Rumenige: Da li bismo prodali Olisea za dvesta miliona? Da vam ispričam priču za Riberija...

Kao mašina izgleda Bajern Minhen ove sezone. A, kako se sezona primiče vrhuncu, u kojem se raspodeljuju trofeji, tako ekipa Vensana Kompanija igra sve bolje.

Legendarni as Bajerna, prvo kao igrač, posle kao funkcioner, Karl-Hajnc Rumenige u velikom intervjuu za T-onlajn pričao je na razne teme kada je ovaj klub u pitanju, a za početak se osvrnuo na plasman u finale Kupa Nemačke.

Taj trofej Bajernu uporno izmiče od 2020. godine.

“Bajern nije navikao da ne ide u Berlin (na finale Kupa, prim.aut.) šest godina. Navijači su veoma srećni, a to primećujem i među svojim prijateljima, svi žele u Berlin i pitaju me mogu li da im nabavim karte. Prvo poluvreme u Leverkuzenu je verovatno nešto najbolje što sam video od ovog tima u ovoj fantastičnoj drugoj polovini sezone – prava demonstracija fudbalske klase”, počeo je priču Rumenige.

Ali ono što ceo svet zanima je polufinale Lige šampiona, u kojem će se Bajern sudariti sa aktuelnim prvakom Evrope Pari Sen Žermenom.

“Dva meča protiv PSŽ-a će zahtevati sve od nas. Svako mora da bude u vrhunskoj formi, a tim mora da ponovi ono što je pokazao u pobedi od 2:1 u Parizu tokom ligaške faze – i to u obe utakmice. U prvom poluvremenu smo igrali fantastičan fudbal. A u drugom, nakon crvenog kartona Luisa Dijaza, branili smo se na način koji me podseća na onu staru izreku Sepa Herbergera: “Svi za jednog, jedan za sve”. Način na koji se tim branio bio je pravi, bacali su se pred svaki šut i svaki dribling. Ta utakmica je sada merilo za oba polufinala”.

Mnogi kažu da je Bajern – PSŽ finale pre finala.

“Naravno, ovo bi moglo da bude sjajno finale, ali sada je polufinale. Arsenal je dugo hvaljen, mada deluje kao da posustaje u ligi. Ne bih potcenio ni druge dve ekipe u polufinalu”.

Objasnio je Rumenige i šta PSŽ čini tako opasnim u poslednje dve godine.

“Otkako je Luis Enrike seo na klupu 2023. godine to je tim vrhunske klase, veoma pametno sastavljen. Pariz je dokazao nešto ključno: da ne možete da kupite sve. Tim mora da se gradi strpljivo. Kada smo ih pobedili u finalu Lige šampiona 2020, imali su Nejmara i Kilijana Mbapea. Godinu dana kasnije pridružio im se i Lionel Mesi. Na papiru je to bio fantastičan tim, ali očigledno nije funkcionisao kao celina poput ovog sadašnjeg. Sada je to dobro organizovana ekipa koja ima ogroman kvalitet, naročito u veznom redu i napadu”.

Rumenige (Reuters)

Ispričao je Rumenige i kako je dao, u neku ruku, smernice gazdi PSŽ-a Naseru Al Kelaifiju posle finala Lige šampiona 2020.

“Sećam se: nakon što su izgubili od nas u finalu 2020, Naser je bio skrhan. Tada sam mu rekao: "Nasere, moraš biti strpljiv. U fudbalu ti ništa nije dato na srebrnoj tacni. Za sve moraš naporno da radiš i praviš pametne transfere”. Nije sve u novcu. U svlačionici mora postojati duh koji ti daje onih dodatnih tri do pet procenata potrebnih za osvajanje trofeja. Nije slučajnost što su ponovo u polufinalu. Igraju fantastičan fudbal”.

Rumenige je objasnio i zašto Bajern ne može finansijski da se trka sa klubovima kao što je PSŽ.

“To su potpuno različite strukture. Bajern mora sam da zaradi svaki evro. Ipak, dosledno smo uspevali da imamo konkurentan tim poslednjih godina. Osvojili smo prvenstvo Nemačke 13 puta u poslednjih 15 godina i, uz razne druge trofeje, dva puta Ligu šampiona. U okviru naših mogućnosti, radimo dobar posao: sportski uspeh uz zdravo i odgovorno finansijsko upravljanje. To je ključni princip. Imali smo dve ili tri godine gde smo malo preterali sa transferima, a naročito platama igrača”.

Udarne igle PSŽ-a su Usman Dembele i Dezire Due, koji su svojevremeno bili velike želje Bajerna. Objasnio je Rumenige zašto njih dvojica nisu stigla na Alijanc arenu.

“Lično sam bio uključen u slučaj Dembelea. Bili smo odlučni da ga dovedemo, ali nas je Dortmund preduhitrio. Dembele je tada igrao za Ren, vlasnici kluba bili su i vlasnici Pume. Dortmund je tada imao ugovor sa Pumom, pa je bilo jasno da mi, kao klub koji sponzoriše Adidas, nećemo imati prioritet. Dembele je bio predivan igrač, ali kao što smo videli, brzo je napustio Dortmund i otišao u Barselonu. Due? Žarko smo želeli da ga potpišemo, odlično bi se uklopio kod nas. Ali, on je izabrao Pariz, jer je želeo da ostane u Francuskoj. Neizbežno ćemo i u budućnosti propuštati neke igrače, jer će drugi klubovi možda nuditi više novca. To moramo da prihvatimo, to je deo posla”.

