Roba s greškom ili budućnost srpskog fudbala?

Šta je pravo merilo uspešne omladinske škole jednog fudbalskog kluba? Broj prvotimaca koji su došli iz sopstvene akademije, broj igrača koji su nastavili karijere u inostranstvu, novac koji je klub dobio na ime obeštećenja... Sve su to bitni faktori kada govorimo o uspešnosti nečije škole. S obzirom na to da Mozzart Bet Superligu Srbije bije glas da je razvojna liga, možda bi ključna stavka morala da bude ta koliko naši klubovi spremaju fudbalera za nastavak karijera van granica naše zemlje. Međutim, u poslednjih pet godina se naše najveće akademije nisu baš proslavile u tom segmentu.

Bliži se početak januarskog prelaznog roka i sigurni smo da mnogi klubovi sa zapada Evrope jednim okom motre na tržište u našoj državi. Oni malo ozbiljniji verovatno imaju detaljnu analizu svakog superligaša, koja pokazuje da je najbezbednije zaobići Beograd i dovoditi igrače iz Vojvodine.

O čemu se radi? Zakopali smo malo po arhivi i pogledali kako su se pokazali fudbaleri koji su u prethodnih pet sezona odlazili iz našeg elitnog takmičenja u inostranstvo. Utisak, našalost, nije baš preterano pozitivan.

Ovom prilikom smo gledali samo igrače koji su se direktno iz matičnog kluba otisnuli u tuđinu, bez nekog doškolovavanja u drugim sredinama. Ne računamo igrače poput Svetozara Markovića, koji je dete Partizana, ali je već išao u Olimpijakos i vratio se u Humsku pre nego što se letos ponovo zaputio u redove češkog prvoligaša Viktorije Plzenj.

Kao osnovni kriterijum pozvali smo se na propise FIFA, koji jasno nalažu da se detetom nekog kluba smatra svaki igrač koji je tu proveo barem tri sezone do 21. godine. Ima nekoliko slučajeva da su igrači nastupali za kadete negde drugde, a potom u omladincima menjali sredinu.

Crvena zvezda je uspesima na međunarodnoj sceni stekla luksuz da je mogla da zadrži ekipu na okupu duže vreme. Nije svake sezone morala da prodaje najtalentovanije igrače zbog toga što joj u dobroj meri kasu punile nagrade UEFA. Zato, u sezonama 2020/2021 i 2022/2023 nije prodala nijednog izdanka svoje akademije u inostranstvo.

Dobro su crveno-beli prošli tokom zime 2022, kada su Milanu prodali Marka Lazetića za 4.500.000 evra, a prošle sezone je od prodaja Strahinje Erakovića (Zenit), Jovana Mijatovića (Njujork Siti) i Koste Nedeljkovića (Aston Vila) uzela još skoro 24.000.000 evra. Finansijski veoma isplativo za crveno-bele, ali koliko su kupci zadovoljni dobijenim produktom?

Milan sigurno niti najmanje Lazetićem. Visokog napadača su Rosoneri pokušavali da razigraju pozajmicama u Altah i Fortunu Sitard, a ove sezone on igra za TSC iz Bačke Topole. Prilično loše, pošto na 22 meča u svim takmičenjima, odnosno 732 minuta provedena na terenu, Lazetić još nije zabeležio ni gol, ni asistenciju. Poslednji gol u seniorskom fudbalu postigao je još 16. oktobra 2021. godine baš u dresu Zvezde protiv Kolubare, u pobedi sa 7:1. Utisak je da je prerano napustio matični klub i izgubio ključne godine razvoja.

Marko Lazetic

Iste te sezone Zvezda je prodala i Željka Gavrića, za 1.200.000 evra Ferencvarošu. Tri godine kasnije krilni napadač nije uspeo da napravi nikakav pomak unapred, otišao je u slovačkog prvoligaša DAC Dunajsku Stredu, ali ni tamo nije briljirao. Zato, trenutno se nalazi na pozajmici u mađarskom Đeru, za koji je ove sezone odigrao 18 mečeva, postigao dva gola i zabeležio još dve asistencije.

