A. JoksićTrojica dekica i šestorica bonusa: Partizanovi najbolji igrači u derbiju imaju 105 godina
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | pon. 27.04.26. | 10:50
Plan o crno-belim „bebama“ doživeo fijasko u mečevima sa Crvenom zvezdom; veterani Milošević, Mitrović i Polter pokazali više od mlađarije
Kad se okončao jesenji derbi, u kome je Partizan bio najkonkurentniji od sva tri, maltene je slavodobitno Predrag Mijatović uskliknuo: „Bićemo radosni na kraju sezone“. Kako se samo prevario. I on i svi u Humskoj.
Plan je – propao.
Izabrane vesti
Ne samo taj o očekivanom zadovoljstvu (na bazi čega?). Onaj prethodni, pa još iznuđeni, da se gurnu deca u prvi plan, pretrpeo je fijasko. I to se najbolje vidi sad, kad se ciklus bliži kraju, a crno-beli se jedva bore za drugo mesto na tabeli Mozzart Bet Superlige, jer je mladalački zanos opao sredinom novembra, posle, ispostavilo se, bespotrebne smene trenera.
Niko od Partizanovih tinejdžera nije napredovao u odnosu na taj period. Ni Vanja Dragojević, ni Ognjen Ugrešić kao nosioci projekta, tek za Nikolu Simića ne može da se kaže da u ovom delu prvenstva igra bolje nego u prvom; drastično je pao u formi Milan Roganović; Andrej Kostić jeste realizovao transfer u Milan, mada niko na Topčiderskom brdu ne bi smeo da bude zadovoljan cenom, a i dalje je utisak kako je Crnogorac korisniji bio kao podrška Jovanu Miloševiću nego sad kad je maltene prvi špic.
🎁🎁🎁🎁🎁
Uđi u Mozzart Sport FAN ZONU. Čitaj, igraj, osvajaj!
🎁🎁🎁🎁🎁
Tako se došlo dotle da je plan o oslanjanju na decu, za koji su Danko Lazović i Predrag Mijatović tvrdili da je jedino rešenje, obesmišljen u večitim derbijima. U septembarskom je jedan od najboljih aktera u dresu Partizana bio tridesetogodišnji Mario Jurčević (uz Jovana Miloševića, koji nije bio igrač crno-belih i Nikole Simića, koji je tad dotakao krov); u februarskom je glavu iznad vode držao jedino veteran među stativama, Marko Milošević, uticajan i u nedeljnom okršaju na stadionu „Rajko Mitić“ zajedno sa još dvojicom „ispisnika“, Stefanom Mitrovićem i Sebastijanom Polterom.
Najmanji zajednički imenitelj za poslednju trojicu je da imaju po 35 godina! Bliži su kraju nego zenitu karijera. A opet su pokazali daleko, daleko više nego igrači za koje su rukovodioci zamislili da bi trebalo da nose tim.
Milošević, Polter i Mitrović zbirno imaju 105 godina! A pored njih šestorica bonusa: Roganović, Simić, Milovanović, Dragojević, Ugrešić, Bogdan Kostić. I konkretniji su u igri Partizana bili veterani. Dobro za sportske „čikice“, poražavajuće za klub, sramotno za decu. Džaba priče o jedinstvu svlačionice, o drugarskim odnosima, jedino na terenu se pokazuje ko je kakav i šta znači ovom timu. U najjačoj utakmici, kad je bilo potrebno pokvariti unapred pripremljeno slavlje. Kad, ako ne tad?
Polter i Eraković (MN Press)Milošević je zabeležio osam odbrana, što je u rangu Aleksandra Jovanovića na istom mestu pre dve godine, iako je mogao, možda, ali samo možda, bolje da reaguje kod trećeg pogotka Zvezde. Grubo zvuči, međutim, tačno je: Mitrović je u startu imao šestoricu direktnih protivnika: Arnautovića, Kataija i Kostova u crveno-belom i Roganovića, Simića i Milovanovića u crno-belom. Taman da je Alesandro Nesta iz najboljih dana, ne bi sve mogao da sačuva. U takvim okolnostima i njemu su se potkradale greške, poput one iz drugog poluvremena kad je Džej Enem ostao na nogama, a da je Zvezdin rezervista pao, bio bi to penal. Na kraju, kako centarfor može da odigra odličnu utakmicu, čak i ako ne postigne gol, pokazao je Sebastijan Polter. To kako je onemogućio Miloša Veljkovića da stigne do lopte u većini duela, kako ga je terao na prekršaje, kako je odlagao loptu u prostor i stranu, pa čak i spremio najbolje šanse Partizanu na derbiju, dovoljno je pluseva da bi moglo da se razume što je tako izmoren promašio priliku kad je maltene sve bilo rešeno.
Ovi detalji vraćaju temu na početak. Samo jedan klub na svetu ima luksuz da promoviše istovremeno petoricu, sedmoricu, pa čak i više dečaka iz akademije u prvi tim i da se to ne oseti u rezultatima ili u igri. Pošto Partizan nije Barselona, mora da nađe drugi način kako da mu talenti rastu. I da neke od njih ne gura na silu. Ili bar ne svaku utakmicu. Njima je potrebno dobro okruženje da bi fudbalski napredovali. Kad je pet-šest igrača mlađih od 20 godina istovremeno na terenu, to može da bude dopadljivo publici u nekom trenutku, ali ne može da donese radost kakvu je očekivao Predrag Mijatović i uspon na tržištu kakvom se nadao Danko Lazović.
Uostalom, Crvena zvezda sad za Adema Avdića, koji je letos, kad se punih usta pričalo o Partizanovoj deci, bio između drugog i trećeg levog beka kod Vladana Milojevića, traži oko 12.000.000 evra. Možda će dobiti taj novac, možda neće, ali je makar dobila igrača koji je strelac na derbiju.
A gde su bili crno-beli tinejdžeri? Gde je njihova mladost? Ponos? Drskost? To su teme koje muče Grobare i na koje bi neko morao da odgovori. Ne da gleda kroz prste tim dečacima, već da im ukaže gde greše kako bi napredovali. Prirodno, a ne na silu.
Tek onda bi u Humskoj mogli da budu radosni.
tagovi
Obaveštavaj me
FK Partizan
