Raskorak između fudbalskih dimenzija
Vreme čitanja: 4min | ned. 27.10.24. | 09:56
Deset dana pred meč između Crvene zvezde i Barselone na stadionu Rajko Mitić na videlo još jednom iskočili suštinski problemi sa kojima se suočava srpski šampion pred mečeve sa klubovima najvišeg evropskog nivoa
Većina pasioniranih ljubitelja fudbala, koja je tokom jučerašnjeg dana gledala prvo mečeve domaćeg šampionata, a dan završila uz fantastični El Klasiko, imala je subjektivan osećaj da nije gledala isti sport. Odnosno, da je onaj prvi u svom razvoju zastao negde početkom ovog veka i nikako ne uspeva napravi korak koji bi ga makar malo približio modernim tokovima. Real Madrid i Barselona su u smislu tempa i inteziteta igre odigrali utakmicu koja bi mogla da predstavlja vrhunac onoga na čemu je moderan fudbal težio i insistirao u protekloj deceniji. Dok su ostali tražili načine da se približe tim brzinama i automatizmima, klubovi sa naših prostora su ostali u zapećku, što na najbolji način oslikava kroz odnos snaga na evrosceni.
Mnogo je razloga zbog kojih deluje da ponovo imamo višedecenijski zaostatak za najvišom konkurencijom. Ključan je naravno onaj finansijski, ali ima mnogo toga kompletne organizacije, metodologije rada i naravno uslova. Kvalitetni tereni su stigli tek ovog leta, i dobro je da su konačno tu, kao i to što se insistira na njihovom kvalitetu, ali se i sa njima zakasnilo više decenija. Bili su daleko važniji od reflektora, koji su stigli na superligaške terene pre desetak godina, jer smo upravo na primerima iz najjačih evropskih liga jasno mogli da vidimo da poseta nema nikakve veze sa terminom utakmice i da će stadion biti pun i od 12.30 časova, ako publici imate ta da ponudite.
Izabrane vesti
Međutim, da nije sve do terena pokazao je i meč između Spartaka i Crvene zvezde u Subotici, oslikavši suštinu problema sa kojim se Crvena zvezda suočava u situacijama kada izlazi na megdan protivnicima u Ligi šampiona. Ekipa Vladana Milojevića je bez ikakvih problema slavila na Gradskom stadionu (5:1), koji u ovom trenutku ima jednu od najkvalitetnijih podloga u Mozzart Bet Superligi, ali od utakmice sa sastavom Miloša Kruščića nije dobila ono što joj je suštinski bilo potrebno, a to su ritam i intezitet, kojih je bilo mnogo manje nego na svakom treningu crveno-belih. A do utakmice sa onom Barselonom od sinoć ostalo je samo 10 dana...
Upravo taj nedostatak kontinuiteta u smislu težine takmičarskog izazova sa kojim se susreće, uticao je da srpski šampion u ovom trenutku bude desetkovan na nekoliko pozicija. Tako je su defanzivni bokovi posle teške povrede Pitera Olajinke pali na dva imena - Jong Vu Seola i Milana Rodića, a napad u izostanku Bruna Duartea na Šerifa Endijajea, kojeg je u poslednjih pola sata utakmice protiv Spartaka zamenio Aleksandar Katai. Silasu i Kruniću su neophodna kvalitetna izdanja kako bi došli do samopouzdanja, a Nemanji Radonjiću što više utakmica u nogama kako bi došao da fizičkog stanja u kom može da odigra meč visokog inteziteta na evrosceni. Jasno je da utakmice, poput one u Subotici, ne mogu da donesu željeni efekat koji je neophodan Zvezdim najnovijim pridošlicama.
O tome sa kakvom se konkurencijom Crvena zvezda suočila ove sezone u elitnom takmičenju najbolje pokazuje činjenica da je Monako, koji je fizički pregazio crveno-bele u Kneževini, jedan od dva tima koji je savladao Barseloonu u ovoj sezoni. Ipak, Flikov tim je taj poraz iskoristio da se dodatno unapredi, a sinoćni El Klasiko mu je na psihološkom planu dodatno pomogao da postane svestan svog ogrmonog kvaliteta, pa se tek u nastavku sezone očekuje da najtalentovaniji tim na planeti dostigne svoj vrhunac
Sa druge strane, stručni štab Vladana Milojevića iz utakmice u utakmicu Lige šampiona pokušava da u najvećoj meri minmalizuje razlike u odnosu na svoje protivnike i eliminiše greške iz prethodnog orkšaja. Ipak, to uvek predstavlja praktično nemoguć zadatak, jer su crveno-beli, pored same razlike u kvalitetu, gubili bitku pre svega u intezitetu igre. Sa tim nedostatkom dolazilo se i do pada koncentracije, a potom i do kobnih grešaka po pitanju rezultata. Ništa od toga neće biti moguće nadomestiti do utakmice sa Barselonom. Doduše, ostao je i taj faktor stadiona Rajko Mitić, koji je umeo da bude ključan baš onda kada nikakvih očekivanja zvezdaške javnosti nije bilo. Tako je bilo i pre šest godina protiv Liverpula, baš 6. novembra kada se igra i meč sa Barselonom na istom mestu. Sadašnjem timu Vladana Milojevića je potrebno da se pojavi neki novi Milan Pavkov, ali i da sastav Hansija Flika pomisli da će rutinski odraditi posao, baš kao što je pomislio onaj koji je u toj sezoni predvodio Jirgen Klop, a potom sa istim tim timom postao prvak Evrope.