Što se tiče prošlosezonskih Zvezdinih prodaja, samo je Strahinja Eraković standardan prvotimac i učvrstio se prethodnih meseci i na spisku selektora Srbije Dragana Stojkovića. Eraković je u Zenitu ove sezone odigrao 15 mečeva, a zabeležio je i dve asistencije. Da nije bilo nekih sitnijih, ali dosadnih povreda, odigrao bi i više.

Nedeljković i Mijatović su mlađi od njega, tek im je 19 godina i generalno je utisak među zvezdašima da su mogli da ostanu barem još po jednu sezonu duže na Marakani. Obojica su ostvarili velike transfere, ali zasad su daleko od startnih postava. Nedeljković u Aston Vili dobija šansu na kašičicu, na terenu je proveo svega 302 minuta – 93 u Premijer ligi, 29 u Ligi šampiona i 180 u Liga kupu, iz kojeg je tim iz Birmingema ispao. Moguće je da ga Aston Vila pozajmi tokom januara.

Mijatović je najmlađi igrač Njujork Sitija, pa nije imao neku značajniju ulogu u sezoni koja se završila početkom decembra. Nastupio je na 12 mečeva u MLS, tri u KONKAKAF Liga kupu i dva u Kupu SAD. Zbirno, odigrao je 614 minuta i postigao je jedan pogodak. Ni njemu nije bilo lako da se adaptira na inostranstvo i život „preko bare“.

Možda sada razmišljate kako je u slučaju obojice Zvezda pogrešila što ih je tako olako pustila, ali onda morate da se setite i slučaja Veljka Nikolića, još jednog deteta crveno-belih. Važio je vezista za veliki projekat kluba, prve milionske ponude su odbijane jer je procena bila da vredi više. Forsirali su ga Beograđani čak i kada je bio u slabijoj formi, ali na kraju je otišao samo za simbolično obeštećenje u kiparskog prvoligaša Aris iz Limasola. Ruku na srce, tamo igra veoma dobro i odmah je postao lider ekipe, ali pitanje je baš da li će preko Rajskog ostrva sada već 25-godišnji plejmejker uspeti da pronađe put do neke od Liga petice.

Letos je stadion „Rajko Mitić“ napustilo samo jedno dete kluba, Miloš Gordić je prešao u portugalskog prvoligaša Žil Visente. Tamo 24-godišnji golman još nije debitovao, prednost među stativama ima godinu dana mlađi Brazilac Andru.

Iz aktuelnog tima nekoliko igrača Zvezde bi moglo da potraži inostrani angažman u narednom periodu. Pre svih pomalo zapostavljeni Jovan Šljivić i štoper Stefan Leković, koji je već proveo jednu polusezonu u B timu Viljareala, ali i sve bolji Ognjen Mimović i Ivan Guteša. Andrija Maksimović svakako nigde neće pre leta, tek će u junu proslaviti 18. rođendan, a uz to je u ovoj sezoni već igrao za dva kluba (odigrao pet mečeva za Grafičar) tako da nema pravo da nastupa i za treći do novog šampionata.

Samed Baždar

Partizan se poslednjih godina hvali kako ima jednu od najboljih škola u Evropi (čuvena floskula „druga posle Ajaksove“), ali u prethodnih pet sezona se ona baš i nije proslavila. Od osmorice svojih dečaka, koliko ih je otišlo u inostranstvo u tom periodu, zasad su samo Aleksandar Popović (DAC Dunajska Streda) i Samed Baždar (Real Saragosa) standardni u svojim klubovima.

Filip Stevanović, koji je svojim transferom u Mančester Siti doneo crno-belima 8.500.000 evra, nije u inostranstvu pokazao ni delić talenta koji je nagoveštavao u Humskoj. Pozajmice u Herenvenu, Santa Klari i pogotovo RKC-u bile su promenjive, a trenutno igra, takođe kao pozajmljen igrač Sitija, za belgijskog drugoligaša Lomel. Odigrao je ove sezone 316 minuta, postigao jedan gol i zabeležio još jednu asistenciju.

