Napretkov junak “iz naftalina”: Slavoljub mi je rekao da na mene ne računa, Marjanović da ja šutnem

Bila je ideja da pod Bagdalu donese ofanzivnu kreativnost u sredinu terena još prethodne polusezone, ali Andrija Luković nije upisivao minute ni pod mandatom Gorana Stevanovića, ni Slavoljuba Đorđevića. Kuriozitet: u sredu je proveo više vremena na terenu u četvrtfinalu Kupa Srbije (odigrao poluvreme) nego na sve tri utakmice u prvenstvu u kojima je bio u sastavu Napretka. Da li se to isplatilo trećem strategu Čarapana ove sezone, Mladenu Dodiću? I te kako jeste. Jer, upravo je Luković savršenim šutem iz slobodnog udarca otvorio vrata preokretu Čarapana protiv IMT-a (2:1).

Pritiskao je Napredak čitavo drugo poluvreme tim sa Novog Beograda, probao da se iščupa iz rezultatskog minusa I, kada se činilo da više nema dah, ‘lepotica’ bivšeg fudbalera Crvene zvezde i Voždovca ulila mu je gorivo u mišiće. Svega nekoliko minuta kasnije Nebojša Bastajić kao da je pokušao da se takmiči sa Lukovićem i na još atraktivniji način zatresao je mrežu.

Dočekao je Napredak svojih sedam minuta protiv Traktorista i dočekali su Kruševljani plasman u polufinale Kupa Srbije nakon 25 godina. A, svega toga verovatno ne bi bilo, da šansa u sredu u Lazarevom gradu nije data Andriji Lukoviću.
"Čekao sam šansu u Kruševcu, možda je i kasno dočekao. Ušli smo odlično protiv IMT-a u meč u prvih petnaestak minuta, a onda nesvesno pali, delom i opterećeni težinom plasmana među četiri ekipe u najmasovnijem takmičenju, mada smo se u drugom poluvremenu potpuno fokusirali na ofanzivu, napadali na razne načine, kroz prekid, kontre i najbitnije je da se sve isplatilo", započinje razgovor za Mozzart sport vezista Čarapana.

Više nego zanimljiv detalj je da se na terenu u tom 82. minutu, nakon duže pauze, obreo i Saša Marjanović, koji je pre tri sezone pod Bagdalom matirao današnjeg čuvara mreže IMT-a, Dušana Markovića. Bilo je to u poslednjem kolu osnovnog dela prvenstva, usred nadoknade vremena, iz slobodnog udarca, za pobedu Napretka nad Metalcem koja je njegovom timu donela plasman u plej-of. Navijači su želeli da upravo Marjanović ponovi istoriju, ali dogovor dvojice vezista Kruševljana bio je drugačiji.
"Sale je legenda kluba, neko ko je mnogo duže od mene ovde, ali to je bila stvar prirodnog osećaja. Dogovorili smo se u tri sekunde da on uhvati zalet, a ja šutnem, verovatno će sledeći put biti on taj koji gađa. Bila je i takva pozicija da je šut bio za levonogog igrača, da je bilo dva, tri metra ulevo, verovatno bi šutirao Sale. Najbitnije je, ipak, da dobro funkcionišemo kao grupa i radimo pozitivne stvari za Napredak", smatra Luković.

Euforija pod Bagdalom nakon ulaska u polufinale osetnija je među najodanijim pristalicama kluba nego među ekipom. Barem tvrdi to jedan od junaka Napretkovog plasmana.
"Nije to bilo ne znam ni ja kakvo slavlje nakon meča. Naravno da je sjajan osećaj, ali nama život staje u nedelju protiv Jedinstva. Između sebe smo pričali da je važno tek ono šta nas očekuje, a to je osam finala do kraja lige, a cilj je da što pre rešimo opstanak i uđemo u mirnu zonu."

Kada je poslednji put Napredak stigao do polufinala, to je za Čarapane značio i put u finale Kupa Srbije, na megdan Crvenoj zvezdi 2000. godine. Zanimljivo, na tribinama stadiona u Beogradu bio je i dečak koji će dve i po decenije kasnije sanjati da igra finalni meč između istih rivala.
"Voleo bih da u polufinalu igramo kod kuće, baš zbog toga što mislim da bi se publika vratila u velikom broju, bila bi dobra atmosfera, a nadam se da ćemo izbeći Zvezdu u žrebu. Bar do poslednjeg meča. Inače, verovali ili ne, sećam se finala kada je upravo Napredak igrao na Marakani, bio sam klinac, imao pet godina, ali pamtim kroz maglu kako su navijači na kraju istrčali na teren", otkriva Luković.

