ANTIKVAR: Pismo/glava – Liverpul (VIDEO)

Pod teretom sve one teške i velike istorije, ima jedna utakmica Liverpula što je propala duboko u zaborav. Za nju znaju samo pedantni fudbalski istoričari. I najstariji skauzeri.

Roterdam, mart 1965. Liverpul protiv Kelna. Jedna od najluđih majstorica svih vremena. Bilo je četvrtfinale nekadašnjeg Kupa šampiona...

Redsi su u ono vreme tek nastojali da sa svojim legendarnim menadžerom Bilom Šenklijem postanu značajan činilac u evropskoj eliti. Keln je tek bio osvojio prvo izdanje Bundeslige i imao velike ambicije u borbi za titulu prvaka Evrope. Za Liverpul su igrali Rodžer Hant, Jan Kalahan, Ron Jejts, Ijan Sent Džon... Branio Tomi Lorens. Keln: Volfgang Overat, Johanes Ler, Karl Hajnc Tilen, Volfgang Veber... Branio Toni Šumaher. Onaj stariji.

► ANTIKVAR: Duša u čaši, glava na panju

Zašto isticati golmane? Pa zato što su obojica čuda pravili i odbranili sve u prve dve utakmice. Za tih 180 minuta svi ti navedenti stari majstori kidisali su kao besni psi na mrežu jednog i drugog, ali do "koske" nisu stigli. Prvi meč na čuvenom Mingersdorferu završen je 0:0 i svu slavu pobrao je Lorens – jeste to je onaj dobri dekica što su ga pre neku godinu sreli na ulici i pitali za jedan davni derbi Liverpula i Evertona u anketi, a ovaj sav ushićen kazao reporteru da je baš on igrao taj derbi - da bi na Enfildu sve to ponovio Šumaher, zbog čega je zaslužio da gradonačelnik Liverpula uđe u svlačionicu i lično mu čestita.

A da, između ta dva duela trebalo je da bude zapravo "pravi" revanš, međutim kada su Nemci stigli u Englesku onaj odozgo počeo je "da baca sekire po Ostrvu". Nije moglo da se igra. Meč je odložen, a uprava Kelna jedva je pronašla novac da ponovo doputuje u grad Bitlsa.

I pošto za 180 minuta Lorens i Šumaher nisu dozvolili da im nijedna lopta prođe iza leđa, UEFA je zakazala majstoricu - Roterdam. Nemci oduševljeni. Doći će 20.000 navijača iz Kelna...

Taj treći meč Liverpula i Kelna nije bio ni nalik na prva dva. I jedni i drugi pucali su iz svih oružja. Prva dva metka ispalila je Šenklijeva četa - Ijan Sent Džon 1:0 u 21. minutu, pa Rodžer Hant 2:0 u 36. I šta bi tu bilo tako spektakularno i za “premotavanje” posle pet i po decenija da se Keln nije vratio - Tilen i Ler za manje od deset minuta vade Nemce "iz kovčega". Tilen u 40, pa onda Ler u 48. minutu. A onda rafali, rikošeti, pa rafali, rikošeti i tako do kraja. Nekim čudom ostade 2:2. Negde u međuvremenu Kelnov Veber polomio je nogu. A tada nije bilo izmena. Proveo je na terenu skoro celo drugo poluvreme, da ćopa i smeta Englezima.

Ne, naravno da golova nije bilo ni posle produžetaka...

A kada je isteklo i drugih 15 minuta nastavka, svi su se okrenuli ka čoveku po imenu Robert Šaut. Belgijanac. Solidan sudija, solidno je i odradio posao. Ali zna da će ga sada kako god da padne psovati ili jedni ili drugi.

Znate šta sledi? Bacanje novčića! U ono vreme propisima još nisu bili uvedeni penali. U polufinale Kupa šampiona ići će onaj klub koji pogodi - pismo/glava. I nećete verovati. Ni tu nije kraj. "Nerešeno" je bilo i posle prvog bacanja te parice?! Novčić je pao tako u travu da se zario uspravno - dakle ni na pismo ni na glavu?!

E, sad je bilo dosta! Posle tri utakmice u tri zemlje, jednog neuspelog meča, 300 minuta fudbala i ko zna koliko skraćenih života, gospodin Šaut je po drugi put zgrabio novčić - sav fudbal zamuko na tren - bacio ga uvis i odluka je u deliću sekunde bila ispisana na zemlji, tamo gde nije bilo trave.

Liverpul!

Kada se piše o ovoj fudbalskoj trilogiji s petodecenijske distance moglo bi komotno negde da se provuče kako je Liverpul u Roterdamu tog marta 1965. postao perspektivni stariji tinejdžer evropskog fudbala. Iždžigljao i porastao dovoljno da može da se porve sa dokazanim momcima.

(Ne, Keln nije bio u tom društvu, ovo se odnosi na godine buduće...)

A Nemci vole da kažu kako su im novčić i taj gospodin Šaut oduzeli svetsku slavu.

Jer, znate šta je posle bilo sa Liverpulom...