Tokom leta 2022. godine Partizan je prodao dvojicu svojih dečaka. Marko Milovanović je otišao u Španiju, u Almeriju, u kojoj se i dalje nalazi. Ove sezone u Segundi ima status rezerviste, odigrao je 45 minuta u prvenstvu i još 150 u Kupu kralja. Bez konkretnog učinka.

Još lošije se snašao Pavlović u svom inostranom angažmanu. U AEL-u iz Limasola se zadržao svega šest meseci, odigrao je samo jednu utakmicu za Kiprane, a potom se vratio u srpski fudbal. Radnički Ni, Voždovac, IMT, a trenutno je u trećeligašu Ušću, što ste mogli da čitate već na stranicama Mozzart Sporta.

Prošle sezone je prodaja Mihajla Ilića u Bolonju za 4.500.000 evra bila najveći transfer Partizana, ali koliko se mladi štoper dobro snašao u Italiji najbolje govori činjenica da se ovog leta vratio na pozajmicu u Humsku. Za šest meseci na Apeninskom poluostrvu nije uspeo da se izbori ni za devbi.

Pre Ilića, klub su napustili Vanja Vlahović (Atalanta) i Aleksandar Popović (DAC). Dok je 25-godišnji čuvar mreže standardan u Slovačkoj, odigrao je 24 meča ove sezone u svim takmičenjima i na 11 sačuvao gol netaknutim, Vlahović još čeka na svoju šansu u Bergamu. Igra za omladinski tim, ali ga je već dvaput trener A selekcije Đan Pjero Gasperini uvodio u tim sa klupe. Sakupio je 23 minuta u Seriji A.

Pomenimo da je u februaru potpuno nezapaženo promakao transfer još jednog Partizanovog deteta u inostranstvo, 21-godišnjeg ofanzivca Marka Brnovića. On je bez obeštećenja otišao u Slogu Doboj, odigrao je devet utakmica prošle sezone uz jedan gol, ali letos je raskinuo ugovor i trenutno je bez kluba.

Ispostavilo se da je trava najzelenija bila Samedu Baždaru, kojeg je letos Partizan prodao u Saragosu za 1.500.000 evra. Standardan je u drugoj ligi Španije, na 15 mečeva je zabeležio učinak od četiri gola i tri asistencije, zahvaljujući čemu se izborio i za poziv reprezentacije Bosne i Hercegovine, za koju je debitovao u novembarskom prozoru.

Kada se podvuče crta, samo pojedini igrači „večitih“ su se odmah dobro snašli u inostranstvu. Kao po pravilu, oni sa malo većim stažom u srpskom fudbalu. Zato, izgleda da je najbolje svoju decu za izazove u nastavku karijere u minulom periodu pripremala Vojvodina.

Dejan Zukić (levo) i Nikola Čumić

Većina igrača crveno-belih koji su iz Novog Sada odlazili u inostranstvo brzo se izborilo za mesto u prvom timu. Od onih koji su ovog leta napravili transfere najbolje se snašao Dejan Zukić, koji je doduše prešao u austrijskog prvoligaša Volfzberger sa 23 godine kao formiran igrač, posle pet sezona u prvom timu Voše. Odigrao je centralni vezista 18 mečeva tokom jesenje polusezone, postigao pet golova i upisao četiri asistencije, što je bilo dovoljno da prvi put nađe svoje mesto i na spisku reprezentacije Srbije.

Reprezentativac je postao i tri godine mlađi Mihailo Ivanović, kojeg je Milvol kupio za 3.000.000 evra. Zasad talentovani centarfor još nema ulogu startera u engleskoj drugoj ligi, ali sve mu je veća minutaža na Ostrvu. Odigrao je 13 utakmica (385 minuta), a dvaput je bio strelac – protiv Derbija (1:1) i u prošlom kolu u subotu protiv Blekberna (1:0).

