Roko Komiso: Vlahović treba da ukaže poštovanje prema Fjorentini, zbog nas je tu gde je

Ako pitate vlasnika Fjoretine Roka Komisa da li uživa u plodovima kupovine kluba iz Firence za 170.000.000 evra 2019. godine, ima samo zamerke. Kao na primer u maju kada je držao konferenciju za medije koja je prerasla u žargonski meč sa novinarima. U naletu ljutnje, ponudio je da proda klub svakom lokalcu koji bi mogao da zaradi 335.000.000 evra u roku od 10 dana. Nije bilo onih koji su se javili.

"Ako nemaš novca, trebalo bi da začepiš", jasan je Komiso u podužoj reportaži Fajnenšl Tajmsa.

Ne treba zaboraviti da su tu i vladini zvaničnici koji se opiru njegovim planovima da gradi novi stadion.

"Sva ta us..na birokratija, to me izluđuje. Ili agenti igrača koji traže višemilionske honorare za svoj rad. Šta dođavola oni rade?"

Priznaje da ga navijači vole, ali samo do određene granice.

"Ta granica zavisi od toga koliko pobeđujem(o) i koliko novca trošim".

Komiso, koji je bogatstvo stekao u SAD mogao je da kupi fudbalski klub bilo gde u svetu. A razlog zašto je pazario baš u Italiji zapravo leži u njegovim korenima. Sin stolara, rođen u Kalabriji, s porodicom se kao 12-godišnjak zbog siromaštva otisnuo preko okeana u Bronks, Njujork. Bio je talentovani sportista, ali i odličan učenik, što je bilo dovoljno da dobije stipendiju prestižnog univerziteta Kolumbija na kojem je diplomirao industrijski inženjering, da bi kasnije stekao MBA diplomu.

Ponedeljak, 20.45: (1,50) Fiorentina (4,30) Đenova (7,75)

Do poslovnog vrha se probijao kroz rad u čuvenim kompanijama Fajzer i Čejs Menhetn banci, a zatim je 1995. osnovao kablovsku telekomunikacionu kompaniju Mediakom. Danas je Komiso, prema procenama Forbsa, 352. najbogatija osoba na planeti sa bogatstvom od 7.200.000.000 dolara.

Za razliku od drugih milijardera koji su kupovali klubove prestiža radi ili kako bi se dodatno obogatili, Komiso tvrdi da su njegove namere više altruističke.

"Ulažem u svoju zemlju. Vraćam se da joj vratim nešto što mi je dao fudbal. Vraćam se fudbalu koji me je doveo tamo gde jesam".

Lazetić o Vlahovićevom putu do zvezda: Tražio je da radi i na slobodan dan, samo nebo mu je granica

Umesto tople dobrodošlice zbog toga što svojim novcem pokušava da oživi italijanski fudbal, oseća nedostatak poštovanja. Pokazuje desetine negativnih članaka napisanih o klubu. Posebno je osetljiv na pogrdne etikete koje Italijani lepe Amerikancima italijanskog porekla. Najviše ga boli jedna kolumna u Gazeti delo Sport u kojoj piše da je on "Don Roko, daleko od uloge Kopolinog ili Skorsezeovog gangsterskog filma, a bliže krimi filmu italijanske B produkcije".

"Ono što me nervira je to što nema uvažavanja, u redu? Sve stvari koje sam uradio za kratko vreme koliko sam ovde su da bi jiorentina bila uspešna. Tim se trenutno nalazi na šestom mestu u Seriji A, što je najbolji rezultat godinama, ali daleko od vrhunca".

Teško je saosećati sa milijarderom koji se glasno žali da je dobrovoljno ušao u industriju koja se naslagala protiv njega, bez obzira na njegovu neto vrednost. Ali Komisove muke su takođe rezultat toga što je fudbalski romantičar koji još gleda na sport kroz prizmu prošlog doba. Vlasnik fudbalskog kluba je nekada bio dobrotvor voljene institucije, sa timovima koje su popunjavali meštani, predstavnici svoje zajednice. Danas je sport preplavljen gotovinom i uključuje međunarodnu ekipu milionera. Uspeh se može kupiti i danas pristalice krive vlasnike što isti ne kupuju.

Roko Komiso (©Reuters)

Komiso kaže da nije "glupi Amerikanac" koji će beskonačno ubacivati svoj novac u klub. Njegov plan je da uloži dovoljno da bi Fjorentina, koja je osvojila samo dve titule italijanske Serije A u svojoj 95-godišnjoj istoriji, postane samoodrživa, da stvara dovoljno prihoda da troši na bolje igrače i takmiči se sa najboljim timovima Italije i Evrope. U tu svrhu, on je već potrošio "prilično ozbiljan" deo svog bogatstva. Upumpao je 80.000.000 evra u klub da pokrije gubitke jer je pandemija poharala finansije sporta i dodatnih 90.000.000 evra za izgradnju novog centra za obuku.

