Razmišljao o kraju karijere, sada je kapetan šumadijske lađe: Za ovo se igra fudbal

Iza kragujevačkog Radničkog je jedan od najlepših fudbalskih dana u novijoj istoriji. Prvi put je klub sa Čika Dače ušao u polufinale nacionalnog Kupa u ambijentu pred oko 8.000 duša na kojem može da mu zavidi većina fudbalske Srbije.

Ekipa Feđe Dudića je ovog proleća već postala hit prvenstva i istakla kandidaturu za plasman u Evropu, a sigurno korača i u kup takmičenju gde je došla do pretposlednje stepenice. Radnički je pobedom nad Novim Pazarom u četvrtfinalu pokazao da rezultati u Mozzart Bet Superligi Srbije nisu slučajnost i potvrdio je kvalitet.

Kapiten kragujevačke lađe je iskusni Slobodan Simović, Čačanin koji cele sezone suvereno komanduje odbranom Radničkog. I juče je bio jedan od stubova oslonaca Kragujevčana i dokazao je da je letošnji dolazak bio sjajan potez. Što njega, što Radničkog. A malo je falilo da ne bude tako…

“Imao sam iza sebe neki trubulentan period od godinu dana u kojem nisam ni igrao fudbal i dvoumio sam se da li da nastavim karijeru posle Mađarske. Otišao sam pre godinu dana u Kolubaru da probam da se vratim u fudbalski život i da im pomognem koliko mogu. Znamo šta se dešavalo u Kolubari i tada je stigao poziv direktora Radničkog Slavka Perovića kojeg poznajem duže vreme. Bili smo i ranije u kontaktu i kupio me je iskrenošću”, kaže Slobodan Simović za Mozzart sport.

Šta te je u njegovom pozivu toliko privuklo?

“Prepoznao sam tu fudbalsku priču u Kragujevcu i opet osetio fudbalski žar u sebi. Bilo mi je važno da privedem karijeru kraju u čisto fudbalskoj sredini gde se ljude bave fudbalom najozbiljnije moguće. To sam prepoznao u Radničkom i izabrao njih iako sam imao dosta ponuda iz Superlige i inostranstva. Rekao sam Slavku da ću izabrati Kragujevac ako nastavim da igram. Kao što sam svojevremeno pored ponude Partizana izabrao mađarsku Kišvardu što bi malo ko uradio. Sa tri kluba sam u karijeri igrao Evropu i nadam se da će ovo biti četvrti. Na dobrom smo putu da napravimo nešto veliko za ovaj grad i da se ova generacija zapamti”.

Da li ti je negde bilo lepše tokom karijere nego sada?

“Bilo mi je lepo u Mađarskoj, ali svakako je najlepše u svojoj zemlji. Najlepše i najteže. Veći je teret i pritisak nego u inostrantvu. Ne uključuješ toliko emocija i naboja kada si stranac. Ovo mi je zaista jedan od najlepših perioda u karijeri”.

Kakav je ambijent sada u Kragujevcu? Šta osećate?

“Ova utakmica je odrađena marketinški dosta dobro i privukla je veliki broj ljudi. Generalno, Kragujevac voli Radnički. Imali smo podšrku navijača i kada nije išlo, imamo je i sada, s tim što je sada u većem broju. Mi igrači se trudimo da što manje vremena provodimo napolju ali čujemo u šetnji ili kafiću da se priča o Radničkom. Kragujevac je fudbalski grad i nadamo se da ćemo imati ovakvu podršku i dalje”.

Koja ti je prva scena pred očima kada pomisliš na jučerašnju utakmicu?

“Svakako navijači. Pogotovo ta dečica kad smo izašli na tereni. Odavno nisam imao u stomaku takav osećaj radosti i ispunjenosti kao kada sam video tribinu ispunjenu decom. To mi je najveći pečat utakmice”.

Da li si nekada igrao u Srbiji u boljem ambijentu za svoj tim?

“Sa Spartakom sam igrao na Marakani, bilo je oko 15.000 ljudi ali ne može da se poredi sa ovim. Ovo je za sve nas u Radničkom bilo posebno. Što za mlađe, što za nas starije igrače. Stvarno prelepe scene i prava fudbalska atmosfera. Zbog ovakih emocija i osećanja se igra fudbal. Svaki igrač Radničkog je juče bio dirnut atmosferom i enegrijom koje nam je dala publika”.

Neka druga Srbija

Da li ovo može da bude prelomna tačka da na Čika Dači do kraja sezone gledamo uvek po 5.000 ljudi na tribinama?

“Nadam se. Hvala Bogu pa smo odigrali dobru i sadržajnu utakmicu sa dosta šansi pa su ljudi mogli da uživaju u fudbalu, a ne samo u rezultatu. U dobrom delu utakmice smo pokazali zašto smo tu gde jesmo. Nadam se da smo navijačima dali nešto opipljivo i vidljivo da opet dođu u što većem broju i da nas podrže. Na terenu smo dokazali ono što pričaju trener Dudić i direktor Perović”.  

Osećate li sada veći pritisak? Do sada ste uglavnom bili simpatično iznenađenje ispod radara…

“To je ključ. Teško je stići do nečega a najteže se tu zadržati. Ova generacija ima tu snagu iako dosta naših fudbalera igra prvi put fudbal na ovom nivou. Ali i dalje smo smireni i prepuštamo protivnicima ulogu favorita. Volimo iz prikrajka da pokažemo šta umemo. A umemo mnogo”.

Ipak se to vremenom menja i moraćete i vi da nosite breme favorita u finišu sezone.

“Znamo da nas sada rivali ozbiljnije shvataju ali to ne menja ništa u našem pristupu. Bilo nam je svima u klubu teško na početku sezone kada nije bilo rezultata ali dolaskom Feđe Dudića se sve okrenulo. Sada smo na dobrom putu i protivnici se ozbiljnije pripremaju za nas”. 