Štoper Igor Jeličić je prešao u norveškog prvoligaša Kristijansund u jeku sezone. Odigrao je devet utakmica, doduše samo jednu kao starter, ali je pomogao ekipi da izbori opstanak. Verovatno će posle odrađenih priprema u novoj sezoni imati značajniju ulogu. Četvrti igrač kojeg je Voša prodala u inostranstvo ove sezone je povremeni omladinski reprezentativac Srbije Milan Kovačev (19). Njega je uzeo Aris iz Limasola, ali ga je odmah prosledio u drugoligaša Digenis, za koji je ove jeseni odigrao osam mečeva.

Prošle sezone Mirka Topića je kupio portugalski prvoligaš Famalikao, a defanzivni vezista se takođe brzo uklopio u novoj sredini i postao jedan od najboljih njegovih igrača. Topić je takođe dobrim igrama privukao pažnju selektora Stojkovića tokom Lige nacija.

Jovana Miloševića je kupio bundesligaš Štutgart za 1.200.000 evra, a potom u februaru prosledio Sankt Galenu na pozajmicu. Igrao je dobro u Švajcarskoj, ali povreda je usporila njegov razvoj. Letos je produžena pozajmica do kraja aktuelne sezone, a zasad je u novom šampionatu za Sankt Galen ovaj 19-godišnjak na 11 mečeva dao dva gola, uz jednu asistenciju.

Njegov vršnjak Milan Majstorović, koji je godinu dana ranije otišao u Dinamo iz Moskve, postao je pravi hit u Rusiji iako je čitavu jednu sezonu proveo na bolovanju zbog teške povrede ligamenata kolena. Igrao je letos odlično za Moskovljane, počeo je Milan da njuška oko njega pre nego što je kupio Strahinju Pavlovića, pa je Dinamo reagovao ekspresno i produžio sa njim saradnju do 2029. godine. Nažalost, finiš jesenje polusezone Majstorović je ponovo propustio zbog povrede, ali na proleće bi trebalo da bude spreman i ponovo zauzme mesto startnog štopera jednog od najboljih ruskih timova.

Kada pričamo o nekadašnjim štoperima Vojvodine, ne možemo da zaboravimo na Ranka Veselinovića, kojeg je još 2020. doveo član MLS-a Vankuver Vajtkeps. Od tada je Veselinović standardan u kanadskom timu, a nekoliko puta je nastupao i za reprezentaciju Srbije. U nedavno završenom šampionatu Veselinović je odigrao čak 43 utakmice, uz tri postignuta gola i jednu asistenciju. Ovaj 25-godišnjak ima još dve godine ugovora sa Vajtkepsima, mada bi možda već mogao da razmišlja o transferu u Evropu koji bi ga sigurno približio i dresu Orlova.

U ovoj temi nikako ne možemo da zanemarimo Čukarički, možda i najvećeg izvoznika fudbalera u Mozzart Bet Superligi Srbije. Od onih igrača koji su proveli barem tri godine među Brđanima do svoje 21. godine, njih desetorica su se u poslednjih pet sezona zaputili preko granice.

Međutim, izgleda da su na Banovom brdu umešniji u tome da prikriju mane svojih igrača nego da ih zapravo pripreme za život u inostrantvu. Jer, od njih desetorice samo je karijera golmana Đorđa Petrovića nastavila uzlaznom putanjom. Transfer u Nju Ingrand Revolušn tokom sezone 2021/2022, pa odatle pomalo neočekivan poziv Čelsija i startna postava na Stamford bridžu tokom većeg dela prošlog šampionata. Dolazak Enca Mareske na klupu Plavaca koštao je Petrovića mesta u prvom timu, zato je u finišu prošlog prelaznog roka prešao u filijalu Strazbur, a tamo je standardan prvotimac i zasluženo je reprezentativac Srbije. Branio je na 12 mečeva u francuskoj Ligi 1, a na tri nije savladan. Tek mu je 25 godina, tako da još uvek Požarevljanin važi za mladog golmana. S obzirom na to da Srbija nema mnogo fudbalera u Ligama petice, uspesi koje Petrović beleži još su veći.