"Sada smo na 340.000.000 evra, capiche?", kaže Komiso.

Komiso sebe predstavlja kao žrtvu pohlepe koja je zarazila ovaj sport. Kaže da ga neki vide kao "zio d'America", što se prevodi kao "bogati ujak iz Amerike", ali sebe opisuje kao "čoveka koji je otišao sa kartonskom kutijom u SAD i vratio se natovaren novcem". On misli da to znači da mnogi žele da iskoriste njegovo bogatstvo. Svakome ko ne želi da mu priušti dužno poštovanje, ima upozorenje: "Neće se tako lako zaj*****ti sa mnom".

Prema njegovim rečima, Komiso je proizvod žrtava koje su podneli njegovi roditelji. Njegov otac se borio u Drugom svetskom ratu i pet godina su ga držale britanske snage. Kao bivši ratni zarobljenik, kasnije je dobio povlašćeni tretman da uđe u SAD, gde je otplovio u potrazi za poslom. To je ostavilo Komisovu majku u Kalabriji da hrani četvoro dece "sa jednim dolarom dnevno, čak ni toliko. Morali smo da se snađemo. Ali nikada se nisam osećao siromašnim". 

Cela porodica se na kraju preselila u Njujork, gde je Komiso radio da bi platio svoj put do srednje škole. Ali fudbal je platio njegovo obrazovanje iz Ivi League. U Italiji je naučio da igra sa loptama napravljenim od krpa na betonskim terenima, a kada je stigao u Kolumbiju, napredovao je i igrao na travnjaku, usmeravajući univerzitetski tim u prvu sezonu bez poraza. Čak je bio pozvan na probe za američki olimpijski fudbalski tim 1972, ali je stigao u lošem stanju. "Pušili smo u svlačionici", objašnjava on.

Njegov veliki proboj u poslovanju došao je kada je postao glavni finansijski direktor Cablevision Industries, kablovske kompanije koju je kupio Time Varner za više od 3.000.000.000 dolara 1996. godine. Komiso kaže da je zaradio 5.000.000 dolara od tog posla. Mogao je da ode u prevremenu penziju. Umesto toga, on je "odlučio da sve izloži riziku" kako bi osnovao Mediakom, koji se fokusirao na donošenje internet konekcije u ruralne i nedovoljno pokrivene zajednice širom SAD. Prvi kablovski sistem kompanije bio je u Ridžkrestu u Kaliforniji, lokaciji "usred ničega", kaže Komiso.

"Znate šta je Dolina smrti? Tu je sistem. Ako odete na mapu, videćete Ridžkrest i sledeća stvar je smrt".

Komisov uspeh sa Mediakomom proizašao je iz toga što je vodio računa o troškovima i studiozno izbegavao konkurenciju. Njegova najveća tržišta su mesta kao što su Des Moines, Ajova i Springfild, Misuri - mali centri stanovništva koje su veće kablovske kompanije obično ignorisale. Kako je potražnja za internetom naglo porasla, Komiso je postao milijarder. On u potpunosti poseduje i vodi Mediakom.

On nije bio u stanju da implementira sličan pametan poslovni model u fudbalu. Godinama je želeo da kupi vrhunski italijanski klub, ali sa samo 20 klubova u Seriji A, nije bilo mogućnosti. On je 2018. mislio da je dogovorio posao od 610.000.000 dolara za kupovinu Milana, sedmostrukog šampiona Evrope, samo da bi njegov tadašnji vlasnik, kineski preduzetnik po imenu Jonghong Li, odustao od prodaje u poslednjem trenutku.

Godinu dana kasnije, Fiorentina je postala dostupna. To je daleko manje uspešan, ali ipak mnogo voljen tim u Italiji, poznat po svojim karakterističnim ljubičastim majicama i po legendarnim bivšim igračima kao što je Roberto Bađo i Gabriel Batistuta. Komiso je dogovorio posao sa tadašnjim vlasnicima, porodicom Dela Vale koja kontroliše proizvođača luksuzne robe Tod's, u roku od nekoliko nedelja. U to vreme, on je najavio dogovor kao "najbrže sklapanje posla u istoriji fudbala". Ali kolega vlasnik kluba iz Serije A kaže: "Naleteo je na ovu stvar kao da je naleteo na vatru".

