Romane, smeni trenera početkom godine ako hoćeš ušati pehar

Ispunili su londonski Plavci nekoliko preduslova da bi se po drugi put popeli na krov Evrope i postali 13. klub sa dva ušata pehara u vitrinama. Posle devet godina Čelsi je prigrlio trofej Lige šampiona, a sezona je za klub sa Stamford Bridža, kao i te 2012. godine, imala sličan tok. Skoro pa identičan.

Očigledno da Plavcima mora loše da krene kako bi se godina uspešno završila na evropskom frontu. Izvršio je Frenk Lampard remont ekipe, nadogradio ju je tokom leta, sredstva nisu žaljena. Ali, sve je krenulo nizbrdo po Plavca i Frenkija. Timom koji je selektirao nije tako dobro umeo da barata kao onim prošlosezonskim, bleda izdanja su se nizala i krajem januara Roman Abramovič nije imao više razumevanja za loše rezultate. Izgubio je strpljenje i odlučio da napravi rez. Ekipa urušenog samopouzdanja, ali nesumnjivo ogromnog kvaliteta i potencijala, poverena je Tomasu Tuhelu, koji je brže no što se dalo očekivati uspeo da je podigne.

Nije sve u lepoti, ima nešto i u takmičarskom duhu: Čelsi je šampion Evrope (VIDEO)

Neverovatnu transformaciju doživeo je Čelsi u kratkom vremenskom razdoblju, pre svega na defanzivnom planu. Takođe, nemački strateg je oživeo Kaija Haverca, koji mu se u finalu Lige šampiona odužio golom Mančester Sitiju, pronašao je žicu i Kristijanu Pulišiću, a Antonio Ridiger je od tempirane bombe postao jedan od stubova odbrane Plavaca. Samo Timo Verner od fudbalera koji su Tomasu Tuhelu bili na oku u Nemačkoj nije u potpunosti i u kontinuitetu počeo da pruža dobra izdanja. Na Dragau se videlo kolika se nesigurnost uvukla u bivšeg igrača Red Bul Lajpciga i dizanje Vernera iz mrtvih biće, možda, i najveći letnji zadatak za trenera Plavaca.

Malo ko je verovao da će Tomas Tuhel tako brzo ući u glavu igračima i od tima koji je grcao u problemima napraviti evropskog prvaka. Ali, da Čelsi može mnogo kada ga svi otpišu i kada se ne nalazi u uskom krugu kandidata za osvajanje Lige šampiona pokazao je 2012. godine. I tada su Plavci bili na konopcima, barka londonskog tima plovila je u neodređenom pravcu pod komandom Andre Vilasa Boasa, a Čelsiju je bila potrebna šok terapija. Poslao je Roman Abramovič Portugalca na biro rada i na iznenađenje svih na klupu postavio Roberta di Matea. Nije bila ciča zima kao u trenutku kada je Frenk Lampard smenje, a zamenio ga nemački alhemičar, ali je podjednako sumorna i neprijatna atmosfera vladala na Stamford Bridžu.

Još manje je prostora za manevar imao Italijan od Nemca, što ga nije sputalo da lansira Plavce do prve i toliko željene titule u Ligi šampiona. Minhenski Bajern poražen je na penale u svom domu, a Robertu di Mateu je pošlo za rukom ono što nije Žozeu Murinju, Karlu Ančelotiju, Gusu Hidinku i mnogim drugima pre njega, ali i Rafi Benitezu, Antoniju Konteu, Maurisiju Sariju i na posletku Frenku Lampardu. Sve do Tomasa Tuhela.

Nemačka medicina je najbolja na svetu

Izgubljena sezona pretvorena je bajku čekanu skoro deceniju, Čelsijev put pod komandnom palicom Tomasa Tuhela nalikovao je stazi po kojoj je gazio i Di Mateo sa Plavcima. Trnovita, bez mnogo očekivanja, a na kraju puta najvredniji klupski trofej. Kada Plavci marširaju do pehara, obavezne prepreke su im timovi sa Pirineja, oni najmoćniji u svojim zemljama. Di Mateov Čelsi je eliminisao Benfiku i Barselonu u četvrtfinalu, odnosno polufinalu, a četa Tomasa Tuhela je bila bolja od Porta i Real Madrida u istim fazama takmičnja.

Mnogo toga se poklopilo Plavcima u Ligi šampiona, ali neke sličnosti postoje i u prvenstvu Engleske kada je reč o te dve generacije. Plavci su u Premijer ligi obe sezone bili daleko od bitke za titulu, a Mančester Siti se okitio šampionskim zvanjem na Ostrvu. Takođe, Plavci su protiv Građana ubeležili po jednu prvenstvenu pobedu i poraz. Doduše, u obrnutom redosledu. Ne može baš sve da se poklopi...

Čelsi jedini u Evropi: 2-2-2