Ronaldo i 60 'slobodnjaka'...

Pravi karusel emocija doživeo je Kristijano Ronaldo tokom sinoćnih 120 i kusur minuta osmine finala protiv Slovenije. Nije to bila partija kojom će se ponositi - daleko od toga - da ne beše Dioga Koste postao bi tragičar, i u reprezentativnu penziju verovatno bio ispraćen s 'biljegom' za sva vremena. Ali kao što je u 105. minutu bio kažnjen za egoizam i sebeljubstvo, samo dvadesetak minuta kasnije pokazao je onu svoju dobru stranu - šampionski gen i cojones. Digao se iz bezdana u koji ga je strovalio sopstveni apsolutizam, preuzeo odgovornost, pogodio prvi penal - donekle se iskupio - i poveo Portugalce ka četvrtfinalu.

Videli smo u prethodnih nekoliko dana čitavu lepezu onoga što nam CR7 godinama unazad priređuje: ljutio se zbog izmene, šutirao flašice, mahao rukama, izdirao na reprezentativne kolege; na standardni repertoar sinoć je dodao i suze nakon što mu je Jan Oblak skinuo penal.

Nije bilo prijatno gledati ga u onom skrhanom stanju, međutim sigurno nije bilo prijatno ni njegovim saigračima niti navijačima pre toga, pošto je teško bilo oteti se utisku da je u dobrom delu utakmice čitav tim bio podređen samo njemu. U prevodu, Portugalija je sinoć bila talac svoje najveće zvezde i umalo zbog toga nije platila visoku cenu. Umalo nije bila eliminisana...

Kredit što ga bez sumnje i dalje ima, Kristijano nije smeo da troši na način na koji ga je trošio. To je valjda jasno svima. I ako se do četvrtfinala nešto po tom pitanju ne promeni, Francuska kakva god bila do sada, neće imati milosti kao Beni Šeško u onoj situaciji jedan na jedan iz 115. minuta.

Zaslužio je! I promašaj i suze i emotivni slom (VIDEO)

Nema ni živce, ni puls: Najbolje čuvana tajna, Rikardova škola i majstorija a la Dibu

Ronaldo u službi tima - to je jedini recept koji Portugalcima garantuje da će otići do završnice u Nemačkoj. I to je jedini način da Ronaldo kao starter doprinosi. Verovatno ni njemu ni njegovim fanovima nije lako da prihvate da ovaj portugalski tim trenutno i te kako ima važnijih šrafova od njega. Da se razumemo - to je biologija. Ništa više od toga. Nikakvo nipodaštavanje njegove (igračke) veličine. Ona se nikako ne dovodi u pitanje. Baš kao ni volja, ludačka želja za uspehom...

Jer samo 15 minuta nadahnutog Rafaela Leaa (ono kad mu se igra fudbal) u ovom času donosi veću razliku. Da ne govorimo o Bernardu Silvi, Vitinji, pa i Brunu Fernandesu.

Uostalom, videste li kako se Potugalija 'raspala' kad je Roberto Martinez pomalo neobjašnjivo iz igre izvukao Vitinju?

Naravno, lako je sve to izreći ili napisati, mnogo teže primeniti. Osetio je Martinez kada ga je zamenio protiv Gruzije. I zato već unapred možemo praktično da tvrdimo da je nemoguće da se Ronaldo u potpunosti podredi timu. Teško da će Špancu još koji put pasti na pamet da ga izvede, makar ovaj samo stajao na terenu...

E sad, ako već mora da igra, onda bi makar neke kompromise u određenim situacijama mogao da napravi. Ono što mu se već neko vreme stavlja na teret jesu slobodni udarci. Ili bolje reći iživljavanje pucajući ih. Bila pozicija idealna za Bernarda, poludesno, bila pozicija za centaršut - on uzima i tuče. Tuče na tribine, visoko preko gola, u golmanov ugao (bez realne šanse da pogodi), direktno u golmana...

Samo sinoć četiri puta bez mnogo rezona.

Računajući ta četiri 'slobodnjaka', Kristijano Ronaldo došao je do brojke od 60 izvednih na svim do sada odigranim šampionatima Evrope i Mundijalima. Njegov učinak - jedan gol?!

Od tih 60, kao što možete da vidite, svega 15 išlo je u okvir gola. A jedini pogodak postigao je 2018. u Rusiji protiv Španije...

Statističati su izvukli i mapu tih njegovih 60 šuteva. Odnosno procenat uspešnosti. Slika će u ovom slučaju biti dovoljna:

Još jednom: Ronaldo u službi tima, sa svojom neospornom klasom, uticajem na svlačionicu, okolinu, sudije, protivnike; Ronaldo lišen niskih strasti, kompleksa i egomanijaštva. I eto Portugalije najmanje u polufinalu. A možda i na evropskom tronu.

Ili je to mnogo preduslova za superstara koji po svemu sudeći i nema želju da se menja na pragu pete decenije?