Dudić je definitivno postao miljenik kragujevačke publike. Šta je on to toliko promenio?

“Sa Feđom smo dobili pre svega energiju, srčanost i borbenost. Svi smo dobili na većoj odgovornosti. Potvrđuje se da je pun pogodak uprave koja ga je angažovala i koja je pogodila i sa pojačanjima. Napravila se dobra hemija između igrača i trenera. Preuzeo nas je kada smo bili poslednji na tabeli sa samo tri boda i nalazili se u totalnom 'daunu'. Od prvog sastanka je dao do znanja šta hoće i šta želi. Kroz izuzetno naporan i težak rad smo uspeli da ispunimo te njegove zahteve. Mnogo je posvećen i energičan. Za ekipe poput naše, koja nije bila u vrhu, potrebno je strpljenja i da se od igrača izvlači više od maksimuma. Feđi to definitivno uspeva”.

Kao juče kada je iznenadio Novi Pazar sa Milutinom Vidosavljevićem kao najisturenijim?

“Da, on je igrao kao lažna “devetka”. Naš Kun Aguero. Stručni štab je to zaista dobro pripremio. Plan je bio da sa Vidosavljevićem probamo da što više da izvučemo poslednju liniju Pazara. Taj napadački trio Gluščević – Vidosavljević – Bevis je sjajno odradio posao. Da ne nabrajam, svi su bili dobri i dali doprinos da napravimo istorijski plasman u polufinale”.

Ipak, u finišu meča je bilo nekih neprijatnih petnaestak minuta za Kragujevčane kada je Pazar dao gol. Šta vam se desilo?

“Tako to obično biva u fudbalu. Teško se braniti na nivou da protivnik ne šutne na gol. Oni su u prvom poluvremenu imali samo jedan udarac van okvira gola. Desio se taj gol ali nas nije previše poremetio. Imali smo 2:0, brdo šansi da rešimo utakmicu i nismo uspeli… Kvalitetna ekipa kao što je Pazar sa sjajnim pojedincima koji prave razliku, koristi takve stvari. Videli ste Šćepovića koji je odmah napravio razliku po ulasku sa klupe. Ali opet, odraz karaktera naše ekipe je da ne posustanemo ni u takvim situacijama i da privedemo meč kraju. Dešavaju se padovi, vidite to i na najvišem mogućem nivou u Ligi šampiona. Bitna je reakcija posle primljenog gola a mi smo je imali. Nismo pali”.

Šćepović je ulaskom uneo i nervozu. Da li ste naseli na to?

“Kada smo videli da počinju sa Oparom u napadu, znali smo da će Šćepović i Obradović dobiti šansu ako im rezultat ne bude odgovarao. Iskreno, ja sam ih očekivao i ranije na terenu. Pogotovo jer je bilo dva razlike. Ali spremali smo se i za te situacije i uspeli da anuliramo njihove kvalitete kojih zaista imaju mnogo. Sa Sumom sam igrao godinu i po dana i znam o kakvom se igraču radi. O Ljajiću da i ne pričamo… Šćepović takođe. To su fudbaleri koji mogu da reše ili preokrenu utakmicu. Najbitnije je da smo mi trijumfovali na kraju”.

Koga biste voleli na žrebu za polufinale?

“Najbolja opcija je da igramo kući. Ne volim da se bavim prognozama jer su sve ekipe dobre. Zvezda je odskočila otkako se posle ispadanja iz Evrope fokusirala na prvenstvo. Rezultatima i igrama je pokazala da je favorit. Partizan je isto dobar tim koji je malo energestki pao ali je u prvom delu sezone igrao sjajan fudbal. Vojvodina se takođe digla. Gledajući imena, najbolje bi bilo da budemo domaćini Vojvodini ali videćemo šta će žreb da donese. Znam da svi želimo da stignemo što dalje. Sve je otvoreno. Kada izađemo na teren, nema respekta i svako se bori za sebe”.

Pre žreba vas čeka Voždovac u poslednjem kolu uoči plej-ofa. Koliko energetski možete da izdržite ovaj tempo. Biće vam ovo peta utakmica u intervalu od 15 dana.

“Trudimo se kroz trenažni proces i dosta se radi na tome da se ekipa osveži kroz dodatne stvari van terena i suplemente. Kada imaš za nešto da se boriš kao mi, onda i ne osećaš umor. Bude teško ali znamo da smo pred istorijskom šansom i da smo već ispisali jednu rečenicu ulaskom u polufinale. Za dobru knjigu nam treba još mnogo i svesni smo toga. Nema vremena da se priča o umoru, imamo širok roster koji može sve da pokrije”.

U plej-ofu vas čekaju okršaji sa direktnim konkurentima i svaki kiks će se skupo plaćati. Pretposavlja se da ćete se za dve evropske vize boriti vi, Vojvodina i Čukarički.

“Vojvodina se podigla igrama i rezultatima, Čukarički je ekipa za respekt sa dosta dobrih pojedinaca koja se dugo tražila. Među nama bi trebalo da bude najveća borba za Evropu. Pritisak je na njima, a ne nama. Tražićemo šansu iz prikrajka i vredno raditi. Ne sumnjam da ćemo uraditi neke dobre stvari. Idemo korak po korak i živimo svoj san. Zauzeli smo dobru poziciju za trku i sad kreće ono glavno. Iako je dosta toga dobrog iza nas, tek sada treba da se vidi gde smo, šta smo i od čega smo. Verujem da imamo snage za tako nešto. Fudbal se igra za to. Da sanjaš i da se dešavaju stvari koje niko nije mogao da predvidi”, zaključuje Slobodan Simović.