Rendgenski snimak Partizanovih bonusa: Samo krila prave razliku, napadači rešetaju za omladince

Početkom prošle sezone u svim linijama tima, u ovoj samo u ofanzivi. Tako izgleda gruba skica Partizanovih bonusa otkako je Fudbalski savez Srbije promovisao pravilo u cilju promocije još talenata u Superligi. Po mnogo čemu razvojnoj. Kad se pogleda šira slika pitanje je koliko je odluka iz leta 2020. donela klubovima, ali na crno-beloj strani Topčiderskog brda se nekako dovijaju da u aktuelnom takmičarskom ciklusu poštuju ograničenja nametnuta s vrha aparata i budu konkurentni u borbi za titulu. Štaviše, na drugom stajalištu usled reprezentativne pauze su lideri trke.

Između ostalog i zbog doprinosa igrača mlađih od 21 godine. Lane su treneri Savo Milošević i Aleksandar Stanojević imali širu bazu, mogli da kombinuju od golmana (Aleksandra Popovića), preko štopera (Svetozara Markovića), ofanzivnog veznog (Lazara Pavlovića), krila (Filipa Stevanovića u jesenjem, Nemanju Jovića, tek u prolećnom delu sezone, uz prisustvo Denisa Stojkovića) i napadača (Nikole Štulića), dok je sadašnjem stručnom štabu izbor maltene sužen i tiče se uglavnom bočnih fudbalera u manevru (Nikole Terzića desno, Nemanja Jovića levo). Bar tako pokazuje prvih 11 utakmica u novom prvenstvu, dok se na mečevima kvalifikacija i(li) Lige konferencija bonusi skoro i ne pojavljuju među starterima (izuzetak sposoban da potvrdi pravilo je u liku Nemanje Jovića, počeo utakmice sa DAC-om i Santa Klarom).

Kad bi se rendgenskim snimkom merio doprinos crno-belih bonusa na igre i rezultate u dosadašnjem toku šampionata ispalo bi da su najviše pružili Nemanja Jović i Nikola Terzić. Prvi je nagovestio uspon tokom proleća, blistao na pripremama, upisao dve asistencije na gostovanju Proleteru u okviru superligaške premijere, počeo meč sa slovačkim predstavnikom u Ligi konferencije i sve je dobro izgledalo. Do povrede. Kad je ispao iz stroja tokom prvog poluvremena susreta sa Voždovcem početkom avgusta morao je mladi reprezentativac na bolovanje i tu je negde stao. Kasnije je pogodio protiv Radničkog, dodao dve asistencije na meču sa Spartakom, ali je utisak među navijačima da je bolje delovao pre nego što je završio u ambulanti. Prirodno i razumljivo, imajući u vidu da je tek pre dva meseca proslavio 19. rođendan i da su u njegovoj životnoj dobi oscilacije normalna pojava. Uostalom, čim ga je struka promovisala u startera na sva tri ovogodišnja duela sa Crvenom zvezdom znači da vredi.

Ako je Jović rešenje po levoj strani, onda se na desnoj sve češće pojavljuje Nikola Terzić i izrasta u fudbalera koji može da napravi razliku. Zasad na mečevima Superlige. Njegova energija je u nekim susretima pokrenula Parni valjak: pamti se solo prodor završen golom u Lazarevcu, kao i pogodak protiv Subotičana pre dve sedmice, mada će se navijači najpre setiti načina na koji je ušao pred kraj duela sa Sočijem i iz kornera asistirao Aleksandru Šćekiću za izjednačenje. Reči trenera Stanojevića da se Terzić javio da puca peti penal protiv Rusa (iako za tim nije bilo potrebe, jer je Partizan ranije obezbedio prolaz) govore o karakteru nekadašnjeg člana Čukaričkog, koga su pojedinci iz stručnog štaba „snimili“ dok je „gulio“ u Prvoj ligi na pozajmici IMT-u.

Posle prva tri meseca deluje da su Jović i Terzić u velikoj prednosti u odnosu na ostatak Partizanovih bonusa. To nije samo opaska, već i činjenično stanje. Samo su njih dvojica počinjali superligaške mečeve. Primera radi, nijednom među startere nije promovisan Lazar Pavlović, a ovo mu je treća sezona među prvotimcima i ako sad ne dobije šansu pitanje je kad će. Otkako je zasijao na revanšu polufinala Kupa Srbije maja 2019. na niškom Čairu, kreativni vezni nikako da se ukrca u vagon koji juri napred. Ove sezone samo pet puta je dobio šansu. I to s klupe. Njegov najveći usud je u saznanju da poziciju „desetke“ pokriva Birbas Natho i da zato mora da čeka. A ko zna, kad bi mu se ukazala prilika da veže desetak utakmica, da se vidi jeste li ili ne za nosioca igre Partizana, možda bi Pavlović proigrao.