Rumenige je prokomentarisao i priču da je prošlog leta izbio sukob u upravi Bajerna oko planova u prelaznom roku i da je pobedila “stara garda”, koja je bila za forsiranje igrača iz omladinske škole.

“Kada je Vensan Kompani postao naš trener, rekli smo od početka da naša akademija konačno treba da bude dovedena na nivo koji zaslužuje. Trener je savršeno sproveo taj cilj. Ove sezone je pružio priliku desetorici mladih igrača da debituju u profesionalnom fudbalu. Možete zamisliti šta za igrača od 18 godina znači da igra sa ovim timom pred 75.000 gledalaca na Alijanc Areni. Za te igrače, to je potvrda da imaju pravu šansu kod nas u budućnosti. To je za nas apsolutno neophodan uslov. Prvo, zato što je kampus koštao preko 100 miliona evra i još  zahteva značajne godišnje troškove. I trenutno to donosi plodove. Između ostalih, Josip Stanišić, Aleksandar Pavlović, Lenart Karl, kao i Alfonso Dejvis i Džamal Musijala, već su igrali za naše omladinske timove. Drugo, naši navijači cene kada glavni trener traži i promoviše domaće igrače. Sve drugo ne bi bilo u duhu Bajerna”.

Bajern neće bežati od dovođenja skupocenih pojačanja, ali je Rumenige objasnio na kakve igrače mora da se troši klupski novac.

“Istorija Bajerna pokazuje da smo uvek s vremena na vreme pravili skupe transfere. Postoji, međutim, jedan ključni kriterijum: skup transfer mora biti za igrača koji pravi razliku na terenu. Hari Kejn je takav igrač, kao što su bili Arjen Roben i Frank Riberi. Doneli smo ispravnu odluku sa Harijem, baš kao i sa Frankom i Arjenom. Bilo je nekoliko igrača koji se nisu tako dobro uklopili, ali naravno, uvek ćemo dovoditi superzvezde u Bajern”.

Pep Gvardiola je na konferenciji za novinare prošle nedelje rekao da je siguran da će ga Vensan Kompani jednog dana naslediti u Mančester Sitiju. Ali, Rumenigea te reči ne plaše.

“Trenutno sam veoma opušten po tom pitanju. Vensan je produžio ugovor sa nama do 2029. godine. Naravno, njegov uspeh se sada primećuje širom Evrope. Skoro milijarda gledalaca pratila je našu poslednju utakmicu protiv Real Madrida. Način na koji igramo fudbal, mnogo golova – to se vidi svuda. Ali verujem da će on ovde ostati još dugo. Spokojnim me čini to što je on ovde srećan. Živi u Grinvaldu, samo četiri kuće od mene. Imam utisak da se porodica oseća kao kod kuće. I deca takođe. To znam od svojih unuka, koji idu u istu školu kao i dvoje njegove dece. Trenutno imamo idilične uslove u Bajernu. Uvek sam govorio jednu stvar: uprkos Francu Bekenbaueru, najvažniji zaposleni u Bajernu je trener”.

Kejn (©Reuters)

Prvi naredni veliki posao koji čeka Bavarce je produžavanje ugovora sa Harijem Kejnom.

“Dovođenje Harija Kejna u Bajern Minhen bio je veliki podvig u istoriji kluba. Poznato je da je imao otkupnu klauzulu. Nije je aktivirao, signalizirajući da će definitivno ostati u Minhenu. I sada će uprava u operativnom sektoru – kao što je dogovoreno – obaviti razgovore sa njim nakon sezone, sa jasnim ciljem produženja ugovora. Jer Hari je prošao kroz još jednu transformaciju pod Kompanijem. Uvek je bio sjajan napadač koji je davao mnogo golova. Ali sada je i plejmejker, vraća se u vezni red i koristi svoje predivne duge pasove da uvede Mihaela Olisea i Luisa Dijaza u igru. To je veoma važno za naš stil igre”.

A, kada je Olise u pitanju... Glavna tema je da li bi Bajern mogao da odbije ponudu od 200 miliona evra za njega.

“On je predivan igrač. Takođe cenim koliko je rezervisan i skoro stidljiv pred medijima. To je retkost u današnje vreme. On je sjajan momak, a na terenu je izvanredan – način na koji igra fudbal je skoro magičan. Zato me ne čudi što je neverovatno popularan i cenjen među našim navijačima. Dozvolite mi da vam ispričam jednu priču iz prošlosti. Imali smo 2009. godine neverovatnu ponudu Čelsija za Franka Riberija. U to vreme, to bi bio novi svetski rekord za transfer. Otišao sam sa tom ponudom kod našeg tadašnjeg finansijskog direktora Karla Hopfnera i kod Ulija Henesa. Razgovarali smo dva sata, pokušavajući da smislimo šta da radimo. Tog dana smo doneli fundamentalnu odluku: da u budućnosti nikada nećemo prodati igrača koji bi nam nedostajao na terenu. I ovo nepisano pravilo važi i danas. Za igrača kao što je Olise, ne postoji cena zbog koje bismo ustuknuli”, poručio je Karl-Hajnc Rumenige.