S neba pa u rebra: Levandovski ima i opciju B, samo da se ne vraća u Minhen...
Vreme čitanja: 2min | sub. 11.06.22. | 19:16
Ima ko može da izađe u susret Bajernovim zahtevima...
Bajern je čvrst u stavu fa ga ne pusti, Robert Levandovski, čini se, još čvršći u svojoj želji da ovog leta napusti Minhen. Puno je toga tokom proteklih dana izrečeno na temu uništenog "braka" poljskog centarfora i minhenskog kluba. Išlo se čak do dotle da je prema nekim izvorima Leva rešio da se ne pojavi na početku priprema za iduću sezonu ukoliko ne dobije dozvolu da ide, da bi se potom i sam oglasio i u razgovoru za Bild ispričao kako se oseća, odnosno da ne odustaje od svoje ideje da po svaku cenu promeni sredinu tokom ovog prelaznog roka.
Iz takvog stava dalo se zaključiti da će Bavarci u jednom momentu morati da popuste, jer Levandovski je izgovorio toliko toga što se nije dopalo ljudima iz kluba - pa ni njegovim saigračima - te bi bilo potpuno suludo gurati ga u svlačionicu koja bi mu, izvesno, okrenula leđa.
Izabrane vesti
Tako se u neku ruku došlo do pat pozicije: Barselona nema mogućnost da plati više od 32.000.000 evra, dok Bajern, mada vestan da gubi bitku, na tu cifru ipak nema nameru da pristane.
Rešenje?
Možda u planu B koji, kako večeras javlja Bild, Poljak ima na pameti.
Pod pretpostavkom da je Bajern zainteresovan da reši problem u kom se našao, u susret je spreman da mu izađe Pari Sen Žermen! Prosto, Parižani imaju mogućnosti da plate više od Barse (možda čak i do 45.000.000), zainteresovani su da to učine, a i Leva je spreman da se odrekne svog sna - prelaska u Barselonu - samo da izbegne povratak u Minhen.
Na prvu loptu deluje prilično jednostavno, ali nije baš tako. Da bi uopšte mogli da razmišljaju u ovom pravcu na Parku prinčeva bi morali da se reše Maura Ikardija, što uopšte neće biti laka misija. Pogotovo nakon što je Argentinac pre nekoliko dana na svojim profilima na društvenim mrežama objavio kako je doneo odluku da ostane u Parizu.
A onda, čak i da reše taj "problemčić", kao plod logičnog razmišljanja nameće se drugi: gde i kako "uglaviti" sve te napadače (Mesi, Nejmar, Mbape, Levandovski)?
I može li uopšte jedan tim u modernom fudbalu da istrpi da u startnih 11 ima 40 odsto igrača bez ikakvih defanzivnih karakteristika?