S druge strane, tu je pritisak rezultata, četiri godine Parni valjak nije konkurentan u borbi za titulu i ove kad je konačno našao način da parira večitom rivalu retko kad će Aleksandar Stanojević – ili bilo ko na njegovom mestu – pomeriti Izraelca zarad razvoja talenta. Pogotovo ako se zna da sadašnji trener i nije ljubitelj bonus pravila.

„Smatram da je besmisleno. Ako si kvalitet, igraćeš. Na silu nešto raditi za mene je apsurd“, govorio je Stanojević nekoliko puta. “Svi oni misle, zajedno sa menadžerima koji okupiraju srpski fudbal, da igrač mora da igra. To je valjda biznis. Mora odmah i sada, a sutra je kasno. E, pa, kod mene to ne može tako. Ni sad, ni nikad. Ta vrsta pritiska me ne zanima, radim ono što je najbolje za njih (bonuse) i za nas. Morate da ste ekstremno talentovani, da doprinosite i dajete golove u kontinuitetu, kao Stevanović recimo, pa da budete starter u Partizanu“.

Marko Milovanović i Samed Baždar (© MN Press)

Kad se tako sagledavaju okolnosti postaje razumljivo zašto su Samed Baždar i Marko Milovanović vraćeni u omladince. Pred put u Sloveniju i tokom boravka u Ptuju na letnjim pripremama nagovešteno je da su sveža krv, budući veliki projekti kluba, ali po povratku u Beograd su maltene obojica nestali sa radara. Najpre Baždar koji se pojavio samo na gostovanju u rodnom Novom Pazaru (asistencija Sejdubi Sumi), potom i Milovanović, iako je u prve četiri utakmice „krao“ minute Rikardu Gomešu, menjajući afričkog špica uglavnom kad je pobednik već bio poznat. Kako su ljudi iz kluba procenili da je momak sa Zelenortskih Ostrva sposoban da iznese teret u napadu maltene sam i da mu tek ponekad pomaže Kvinsi Menig (mada je Holanđanin angažovan iz Tventea zasad krilni napadač i tek se čeka da „uđe“ u sredinu) dvojica talenata su vraćena u omladince. A tamo rešetaju. Milovanović je postigao šest golova na pet utakmica, Baždar jedan manje – obojica imaju po het-trik – što svedoči da su konkurenciju premašili. Jedino što crno-beli smatraju da još nisu za seniorski fudbal...

U istom košu je Matija Đorđević, štoper je takođe vraćen u omladince posle letnjih priprema, njegov kolega po godištu (2003) i poziciji Luka Subotić pojačao Teleoptik, dok je Nikola Štulić, špic iz „klase 2001“ skrajnut na margine. Letos mu je predočeno da bi za njegovu karijeru pozajmica u neki superligaški tim bila korisno rešenje, momak iz Sremske Mitrovice je razmišljao drugačije, ostao, pokušao da se nametne, ali Stanojević mu je dao šansu samo u završnih 14 minuta susreta sa Radničkim iz Niša, što je jedina utakmica na kojoj se našao u protokolu.

„Ne dopada mi se kad nešto radite na silu, po slovu zakona, onda to nije dobro. Razgovarao sam sa mlađim igračima u mojoj ekipi, jer će neki od njih dobiti nešto što ne zaslužuju. Moramo biti obazrivi i oni bi trebalo da poštuju to, jer nije samo pitanje u guranju mladih igrača. Morate da ih pripremite da ne sagore. Uradićemo sve da ih pripremimo, da znaju šta ih čeka i da dobijaju nešto što bi tek trebalo da zasluže. Evo, mi pričamo o ciframa za Filipa Stevanovića, a on još nije izborio mesto startera u prvih 11“, slikovita je poruka bivšeg trenera Partizana Sava Miloševića od pre godinu i kusur dana.

UČINAK CRNO-BELIH BONUSA U SUPERLIGI 2021/22

Nemanja Jović – devet utakmica (šest puta starter), jedan gol, četiri asistencije

Nikola Terzić – osam utakmica (pet puta starter), dva gola

Lazar Pavlović – pet utakmica (rezerva)

Marko Milovanović – četiri utakmice (rezerva)

Samed Baždar – jedna utakmica (rezerva)

Nikola Štulić – jedna utakmica (rezerva)