Nažalost, on je jedini svetao primer Čukine akademije. Onih negativnih je više. Dimitrije Kamenović, koji je iste te sezone otišao sa Banovog brda u Lacio za 3.000.000 evra u Rimu nije ni dočekao pravu šansu. Početkom ove godine je otišao u švajcarski Iverdon, za koji je ove sezone odigrao osam mečeva u Superligi. Bilo bi ih i više, da tokom čitavog oktobra nije morao zbog povrede na bolovanje.

Tada je Čukarički prodao i Slobodana Rubežića u bugarsku Ardu, a on se kasnije vratio u Novi Pazar i tek odatle izborio za transfer na zapad. Sada je član hita škotskog prvenstva Aberdina.

Đorđe Petrović

Naredne sezone Brđani su prodali dvojicu igrača u Rusiju, Marka Rakonjca u Lokomotivu iz Moskve i Stefana Šapića u Torpedo. Obojica se tamo nisu baš najbolje snašli, napadač rođen u Bijelom Polju trenutno igra na pozajmici u mađadskom prvoligašu Diosđeru (pet golova na 15 mečeva u svim takmičenjima), dok je Šapić preko Zvijezde 09 u septembru ove godine završio u Indiji, u Hiderabadu.

U inostranstvu nije uspeo da ostavi trag ni Jovan Lukić, kojeg je u januaru 2023. godine kupio LASK iz Linca. Poslali su ga austrijanci u portugalskog drugoligaša Torense, a od prošle sezone vezista igra za Spartak iz Subotice. U aktuelnom šampionatu Mozzart Bet Superlige je odigrao 16 mečeva za Golubove. U Rusiju (Rubin Kazanj) Čukarički je prodao i Uroša Drezgića. Defanzivac iz Šapca je ovog leta otišao na pozajmicu u Diosđer, ali nije stigao ni da debituje za mađarskog prvoligaša pošto je pokidao ukršene ligamente. Velika nesreća za 22-godišnjaka.

Golmana Novaka Mićovića Čukarički je prodao zimus Los Anđeles Galaksiju za 1.000.000 evra. Mladi čuvar mreže je bio rezervna opcija, odigrao je samo dva meča tokom ligaškog dela takmičenja. Ipak, piše mu se da je zajedno sa Dejanom Joveljićem ove jeseni postao šampion Sjedinjenih Američkih Država.

Samo je još Igor Miladinović do sada prešao direktno iz Čukaričkog u inostranstvo, letos ga je kupio Sent Etjen za 3.000.000 evra. Verovatno su se Francuzi pokajali, pošto 21-godišnji vezista na treninzima nije uspeo da ubedi trenera Olivijea Dalorđija da zaslužuje šansu. Debitovao je tek prošle nedelje u Kupu Francuske protiv Olimpika iz Marselja (0:4), kada je odigrao poslednja četiri minuta. Možda Miladinoviću bude bolje od 1. januara, pošto je Sent Etjen angažovao već novog trenera, Norvežanina Ejrika Hornelanda. Nadajmo se da će kod njega imati veću minutažu.

Ostali najbolji srpski klubovi nisu bili ni blizu toga da u inostranstvo prodaju toliko svojih igrača. Tek bi povremeno pravili transfere, poput subotičkog Spartaka, koji je prodao Srđana Hrstića u Heken i Alekse Đurasovića u ruski Akron. Najveći transfer TSC Bačke Topole bila je prodaja Petra Ratkova u Red Bul Salcburg, s tim da visoki napadač još nije uspeo da se ustali u startnoj postavi austrijskog velikana.

Možda i najbolji utisak ostavio je Marko Ivezić, kojeg je pošle sezone Voždovac prodao u tada nemačkog drugoligaša Holštajn Kil. Defanzivac je izborio sa tim timom plasman u Bundesligu, u kojoj je ove jeseni bio standardan. Odigrao je 11 mečeva u nemačkom šampionatu.

