacionoj grupi. Tih 16 selekcija će u martu 2026. igrati četiri mini-turnira, svaki sa po četiri tima, gde će samo pobednik svakog mini-turnira otići na Svetsko prvenstvo. Dakle, jasno je da ako Srbija večeras pobedi Albaniju i reši veći deo posla oko plasmana u baraž, da njen put ka Mundijalu vodi upravo kroz te mečeve visokog rizika, gde se sve odlučuje u jednom meču — bez revanša, bez popravnog.

I tu počinje prava drama. Baraž nije utešna nagrada, već svojevrsni evropski mini-Mundijal u kom se sudaraju sve razočarane, a i dalje kvalitetne reprezentacije Starog kontinenta. U jednoj noći možeš da sretneš Italiju, Poljsku, Ukrajinu, Švedsku ili Češku, selekcije koje su navikle na velika takmičenja, ali su izostale ili zbog trenutne krize ili zbog nekog od giganata koje su imale za rivale u svojim grupama. Žreb može da spoji favorite sa autsajderima, ali i da stvori prave turnire smrti, jer svaka od četiri baraž-staze ima po četiri tima, dve polufinalne i jednu finalnu utakmicu, sve u pet dana, sve na eliminaciju, 26. i 31. marta sledeće godine.

UEFA je potvrdila da će žreb za baraž biti formiran po principu šešira, gde će 12 timova koji budu drugi u svojim grupama direktno da čine prva tri šešira, dok će četiri selekcije iz Lige nacije automatski u četvrti šešir. Kako tu stvari stoje za Srbiju? To znači da ako Orlovi budu igrali baraž, tamo svakako neće biti u najslabijem četvrtom šeširu, već u nekom od prva tri, a u kom tačno, znaće se precizno nakon izlaska novembarske FIFA liste. Prema trenutnim projekcijama Srbija bi bila na samoj ivici prvog i drugog šešira. Ako bi striktno gledali samo FIFA listu, Srbija bi bila u drugom šeširu jer je pet reprezentacija za koje se očekuje da igraju baraž bolje rangirano (Italija, Turska, Ukrajina, Švedska i Vels), ali je kvaka u tome što ni Švedska, ni Vels trenutno nisu među prva dva u svojoj grupi, tako da bi u baraž išli kao pobednici grupa Lige nacija iz prošle jeseni, što bi ih automatski svrstalo u četvrti šešir, a Srbiju poguralo u prvi.

A zašto je važno biti u prvom, pre svega i iznad svega da bismo izbegli Italiju koja će sigurno biti u prvom šeširu, budući da je izvesno da će završiti iza Norveške u svojoj kvalifikacionoj grupi, a svakako bi bila najbolje rangirana na FIFA listi koja igra baraž. Treba reći i da je iz ugla Srbije jako dobro što je sinoć Slovačka izgubila od Severne Irske i tako sebi smanjila šanse da završi ispred Nemačke. Jer, kad bi Nemačka završila kao druga u svojoj grupi i otišla u baraž, a Srbija bude u drugom šeširu (jer lako može da se dogodi da Švedska ili Vels ipak budu među prve dve u svojoj grupi iako trenutno nisu), onda bi postojalo 50 odsto šansi da u baražu naletimo na nekog od giganata (Italija ili Nemačka), a ovako je to ipak prihvatljivijih 25 odsto.

Evo kako bi u ovom trenutku izgledao sastav šešira, uz naznaku da je za Srbiju ključno da ni Vels, ni Švedska ne završe među prva dva u svojoj grupi, a trenutno nisu među prva dva, da bi završila u prvom šeširu, kao i to nas Poljska ne pretkne na FIFA listi, pošto je za u ovom momentu za samo dve pozicije slabije rangirana od nas.

VARIJANTA 1 u kojoj Švedska i Vels nisu među prve dve u svojoj grupi

1. šešir: Italija (10. na FIFA listi), Turska (27. na FIFA listi), Ukrajina (28. na FIFA listi), Srbija (34. na FIFA listi)

2.šešir: Poljska (36. na FIFA listi), Češka (39. na FIFA listi), Mađarska (41. na FIFA listi), Slovačka (42. na FIFA listi)

3. šešir: Škotska (43. na FIFA listi), Severna Makedonija (63. na FIFA listi), Bosna i Hercegovina (73. na FIFA listi), Takozvano Kosovo (91. na FIFA listi)

4. šešir: Vels (30. na FIFA listi), Švedska (32. na FIFA listi), Rumunija (51. na FIFA listi), Severna Irska (72. na FIFA listi)
*Napomena: Za četvrti šešir nije važna pozicija na FIFA listi, tamo će automatski reprezentacije koje ne budu među prve dve u svojoj grupi, a koje su prošle jeseni bile pobednice u grupama Lige nacija.

VARIJANTA 2 u kojoj Švedska i Vels završavaju među prve dve selekcije u svojoj grupi

1. šešir: Italija (10. na FIFA listi), Turska (27. na FIFA listi), Ukrajina (28. na FIFA listi), Vels (30. na FIFA listi)

2. šešir: Švedska (32. na FIFA listi), Srbija (34. na FIFA listi), Poljska (36. na FIFA listi), Češka (39. na FIFA listi)

3. šešir: Mađarska (41. na FIFA listi), Slovačka (42. na FIFA listi), Škotska (43. na FIFA listi), Bosna i Hercegovina (73. na FIFA listi)

4. šešir: Rumunija (51. na FIFA listi), Severna Makedonija (63. na FIFA listi), Severna Irska (72. na FIFA listi), Moldavija (156. mesto na FIFA listi)
*Napomena: Moldavija bi u varijanti 2 uskočila u četvrti šešir kao pobednik D grupe Lige nacija od prethodne jeseni, umesto Takozvanog Kosova koje bi završilo iza Švedske i ne bi igralo baraž jer nema rezervnu opciju u vidu Lige nacija.

Treba reći i da će timovi iz prva dva šešira biti domaćini u polufinalnim utakmicama pomenutih mini-turnira i to je dobra stvar za Srbiju, koja bi u tom slučaju sigurno bila domaćin polufinalne utakmice 26. marta sledeće godine. Kada su u pitanju finalne utakmice, tu FIFA rang lista ne igra nikakvu ulogu, već isključivo sreća na žrebu, tako da su šanse svakako 50-50 u pogledu toga da li bi Srbija bila domaćin ili gost u potencijalnoj finalnoj utakmici baraža.

Samo jedan meč, jedno veče, jedan detalj i ceo san može da se sruši. Jedna stvar je potpuno jasna, ako se Srbija ne plasira na Svetsko rpvenstvo, žalićemo pre svega za onom utakmicom sa Danskom iz novembra prošle godine u Leskovcu koja je završena remijem i značila je da Srbija ne ide u prvi šešir na žrebu kvalifikacionih grupa za Svetsko prvenstvo. Ovako, moraće Piksijev tim da se izbori najpre sa žilavim Albancima, a da onda u martu sledeće godine dobije dve utakmice protiv dve selekcije koje će verovatno biti ravnopravne kvalitetom, ili u boljoj varijanti jednu od te dve protiv nešto slabije selekcije od sebe, ili u najgoroj varijanti jednu od te dve protiv jače reprezentacije od sebe (prim.aut. Italija).