Kako je prvi izvestio Njujork Tajms, Komiso je otkrio da su neposredno pre nego što je Fiorentina prodata, odlazeći rukovodioci kluba potpisali neobično skup sporazum. Kako Fajnenšl Tajms navodi, ovi ugovori dali su fudbalskom agentu po Faliju Ramadaniju dozvolu da pronađe alternativne kupce za pet igrača iz Fiorentininog tima u zamenu za proviziju. Ako Fiorentina odbije bilo koji od dogovora o kojima je Ramadani pregovarao dalje bi dobio kaznu. Agent je trebalo da bude plaćen bez obzira na to da li je bilo koji igrač prodat ili ne. U daljem tekstu se navodi da Ramadanijeva agencija Lian Sports nije odgovorila na zahteve za komentar.

Otkako je preuzeo dužnost, Komiso je nastojao da osigura da klub "ne ubodu" drugi agenti. U maju, pošto je otpustio četiri prva trenera u turbulentnih 17 meseci, angažovao je Đenara Gatuza, poznatog bivšeg igrača Milana. Ali 23 dana kasnije, Gatuzo je otišao. Na pitanje novinara "zašto", intervenisao je klupski portparol uz reči da su te stvari zaštićene ugovorima o poverljivosti.

Ovo je Komisova verzija događaja: Gatuzo se pridružio Fiorentini, a zatim je odmah zahtevao od kluba da "kupi određene igrače po određenoj ceni" koje takođe zastupa njegov agent Žorž Mendeš.

Reporter navodi da je Komiso video Gatuzov zahtev kao skupu varku dizajniranu da koristi Mendešu i onemogući klubu da donosi nezavisne odluke o transferu. "To nije moj stil", kaže Komiso i dodaje:

"To nije moja istorija... Neću dozvoliti nikome da me iskoristi". Autor članka navodi da je osoba bliska Gestifuteu, agenciji koju vodi Mendeš, koja zastupa Gatuza, odbacila Komisovu priču, opisavši je kao "nestvarnu" i "čisto nepoštovanje".

Sve ovo navodi da je Komiso, koji je takođe vlasnik fudbalskog kluba Njujork Kosmos u SAD, pogrešno shvatio gde leži moć u modernoj evropskoj igri. Većina klubova troši oko 70 do 80 odsto svojih prihoda na plate fudbalera. Prema FIFA, upravnom telu međunarodnog fudbala, globalna potrošnja na naknade za transfere igrača u 2019. bila je oko pet i po milijardi funti, dok su naknade plaćene agentima koji organizuju transfere iznosile oko 550.000.000 funti.

Procvat trgovine je neregulisan i Komiso podržava predložene reforme FIFA, protiv kojih se žestoko protive Mendeš, da se provizije ograniči na samo 10 odsto naknade za transfer, dok se takođe ukida "dvostruko predstavljanje", tako da se agent više ne može plaćati od strane više strana u transferu. Ali ove promene možda neće biti donete na vreme kako bi pomogle Komisu da reši spor sa trenutnom zvezdom Fiorentine, Dušanom Vlahovićem,

Dušan Vlahović (©Reuters)

Presuda Bosmana iz 1995. godine koja je revolucionirala pravila o igračima koji menjaju klubove znači da, kada Vlahoviću istekne ugovor 2023. godine, on može da ode besplatno, dajući mu moć da pregovara o boljim uslovima sa Fiorentinom sada ili bilo kojim klubom u koji pređe dalje.

Reporter u daljem tekstu tvrdi da se "Komiso opirao daljem ispitivanju oko Vlahovića" jer: "Aktivno razmišljamo šta da radimo" i nejasno je kada ćete "napisati svoj glupi članak".

"Ali kasnije postaju jasni razlozi za njegovu zatvorenost. Ljudi upućeni u razgovore otkrivaju da Vlahovićeva agencija, Međunarodna kancelarija za sport sa sedištem u Beogradu, želi naknadu od 8.000.000 evra samo da bi obnovila ugovor sa Fiorentinom, a da takođe dobije honorare u vrednosti od 10 odsto od bilo koje buduće naknade za transfer i od Fiorentine i od kluba koji bude kupio Vlahovića", piše autora iz Fajnenšl Tajmsa i dodaje:

"S obzirom na to da Komiso veruje da Vlahović vredi oko 75.000.000 evra, što je suma blizu onoga što Fiorentina zarađuje svake godine, on nije raspoložen da dozvoli posrednicima da izvuku desetine miliona evra za sebe". 

Komiso je bocnuo Vlahovića da ne deluje u svojim uskim finansijskim interesima, rekavši: "Ovde se razvio. I trebalo bi da oda priznanje, šta god da se desi, klubu koji ga je doveo tamo gde jeste".

"I iako ljudi bliski razgovorima kažu da je Fiorentina ponudila Vlahoviću platu u vrednosti od 5.000.000 evra po sezoni, više od bilo kog igrača u istoriji kluba, to je postala najnovija bitka u kojoj Komiso insistira da ga "igrači neće zaj******i"", stoji u tekstu.