Teško je iz ovog uzorka izneti neke konkretnije zaključke. Evidentno je samo da srpskim fudbalerima nije baš tako lako da se adaptiraju na nove sredine. Najveća odgovornost je naravno na igračima, ali možda deo krivice za to može da se pronađe i u našim klubovima ili samom prvenstvu. Svakako, svi mladi fudbaleri koji trenutno razmišljaju o transferu u inostranstvo, možda već i u predstojećem prelaznom roku, morali bi ozbiljno da shvate ovo upozorenje. Jer, u modernom fudbalu malo je strpljenja, pogotovo za strance.

* * *

CRVENA ZVEZDA

2020/2021

/

2021/2022

Marko Lazetić (Milan)

Željko Gavrić (Ferencvaroš)

2022/2023

/

2023/2024

Strahinja Eraković (Zenit)

Jovan Mijatović (Njujork Siti)

Kosta Nedeljković (Aston Vila)

Veljko Nikolić (Aris Limasol)

2024/2025

Miloš Gordić (Žil Visente)

PARTIZAN

2020/2021

Filip Stevanović (Mančester Siti)

2021/2022

/

2022/2023

Marko Milovanović (Almerija)

Lazar Pavlović (AEL Limasol)

2023/2024

Mihajlo Ilić (Bolonja)

Vanja Vlahović (Atalanta)

Aleksandar Popović (DAC Dunajska Streda)

Marko Brnović (Sloga Doboj)

2024/2025

Samed Baždar (Real Saragosa)

VOJVODINA

2020/2021

Ranko Veselinović (Vankuver Vajtkeps)

Emil Rockov (Fehervar)

2021/2022

Đorđe Pantelić (Radnik Bijeljina)

2022/2023

Mladen Devetak (Palermo)

Veljko Jelenković (Slavija Sofija)

Milan Majstorović (Dinamo Moskva)

2023/2024

Mirko Topić (Famalikao)

Jovan Milošević (Štutgart)

2024/2025

Mihailo Ivanović (Milvol)

Dejan Zukić (Volfzberger)

Milan Kovačev (Aris Limasol)

Igor Jeličić (Kristijansund)

ČUKARIČKI

2020/2021

/

2021/2022

Dimitrije Kamenović (Lacio)

Đorđe Petrović (Nju Ingland Revolušn)

Slobodan Rubežić (Arda)

2022/2023

Nikola Petković (Šarlot)

Marko Rakonjac (Lokomotiva Moskva)

Stefan Šapić (Topredo Moskva)

Jovan Lukić (LASK Linc)

2023/2024

Uroš Drezgić (Rubin Kazanj)

Novak Mićović (Los Anđeles Galaksi)

2024/2025

Igor Miladinović (Sent Etjen)

SPARTAK SUBOTICA

2020/2021

/

2021/2022

Branimir Jočić (Rudar Pljevlja)

2022/2023

/

2023/2024

Srđan Hrstić (Heken)

Vladimir Desnica (Marfu)

2024/2025

Aleksa Đurasović (Akron)

RADNIČKI KRAGUJEVAC

2020/2021

/

2021/2022

/

2022/2023

/

2023/2024

Đorđe Maksimović (Hugang Junajted)

2024/2025

Andreja Ristić (Sarajevo)

Uroš Arsenijević (Samaureze)

RADNIČKI NIŠ

2020/2021

/

2021/2022

/

2022/2023

Nikola Stevanović (Ingolštat)

2023/2024

/

2024/2025

/

VOŽDOVAC

2020/2021

/

2021/2022

/

2022/2023

Stefan Purtić (Petrolul)

2023/2024

Nikola Zečević (Heken)

Marko Ivezić (Holštajn Kil)

2024/2025

/

TSC BAČKA TOPOLA

2020/2021

/

2021/2022

/

2022/2023

/

2023/2024

Petar Ratkov (Red Bul Salcburg)

Marko Sušnjar (Leotar)

Nemanja Krsmanović (Teplice)

Nikola Bursać (Vizela)

2024/2025

/