Nije bilo lako za ofanzivca vreme do danas provedeno pod Bagdalom, jer sigurno da nije očekivao da za nekoliko meseci u Kruševcu, u ukupnom zbiru, ne upiše ni ceo meč na terenu.
"Letos sam imao nekoliko ponuda, čekao možda malo duže, pa tek poslednjih dana prelaznog roka stigao u Kruševac. Da sam došao malo ranije u Napredak, verovatno bi bilo bolje i za mene. Tri meseca sam individualno trenirao da uđem u ritam, posle toga bila je i neka sitna povreda... A, onda je, pred kraj polusezone, u Kruševac došao Slavoljub Đorđević. Otvoreno mi je rekao da na mene ne računa, zbog njegovog načina igre. Da sam mlađi, verovatno bih ishitreno odreagovao, ovako mi je bilo jako neobično, ali sam nastavio da treniram. Kada je Dodić sa mesta sportskog direktora došao na mesto trenera, rekao mi je kako je on dao zeleno svetlo da dođem pod Bagdalu i da mi veruje. U Bačkoj Topoli sam odigrao desetak minuta, sada poluvremene, nije prirodno da odmah krenem konstantno da igram, ali fudbal je kolektivni sport. Drago mi je da smo konačno pokazali da Napredak zaslužuje mnogo više od trenutne pozicije", smatra Luković.

Veruje fudbaler Čarapana da nedelja može kupiti mirnije doba pod Bagdalom i da će, nakon podele tabele, publika dati još veću podršku timu. A, Napredak će u doigravanju juriti desetu uzastopnu sezonu u eliti.
"Ceo plej-aut, ma celo prvenstvo je izjednačeno, od petog mesta do pretposlednjeg svi su na desetak bodova. Biće u borbi za opstanak veoma veliki pritisak na ekipe koje loše krenu, svesni smo da nam utakmica protiv Jedinstva može doneti deseto mesto i povoljniji raspored. Ub igra rasterećen, lep fudbal sa Urošem Matićem, koji svoju bogatu karijeru prenosi na igrače. Najbitnije je ipak kako mi izgledamo u nedelju. Kada smo zajedno, kada smo u fokusu, svakom smo ozbiljan protivnik. Voleo bih da nam publika pomogne. Evo, u sredu nije bilo mnogo ljudi, ali kad smo izjednačili, osetili smo podršku, da nas guraju, jer i stadion je akustičan. Tako smo i stigli do izjednačenja, uz pomoć tog motiva. Sećam se da je u Kruševcu bilo nekoliko hiljada ljudi kada sam prošle sezone gostovao sa Radničkim, a Napredak ima verovatno najlepši stariji stadion u Srbiji, prelepa je atmosfera kada su tribine punije."

Pre povratka u Srbiju prošle sezone, Andrija Luković je nekoliko godina proveo u pečalbi, pa može da napravi jasnu paralelu između sadašnjeg stanja u našem fudbalu od onog kada je iz njega odlazio.
"Danas je ozbiljnija liga nego ranije, pre svega zbog TV prenosa, ali nedostaje još bolji marketing lige. Bio sam u Poljskoj, naša liga je po kvalitetu bolja, ali vizuelni utisak - to je nebo i zemlja u korist Poljaka. Danas većina superligaša ima dobre terene za igru, ali ima tu još puno prostora za napredak. Meni lično smeta kada vidim termin - četvrtak u 15h, pa ko bi tad došao da gleda?", pita se kreativac Napretka.

Može li, onda, skraćenje lige da bude put prema boljitku Mozzart Bet Superlige ili korak unazad?
"Ne znam šta je bolje, nadam se da imamo pametne ljude koji će to birati, ali, ako će ponovo šampion imati 20 bodova više, onda ne vidim svrhu, posebno što je liga kroz ovakvu izjednačenost vratila i atraktivnost. Izgubiće se i draž derbija zbog češćeg igranja, neki gradovi će imati sve manje šanse da dobiju superligaša, a to je šteta za Užice, Leskovac na primer. Ali mi uvek kasnimo za nečim. Na primer, u Evropi se svuda danas veštak skida, a mi ga baš sad postavljamo", završava Luković razgovor za naš portal.